Википедија

Човган (игра)

Човган или Чоган (перс. چوگان čōwgan), је спортска тимска игра са коњима која потиче из древног Ирана (Персија). [1][2] Сматрала се аристократском игром и одржавала се у посебном пољу, на посебно обученим коњима. Игра је била распрострањена међу азијским народима. Игра се у Ирану, Републици Азербејџан и међу Таџицима и Узбецима. [3]

Човган, игра на коњима праћена музиком и причом
Човган
Нематеријално културно наслеђе
РегионИран, Азербејџан
Светска баштина Унеска
Унеско ознака01282, 00905
Датум уписа2017, 2013
Локација уписаhttps://ich.unesco.org/en/RL/chogn-a-horse-riding-game-accompanied-by-music-and-storytelling-01282,
https://ich.unesco.org/en/USL/chovqan-a-traditional-karabakh-horse-riding-game-in-the-republic-of-azerbaijan-00905

Човган у Републици Азербејџан је 2013. године уврштен на Унескову листу нематеријалног културног наслеђа коме је потребна хитна заштита. [4]

Касније је усвојен у западном свету, данас познат као поло.

Историја уреди

Човган је настао у древном Ирану (Перзија) и био је персијски национални спорт који је племство у великој мери играло. [5] [6] Жене су играле добро као и мушкарци. Човган је настао средином првог миленијума нове ере, као тимска игра. Био је веома популаран током векова на Блиском истоку. Фрагменти игре су периодично приказивани у античким минијатурама, а детаљни описи и правила игре давани су и у античким рукописима. Човган је иранска традиционална игра јахања уз музику и приповедање; има историју дугу преко 2.000 година у Ирану и углавном се играо на краљевским дворовима и градским пољима. [7] Неки аутори наводе датуме од 5. века пре нове ере (или раније) [8] до 1. века нове ере [9] за његово порекло од Медијаца. Свакако, најранији записи о игри су везани за Медијце (стари ирански народ).[10] Током периода Партског царства (247. п. н. е. до 224. године н.е.), спорт је имао велико покровитељство краљева и племића. Према Оксфордском речнику касне антике, поло (познат као човган на перзијском), била је персијска игра лоптом и важна забава на двору Сасанидског царства (224–651). То је такође био део краљевског образовања за сасанидску владајућу класу. Цар Шапур II научио је да игра поло када је имао седам година 316. године. Познат као човган и данас се игра у региону.

Енглези су имали велику улогу у ширењу и развоју игре у Европи и целом свету. Тако је човган – донет из Индије у Енглеску у 19. веку постао популарнији, а додавање нових правила погодовало је брзом ширењу ове игре у Европи и САД. Наиме, на иницијативу Енглеза ова игра је добила данашњи назив – поло и уврштена је у програм Олимпијских игара одржаних 1900. године у Паризу. На такмичењима је учествовало 5 екипа из три земље.

Човган у Ирану уреди

Човган, познат као човкан у Сасанидском царству (средњеперсијски: čowkān), [11] [12] је био део краљевског образовања за сасанидску владајућу класу. Суседни источни Римљани су преузели човган од Сасанијаца и назвали га tzykanion, што потиче од средњоперсијске речи. За време владавине Теодосија II, римски царски двор је почео да игра циканион на циканистериону (стадиону). У време династије Танг (618–907), постојали су записи о полоу у Кини. [13] [14] Према Оксфордском речнику касне антике, популарност полоа у Танг Кини је „без сумње поткрепљена присуством сасанидског суда у егзилу“.

Поло је у почетку била игра за обуку коњичких јединица, обично краљеве гарде или других елитних трупа. [15] Временом је поло постао ирански национални спорт који племство нормално игра. Игру су играле и жене и мушкарци, на шта указују референце на краљицу и њене даме које су ангажовале краља Хозроја II Парвиза и његове дворјане у 6. веку нове ере. [16] Фирдуси, чувени ирански песник-историчар, даје низ извештаја о краљевским чоганским турнирима у свом епу из 9. века, Шахнаме (Књига о краљевима). У најранијем извештају, Фирдуси романтизује међународну утакмицу између Туранске силе и следбеника Сијаваша, легендарног иранског принца из најранијих векова Царства; песник је елоквентан у хваљењу Сијавашевог умећа на терену. Фирдуси такође говори о цару Шапуру II из Сасанидске династије из 4. века који је научио да игра поло када је имао само седам година. Трг Накш-е Џахан у Исфахану је у ствари поло игралиште које је изградио краљ Абас I у 17. веку.

 
Трг Накш-е Џахан у Исфахану је место средњовековног краљевског поло терена. [17]

Султан Кутб ал-Дин Аибак, туркијски војни роб из данашњег северног Авганистана који је потом постао цар северне Индије, владао је као цар само четири године, од 1206. до 1210. године, али је случајно умро 1210. играјући поло. Док је играо поло на коњу, његов коњ је пао и Аибак је био набијен на предњи део седла. Сахрањен је у близини базара Анаркали у Лахореу (који је сада у Пакистану). Аибаков син Арам, умро је 1211, па га је Шамс-уд-дин Илтутмиш, још један војни роб туркијског порекла који је био ожењен Аибаковом ћерком, наследио као султан од Делхија.

