Отворите главни мени

Летње Олимпијске игре 1900. године званично познате као игре II, Олымпијаде, су међународно мулти-спортско такмичење које је одржано 1900. у Паризу, Француска. Игре су одржане без церемонија отварања и затварања. Такмичења су почела 14. маја, а завршиле на 28. октобра, на Венсенском велодрому. Учествовало је преко 975 такмичара у 19 различитих спортова. Жене су по први пут учествовале на играма, а Шарлота Купер из Француске постала је прва олимпијски победница у историји Олимпијских игара.

II Олимпијске игре - Париз 1900
Jeux Olympiques d'été de Paris 1900
JOParis 1900.jpg
Град домаћинПариз, Француска
Број држава24
Број спортиста997 (975 муш, 22 жен.)
Број спортова18
Број такмичења90
Отварање игара14. маја 1900.
Затварање игара28. октобар 1900.

Најмлађи учесник била је француска тенисерка Катрин Жилу са 13. година и 137 дана, а настарији такође француски једричар са 71. годином и 212 дана.

Најуспешнији тачмичари били су амерички атлетичари Ирвинг Бакстер и Џон Туксбери са по 5 освојених медаља.[1]

Припрема игараУреди

Иако су прве Олимпијске игре 1896. године постигле известан успех, било је оправдане бојазни око њихове будућности. Једна од препрека, која би могла онемогућити континуитет Олимпијских игара био је и став Грчке. Она се противила одлуци МОКа да право на организацију Игара припадне и другим земљама, захтевајући да Грчка остане заувек седиште Игара. Зато је Пјер де Кубертен, тражећи решење, предложио да се поред Олимпијских игара сваке друге године одрже и Панхеленске игре у Атини, али је и даље инсистирао на одлуци МОКа.

Избор је пао на Париз, међутим Француском олимпијском комитету су недостајала средства за организацију Игара. Кубертен је и ту нашао излаз одлучујући да се Игре одрже у склопу Светске изложбе у Паризу. Било је доста несугласица, сумњи и приговора, јер би Игре могле бити потиснуте у други план. Стадиони, терени, дворане за такмичење биле су раштркани по целом граду или његовој околини.

Према замисли Кубертена, спортске гране на II. Олимпијским играма требало је распоредити у три дела. У првом делу би биле приказане игре старих културних центара; Египта, Индије, Грчке и Рима. Други део би била демонстрација народних надметања и витешке игре из средњег века. Трећи део би био састављен од спортова новијег датума. МОК се није сложио са таквом замисли, па је на крају програм био усклађен са захтевима осталих чланова МОКа, који су били стручни представници појединих земаља, као и неких утицајних људи Француске

На крају су Игре одржане у Паризу, али њихов успех умањиле су неке неповољне околности као што су чињеница да су Французи тражили да се такмичења одржавају и недељом, упркос негодовања спортиста и предстаника других земаља. Осим тога, Игре су и предуго трајале (пет месеци) што је прилично умањило интересовање гледалаца. Иако је у Паризу били много страних и домаћих посетилаца Светске изложбе, такмичења су била слабо посећена — било је у свему 3.000 посетилаца .[2] Резултати такмичења, у спортском погледу, надмашили су резултате првих Олимпијских игара.

ОрганизацијаУреди

Летње олимпијске игре 1900. није организовао организациони комитет, већ су одржане као део Светске изложбе 1900. Од мноштва спортских и неспортских такмичења, МОК је накнадно одабрао она која је признао за званична, док се остала сматрају демонстрационим спортовима и дисциплинама.

Учествовали су спортисти из 28 земаља од којих МОК признаје 24 земље, са 997 такмичара од чега 22 су биле жене, које су се такмичиле у тенису, једрењу и голфу.

ЗанимљивостиУреди

На Играма у Паризу медаље су подељене и у крикету, спорту који је након 1900. избачен из олипијског програма. Такмичила су се десеторица такмичара, а сви су осим једног Белгијанца били Французи.[3] За то такмичење продата је само једна улазница, а њен купац је био енглески туриста који је у Париз дошао управо због такмичења у крикету.[3]

Један олимпијски победник у веслању никад није идентификован. У дисциплини двојац с кормиларом посада Холандије је после предтакмичења проценила да им је кормилар претежак. Зато су кормилара заменили с једним 7-годишњим дечаком који се случајно нашао на регатном пољу. Иако име тог дечака није забележено, сматра се да је он најмлађи освајач олимпијске медаље у историји. Ипак, МОК службено бележи да је освајач медаље био Херманус Брокман, који је био у посади само у полуфиналу али не и у финалу такмичења.

