Шопић је насеље у градској општини Лазаревац у граду Београду. Према попису из 2011. било је 2619 становника.

Шопић
Šopić, Ulica, 03.jpg
Улица
Административни подаци
Држава Србија
ГрадБеоград
Градска општинаЛазаревац
Становништво
 — 2011.Раст 2619
Географске карактеристике
Координате44°24′01″ СГШ; 20°15′25″ ИГД / 44.400166° СГШ; 20.256833° ИГД / 44.400166; 20.256833Координате: 44°24′01″ СГШ; 20°15′25″ ИГД / 44.400166° СГШ; 20.256833° ИГД / 44.400166; 20.256833
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина137 м
Шопић на мапи Србије
Шопић
Шопић
Шопић на мапи Србије
Остали подаци
Позивни број011
Регистарска ознакаBG

Положај селаУреди

Шопић је једно међу већим селима ове области. Оно је у колубарској равници између речица Лукавице и Пештана. Куће су са обе стране главног пута Београд-Лазаревац и готово ушорене, а уколико се иде даље од пута са обе стране оне су разређеније и чине насеље мање збијеног типа. Оно се дели на ове крајеве: Орашац до Лазаревца, Криваја у долини потока Криваје, Црквено Поље – језерска тераса код данашње цркве, Шабац испод Орашца, Улице и Црна Бара према Колубари и крај Пештан поред реке Пештана.

ВодеУреди

За пиће и домаће потребе употребљава се вода са бунара, а стока се напаја на Лукавици, Пештану, потоку Криваји и на Колубариној отоци Очази, која потече само када надође Колубара. После већих киша и наглог топљења снега Колубара, Пештан и Лукавица плаве њиве у пољу.

Земље и шумеУреди

Земиште је плодно, особито оно у равници испод насеља. Њиве су на местима која се зову: Трновчица, Прекаја, Лазина, Штипаљица, Глогов Кључ, Миовача, Пештан, Мрамор, Алуга, Црна Међа, Рудо Брдо, Руди Гај, Средњи Рт, Кусадак, Збеговиште, Белића Бара, Којина Бара, Дубочица, Очага, Рибеш, Разлив (отока Лукавице), Медведар и Зелена Бара.

Шума се чува у приватним забранима. Сеоске шуме и утрине нема.

У крају Орашцу вади се лигнит.

Старине у селуУреди

У Орашцу, недалеко од железничке станице (Лазаревац, оп. Милодан) изоравају се темељи неког старог насеља. Ту је било и старо гробље, са кога је повађено надгробно камење и узидано у цркву. По предању у том насељу је била и „маџарска“ црква.

На њиви Готовчевића познају се темељи од неке друге цркве. По једном казивању и она је била „маџарска“, док је по другим, вероватнијим, причањима, то била привремена црквица у збегу. И око ове цркве познају се трагови старог гробља.

О постанку имане отока Очаге прича се у народу, да су се волели момак и девојка, а родитељи им нису дали да се узму. Момак се договори са девојком, па побегну у шуму на место где данас протиче Очага. После тешког живота и гладовања момак остави девојку и оде у село по храну. Након дугог чекања девојка је помислила, да ју је момак напустио, па је у очајању, идући његовим трагом, горко плакала и проклињала га. Тамо где су јој падале сузе провалила се земља и, по сузама из очију проваљено место (отока), назове се Очага.

За Станин Вир у Очази, прича се, да је нека баба Стана узјахала јарца да пређе Очагу, па је пала у вир и удавила се.

Име селуУреди

По предању ово насеље је основао пре Карађорђевог устанка неки Стеван Шопшага, по коме се место назвало Шопић. Шопшага је са пет синова дошао „од банске стране“ и населио се поред Колубаре на којој је саградио воденицу са осам витлова, која још и данас постоји.

Подаци о селуУреди

Данашња црква је прво подигнута 1815. године од брвана на темељима неке старе цркве, па је обновљена 1869. године. Она је у Црквеном Пољу, готово у средини села и посвећена је Св. Арханђелу Гаврилу. Литија се носи први дан Духова. Држе се три заветна дана; Ново лето, Св. Тривун и други дан Васкрса.

Шопић се први пут помиње по архивским подацима као „шопићска нурија“ 1723. године; а на једној географској карти из 1745. године Шопић је означен на Колубари. Затим се помиње као насеље 1811. године; било је у њему 54 куће; године 1844. има је 95 кућа са 578 становника. Данас у њему има 24 рода са 258 кућа и један цигански род са 4 куће.

ДемографијаУреди

У насељу Шопић живи 1682 пунолетна становника, а просечна старост становништва износи 36,9 година (36,2 код мушкараца и 37,6 код жена). У насељу има 646 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,45.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пораст у броју становника.

График промене броја становника током 20. века
Демографија[1]
Година Становника
1948. 939
1953. 947
1961. 983
1971. 1.050
1981. 1.242
1991. 1.832 1.785
2002. 2.230 2.252
Етнички састав према попису из 2002.[2]
Срби
  
2.149 96,36 %
Роми
  
40 1,79 %
Црногорци
  
19 0,85 %
Хрвати
  
2 0,08 %
Румуни
  
2 0,08 %
Македонци
  
2 0,08 %
Чеси
  
1 0,04 %
Муслимани
  
1 0,04 %
непознато
  
8 0,35 %


Домаћинства
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Становништво по делатностима које обавља

Познате личностиУреди

У насељу Шопић је 6. новембра 1964. у саобраћајној незгоди погинуо Слободан Пенезић Крцун, а тридесет година касније, 30. јула 1994., и познати естрадни уметник Ипче Ахмедовски.

РеференцеУреди

  1. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  2. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  3. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Спољашње везеУреди