Из Персије, поло се проширио на Византинце (који су га звали циканион), а након муслиманских освајања на династије Ајубида и Мамелука у Египту и Леванту, чије су га елите фаворизовале изнад свих других спортова. Познати султани као што су Саладин и Бајбарс били су познати по томе што су га играли и подстицали на свом двору. [18]

 
Персијска минијатура из песме Guy-o Chawgân („Лопта и поло-штап“) за време династије Сафавида у Персији, која приказује дворјане на коњима како играју поло, 1546. године.

Касније је поло пренет из Персије у друге делове Азије, укључујући Индијски потконтинент [19] и Кину, где је био веома популаран током династије Танг и често се приказивао на сликама и статуама. Вредан за обуку коњице, играо се у средњем веку од Цариграда до Јапана. На истоку је познат као Игра краљева. [20] За име поло се каже да потиче од тибетанске речи „пулу“, што значи лопта. [21] 2017. године чоган у Исламској Републици Иран уврштен је на Унескову листу културне баштине. [22]

Човган у Азербејџану уреди

 
Минијатура из 16. века приказује игру човгана у причи о Хозроју и Ширину Незамија Ганџавиј

У Азербејџану, човкан (азер. Çövkən) се сматра националним спортом. [23] Различити античке слике и керамика сугеришу да спорт тамо има дугу историју. На пример, током археолошких ископавања у области Оран-Гала пронађена је посуда са фрагментима слика човганске игре, што индиректно сугерише да је игра постојала током 11. века око града Бејлаган. Помиње игре човган се такође појављују у „Хозроје и Ширин“, песми персијског песника и мислиоца Низамија Ганџавија, и на страницама турског класичног епа „Kitaby Dädem Gorkut“.

Једна од варијанти ове игре била је широко култивисана у Азербејџану. Овде два тима теже да постигну гол са посебним штаповима. Правила у савременом издању игре су следећа: два гола ширине 3 метра са полукружним површинама пречника 6 метара су фиксирана на довољно великој површини. Игра се играла гуменом лоптом или лоптом плетеном од кожних каишева. Штапови могу бити различити по облицима. Код азербејџанских коњаника подсећају на пастирски јарлиг. [24] У сваком тиму има 6 играча, од којих 4 делују као нападачи и два као бекови. Ови други могу да играју само на својој половини терена. Голови се могу постићи иза граница казненог простора. Трајање игре је 30 минута у два периода. [24] Традиционално Карабашки коњи су најбољи избор захваљујући комбинацији агилности и релативно мирног темперамента.

 
Азербејџански играчи човгана на 12. купу нација

Године 1979. документарни филм под називом „Човган игра“, који је снимио азербејџански филмски студио Јафар Јабарли, забележио је правила спорта и историјски развој. Међутим, у совјетској ери дошло је до пада овог спорта скоро до заборава. [25] Последњих година, међутим, спорт се донекле опоравио. Од 2006. Азербејџан одржава национални турнир у децембру познат као Куп председника у Републичком центру за коњички туризам, [26] у Дашјузу код Шакија. У првом од њих, одржаном од 22. до 25. децембра 2006. године, борили су се тимови из осам градова Азербејџана.

Нематеријална културна баштина уреди

Иран уреди

Човган је традиционална игра јахања уз музику и приповедање; има историју дугу преко 2.000 година у Ирану где се углавном играо на краљевским дворовима и градским пољима. Човган укључује главну игру, одговарајућу музичку представу и приповедање. Носиоци укључују три основне групе: играче, приповедаче и музичаре. Човган је културни, уметнички и атлетски елемент са снажном везом са идентитетом и историјом његових носилаца и извођача. Присутан је у литератури, приповедању, пословицама, рукотворинама и орнаментима који су вредни делови симболике његових извођача. Као елемент који промовише здравље тела и душе, човган такође успоставља везу између природе, људи и коња. Преношење традиције се одвија неформално у породици или на радионицама, а породице и локални извођачи и даље активно штите технике човгана. Током последњих деценија основана су и удружења која одржавају курсеве обуке, подржавају локалне мајсторе и пружају помоћ у преношењу свих аспеката човгана, истовремено чувајући локалну разноликост.

