Шарл Азнавур

Шарл Азнавур
Шарл Азнавур
	Шарл Азнавур на Канском филмском фестивалу
Лични подаци
Име по рођењу	Chahnourh Varinag Aznavourian Շահնուր Վաղինակ Ազնավուրյան
Датум рођења	22. мај 1924.
Место рођења	Париз, Француска
Датум смрти	1. октобар 2018. (94 год.)
Место смрти	Париз, Француска
Занимање	кантаутор
Музички рад
Активни период	1936 —2018
Жанр	поп, џез, шансона
Инструмент	вокал
Остало
Веб-сајт	aznavourfoundation.org

Шарл Азнавур (франц. Charles Aznavour, јерм. Շառլ Ազնավուր, право име Шанур Вахинаг Азнавурјан, јерм. Շահնուր Վաղինակ Ազնավուրյան; Париз, 22. мај 1924 — Париз, 1. октобар 2018^[1]) био је француски композитор, пјесник и глумац јерменског поријекла. Познат је по јединственом тенору који са лакоћом постиже и најдубље и највише тонове и по меланхоличној боји гласа. Глумио је у преко 60 филмова, компоновао око 1.000 пјесама (укључујући и око 150 на енглеском, 100 на италијанском, 70 на шпанском и око 50 на њемачком језику) и продао преко 100 милиона носача звука.^[2]

Биографија уреди

Шарл Азнавур, француски композитор

Азнавур је рођен у Паризу, као син јерменских имиграната Михаела Азнавурјана и Кнар Багдасарјан.^[3] Његови родитељи су такође били умјетници, и од раног доба су га увели у свијет позоришта.

Почео је да наступа кад је имао девет година, и ускоро преузео умјетничко име „Азнавур“. Његова каријера је ухватила залет када га је примијетила Едит Пијаф и уредила да иде са њом на турнеју по Француској и Сједињеним Америчким Државама.

У Сједињеним Америчким Државама га често називају „француским Френком Синатром“, који као и он највише пјева о љубави. Пјевајући на многим језицима (француском, енглеском, италијанском, шпанском, њемачком, руском, јерменском и португалском), са лакоћом је наступао на свим великим догађајима широм свијета.

1970их година је постигао велики успјех у Уједињеном Краљевству са пјесмом „She“ („Она“), која је отишла у сами врх свих листа најпопуларнијих пјесама.

Током 1978. одржао је концерте у Београду и Нишу.^[4]

90. рођендан је прославио концертом у Берлину.^[5]

Човјекољубље уреди

Статуа Шарла Азнавура

Азнавур се бавио хуманитарном помоћи Јерменији од 1988. године, када се десио велики земљотрес у тој земљи, кроз свој програм „Азнавур за Јерменију“. Скупа са својим зетом и коаутором Жоржом Гарваренцом написао је пјесму „Pour toi Armenie“ („За тебе, Јерменијо“) која је била у врху музичких листа око 3 мјесеца. У централном дијелу Јеревана налази се трг, у Абовској улици, који носи име по Шарлу Азнавуру. Године 1995. Азнавур је постављен за амбасадора и сталног делегата Јерменије при УНЕСКУ. Такође, Азнавур је члан савјета повјереника Међународног јерменског фонда. Та организација је од 1992. године прикупила више од 150 милиона америчких долара за хуманитарну помоћ и помоћ у развоју инфраструктуре Јерменије. Шарлу Азнавуру је додијељена титула официра (Officier) Легије части 1997. године.

Најпопуларније пјесме уреди

Слиједи листа најпопуларнијих пјесама Шарла Азнавура, на основу званичне компилације пјесама из 2001. године:

Toi et Moi
The Sound of Your Name (са Лајзом Минели)
The Old Fashioned Way
She
Tu t'laisses Aller
La Mamma
Que C'est Triste Venise
For Me Formidable
Il Faut Savoir
Et Pourtant
Non Je N'ai Rien Oublie
Qui
Yesterday When I Was Young
Une Vie D'amour (са Миреј Матје)
La Bohème
Hier Encore
Sur Ma Vie
Embrasse-moi
Ave Maria

Филмска каријера уреди

Током дугог низа година музичке каријере, Азнавур се опробао и као глумац у преко 60 филмских остварења. 1960. године је играо главну улогу („Едуар Саројан“) у филму Франсое Трифоа „Пуцајте на пијанисту“. Такође је глумио у филму из 1974. године „Десет малих црнаца“ (енгл. „And then there were none“). Поред њих, Азнавур је играо и споредну улогу у њемачком филму из 1978. године, „Лимени бубањ“, добитнику Оскара за најбољи страни филм 1979. године. 2002. године је играо једну од главних улога у филму „Арарат“, који се бави геноцидом Турске над Јерменима.

Од 1948. бележио је камером је камером свој живот од чега је касније настао документарни филм „Aznavour by Charles”.^[6]

Награде уреди

Награде и признања:

1971 — Почасна награда „Златни лав“ на Венецијанском филмском фестивалу за италијанску верзију пјесме „Mourir d'aimer“
1971 — Едисонова награда
1995 — Велика медаља Француске академије
1995 — Амбасадор добре воље и стални делегат Јерменије при УНЕСКУ
1996 — Увођење у Алеју славних композитора
1997 — Побједник у мушкој категорији француског такмичења „Победа француске музике“
1997 — Почасна награда „Цезар“
1997 — Официр (Officier) Легије части
2003 — Златни печат Југословенске кинотеке
2004 — Народни херој Јерменије
2006 — Почасна награда на тридесетом Филмском фестивалу у Каиру

Поред ових, године 1998. Азнавур је изабран за Забављача вијека по избору „Си-Ен-Ена“ и читаоца онлајн часописа „Тајм онлајн“ широм свијета. Добио је око 18% гласова, више од Елвиса Преслија и Боба Дилана.