Чокешина је насељено место града Лознице у Мачванском округу. Према попису из 2011. било је 751 становника.

Чокешина
Manastir Čokešina 040.jpg
Манастир Чокешина
Административни подаци
Држава Србија
Управни округМачвански
ГрадЛозница
Становништво
 — 2011.Пад 751
Географске карактеристике
Координате44°39′07″ СГШ; 19°23′16″ ИГД / 44.651833° СГШ; 19.387833° ИГД / 44.651833; 19.387833Координате: 44°39′07″ СГШ; 19°23′16″ ИГД / 44.651833° СГШ; 19.387833° ИГД / 44.651833; 19.387833
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина182 м
Чокешина на мапи Србије
Чокешина
Чокешина
Чокешина на мапи Србије
Остали подаци
Позивни број015
Регистарска ознакаLO

Порекло именаУреди

Постоје три теорије о пореклу имена села:

1. Према првој теорији име села потиче од речи ,,чок" која означава количину малтера коју зидар може захватити мистријом. (видети одељак Историја)

2. Друга теорија каже да је село добило име по властелину Богдану Чокеши за кога се везује завршетак рада на манастиру.

3. Према трећој теорији име села потиче од речи ,,чокот" која означава појединачну стабљику винове лозе, а село је било познато по великом броју винограда.

ИсторијаУреди

Историја села сеже све до Средњег века и прожета је бројним легендама и предањима. Историја села тесно је везана са главном знаменитошћу самог села, истоименим манастиром. Према легенди, изградњу манастира Чокешина започео је Милош Обилић пре одласка на Косово. Након Милошеве погибије изградњу је наставила његова мајка. Легенда још спомиње да је на вест о Милошевој смрти његова мајка узвикнула ,,Ни чок више" тако да је градња привремено заустављена, а село је можда управо због ове реченице добило име Чокешина.

Називи неких делова села такође се доводе у везу са мајком Милоша Обилића. Наиме, према легенди гласник је вест о Милошевој смрти саопштио његовој мајци речима: ,,Не чај (не чекај) више Милошева мајко, пусти овце на то пусто поље, Милош ти је, мајко погинуо". Тако су називе добили Нечаја и Пустипоље.

Пустипоље је пространа равница која представља део мачве у коју се спушта планина Цер. У време Боја на Косову Пустипоље је заиста било пусто јер су га уплашени чобани напустили заједно са својом стоком. После неколико година Милошева мајка је наставила градњу манастира а Пустипољем је поново трчала стока. Данас је Пустипоље плодна равница ишарана многим њивама.

На почетку Првог српског устанка (1804) у селу је вођена битка између српске војске којом су командовала браћа Недић и турске војске на Лазареву суботу, 28. априла 1804. године. Неустрашива српска војска бројала је свега 313 хајдука који су се супротставили далеко надмоћнијим Турцима којих је било неколико хиљада. То је инспирисало немачког историчара Леополда Ранкеа да битку назове ,,српски Термопили".

ГалеријаУреди

МанастирУреди

У насељу се налази истоимени манастир Српске православне цркве.

ГеографијаУреди

Село је смештено у подножју планине Цер.

ДемографијаУреди

У насељу Чокешина живи 705 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 41,9 година (40,6 код мушкараца и 43,4 код жена). У насељу има 282 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 3,12.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године).

График промене броја становника током 20. века
Демографија[1]
Година Становника
1948. 1.428
1953. 1.469
1961. 1.477
1971. 1.334
1981. 1.262
1991. 1.117 997
2002. 881 1.066
Етнички састав према попису из 2002.[2]
Срби
  
863 97,95 %
Роми
  
9 1,02 %
Хрвати
  
1 0,11 %
Руси
  
1 0,11 %
Муслимани
  
1 0,11 %
непознато
  
6 0,68 %


Домаћинства
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Становништво по делатностима које обавља

Види јошУреди

РеференцеУреди

  1. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  2. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  3. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Спољашње везеУреди