Човган је 2017. године уписан на листу нематеријалне културне баштине Ирана. [27]

Азербејџан уреди

Човкан је традиционална игра јахања коња коју на равном, травнатом терену играју две такмичарске екипе играча на коњима из Карабаха. Сваки тим има пет играча - два бека и три нападача. Игра почиње у центру терена и играчи користе дрвене чекиће да покушају да забију малу кожну или дрвену лопту у противнички гол. Игра је прошарана инструменталном народном музиком која се зове џангхи. Сви играчи и тренери човкана су локални фармери и вешти јахачи. Традиционално носе велике астраханске шешире, дугачке припијене капуте са високим струком и посебне панталоне, чарапе и ципеле. Посетиоци свих узраста долазе да гледају ову традиционалну утакмицу и подржавају своје тимове. Човкан јача осећања идентитета укорењена у култури и повезан је са перцепцијом коња као саставног дела свакодневног живота. Правила, вештине и технике човкана се преносе са искусних играча на почетнике кроз колективне тренинге. Пракса и пренос човкана су, међутим, ослабили због губитка интересовања међу омладином, у комбинацији са урбанизацијом и миграцијом, што је довело до недостатка играча, тренера и карабашких коња.

Човкан у Републици Азербејџан је 2013. године уврштен на Унескову листу нематеријалног културног наслеђа коме је потребна хитна заштита. [4]

Види још уреди

Референце уреди

  1. ^ Massé, H. (24. 4. 2012). „Čawgān”. Encyclopaedia of Islam, Second Edition. 2. Brill Online. „The game originated in Persia, and was generally played on horseback (...)” 
  2. ^ „The origins and history of Polo”. Historic UK (на језику: енглески). Приступљено 2020-10-04. „It is since these origins in Persia that the game has often been associated with the rich and noble of society; the game was played by Kings, Princes and Queens in Persia.” 
  3. ^ В. Парфенов. (2004). Кавказские национальные конные игры. HORSE.RU. Архивирано из оригинала 2019-06-06. г. Приступљено 2012-09-04. 
  4. ^ а б Chovqan, a traditional Karabakh horse-riding game in the Republic of Azerbaijan
  5. ^ Massé, H. (24. 4. 2012). „Čawgān”. Encyclopaedia of Islam, Second Edition. 2. Brill Online. „The game originated in Persia, and was generally played on horseback (...)” 
  6. ^ „The origins and history of Polo”. Historic UK (на језику: енглески). Приступљено 2020-10-04. „It is since these origins in Persia that the game has often been associated with the rich and noble of society; the game was played by Kings, Princes and Queens in Persia.” 
  7. ^ „Chogān, a horse-riding game accompanied by music and storytelling”. 
  8. ^ R. G. Goel, Veena Goel, Encyclopaedia of sports and games, Published by Vikas Pub. House, 1988, excerpt from page 318: Persian Polo. Its birth place was Asia and authorities credit Persia with having devised it about 2000 BC..
  9. ^ Craig, Steve (2002). Sports and games of the ancients. Greenwood Publishing Group. стр. 157. ISBN 0-313-31600-7. 
  10. ^ Singh, Jaisal (2007). Polo in India. London: New Holland. стр. 10. ISBN 978-1-84537-913-1. 
  11. ^ Janin 1964, стр. 118–119.
  12. ^ „Welcome to Encyclopaedia Iranica”. 
  13. ^ Singh, Jaisal (2007). Polo in India. London: New Holland. стр. 10. ISBN 978-1-84537-913-1. 
  14. ^ Finkel, Irving L; MacKenzie, Colin (2004). „Chapter 22, Polo: The Emperor of Games”. Asian games: the art of contest. New York: Asia Society. стр. 283. ISBN 978-0-87848-099-9. 
  15. ^ „Polo”. Encyclopædia Britannica. Приступљено 26. 4. 2007. 
  16. ^ „Polo History”. Архивирано из оригинала 2010-09-25. г. 
  17. ^ „Playing Polo in Historic Naqsh-e Jahan Square?”. Payvand.com. 29. 10. 2007. Приступљено 25. 1. 2012. 
  18. ^ „Touregypt.net”. Touregypt.net. Приступљено 25. 1. 2012. 
  19. ^ Malcolm D. Whitman (2004). Tennis: Origins and Mysteries. Courier Dover Publications. стр. 98. ISBN 0-486-43357-9. 
  20. ^ „Polo History”. Архивирано из оригинала 25. 09. 2010. г. Приступљено 13. 06. 2022. 
  21. ^ Robert Crego (2003). Sports and Games of the 18th and 19th centuries. Sports & Recreation. Greenwood Press. стр. 25. ISBN 0-313-31610-4. 
  22. ^ „Chogān, a horse-riding game accompanied by music and storytelling”. 
  23. ^ David C. King (2006). Cultures of the World. Azerbaijan. . Marshall Cavendish. стр. 108. ISBN 0761420118. 
  24. ^ а б В. Парфенов. (2004). Кавказские национальные конные игры. HORSE.RU. Архивирано из оригинала 06. 06. 2019. г. Приступљено 2012-09-04. 
  25. ^ Film interview at 7'36"
  26. ^ Azernews report on the 2013 President's Cup competition
  27. ^ „Chogān, a horse-riding game accompanied by music and storytelling”. ich.unesco.org. Приступљено 13. 6. 2022. 
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Човган_(игра)&oldid=27050329”