Шаблон:ИЧ-Дејан Медаковић

Дејан Медаковић (Загреб, 7. јул 1922 — Београд, 1. јул 2008) био је српски историчар уметности, универзитетски професор, књижевник и академик. Медаковић је био генерални секретар и потом председник Српске академије наука и уметности (1998—2003), професор и декан Филозофског факултета (1971—1973), председник Скупштине Вукове задужбине у три мандата као и потпредседник Српске књижевне задруге.

Рођен је у Загребу у угледној српској породици Медаковић, која је дала неколико знаменитих личности. Гимназијско образовање је стекао у Санкт Галену, код фрањеваца на Бадији и у Сремским Карловцима. За време Другог светског рата, под претњом по живот од стране фашистичке НДХ, избегао је у Србију, где почиње да волонтерски ради у Музеју кнеза Павла. Основне, магистарске и докторске студије завршио је на Филозофском факултету Универзитета у Београду, специјализовао се у Немачкој као стипендиста фондације Александар фон Хумболт. Прошао је сва наставна звања на Филозофском факултету, где је предавао историју уметности до 1982. године. Медаковић је по позиву предавао на више европских универзитета и научних установа.

Током живота објавио је укупно 46 књига, од чега 21 књигу на стручне теме. У фокусу његовог научног рада била је српска уметност периода барока, српска културна историја 18. столећа те историја српске уметности 19. столећа. Такође се бавио немањићким периодом, опусом појединачних сликара, историјатом и уметничким наслеђем манастира Српске православне цркве. Писао је волуминозне синтезе историје Срба и српске културе у градовима: Беч, Трст, Загреб, Сентандреја. Један је од аутора Историје српског народа објављене у десет свезака у издању Српске књижевне задруге. Уз стручни рад, упоредо се успешно бавио књижевним стваралаштвом и писао поезију, прозу, путописе. Превођен је на више језика. За своје дело награђен је низом међународних и националних одликовања, награда и других признања.