Нарочити утисак оставио је Американац Алвин Крензлајн који је освојио четири златне медаље, на 60 м, 110 м и 200 м препоне и скоку удаљ. Он је био први човек који је лансирао технику „корачања кроз ваздух“ у скоку удаљ и савлађивању препона, чиме је повећавао дужину скока, односно чувао ритам трчања. Међутим, пошто је свој успех постигао у време када није било ни телевизије, ни филма и када штампа није поклањала много пажње спортским јунацима, Кранзлајн је заборављен и као иноватор и као први освајач четири златне медаље. Тако се као први четвороструки олимпијски победник обично помиње Американац Џеси Овенс, четвороструки победник из Берлина 1936.

Земље учесницеУреди

Према извештају Међународног олимпијског комитета учествовали су представници следећих земаља:

Неки извори такође стављају у списак спортисте из следећих земаља, који су се према званичним резултатима појединих дисциплина такмичили на овим Играма.

Званични спортови игараУреди

Незванична (демонстрациона) такмичењаУреди

Преглед спортоваУреди

Конкуренција на играма је променљива. Такмичари из САД са факултетским спортистима доминирали су поново у атлетским дисциплинама. У тенису златне медаље су освајали бивши победници Вимблдона. Врхунска су била и такмичења у мачевању и пливању, па и у ватерполу, јер су играли тренутно најбољи играчи. Само у атлетици, пливању и мачевању учествовало је више од 10 нација.

АтлетикаУреди

Атлетска такмичења су одржана у Булоњској шуми. Терен је био нераван, обрастао травом са доста стабала. Најзапаженије резултате постигли су амерички спортисти. Алвин Крензлајн је био најбољи са четири златне олимпијске медаље у појединачним дисциплинама, резултат који дуго није био оборен. Реј Јури је поставио рекорд са три златне медаље истог дана, а најбољи резултат и олимпијски рекорд, поставио је Френк Џарвис у трци на 100 метара резултатом 10,8 који је оборен после 24 године, на VIII Олимпијским играма 1924. у Паризу. У маратонској трци пријављен је велики број такмичара, али је резултат победника Француза Мишела Театоа слабији од резултата Спиридона Луиса из Атине 1896., јер је стаза у Паризу била дужа. Поред главног програма од 23 дисциплине, одржана су такмичења професионалаца и низа хендикеп такмичења (даваље предности), али она се не сматрају званичним олимпијским дисциплинама такмичењима.

БициклизамУреди

Такмичење је одржано у две дисциплине спринт на 2000 метара и 25 километара. Бициклисти домаћина игара су освојили пет од шест медаља. Одржано је и неколико незваничних дисциплина за аматере и професионалце.

Баскијска пелотаУреди

Ово су биле једине олимпијске игре где је баскијска пелота била званичан спорт. Покушаји оживљавања овог спорта на Летњим олимпијским играма 1924, 1968. и 1992. било је у виду демонстрационог спорта, али није заживело.

ГимнастикаУреди

Такмичење у гимастици одржано је само у једној дисциплини - вишебоју у појединачној конкуренцији. Вишебој је био специфичан јер се састојао од 16 вежби, у којима су поред гимнастике укључена и нека атлетска такмичење и дизање тегова.

ПливањеУреди

Такмичења у пливању су одржана у реци Сени. На програму је било седам нових дисциплина у односу на Пливање на Летњим олимпијским играма 1896. Први пут на играма је био поред слободног и леђни стил пливања. За све дисциплине такође први пут су одржана предтакмичења, односно полуфиналне трке. Дисциплине екипно пливање (где се није пливало на време, него су се зависно од пласмана добијали бодови), пливање са препрекама и роњење (подводно пливање) нису више никад биле на програму игара.

Двоструки прваци у пливању су били Аустралијанац Фредерик Лејн, Британац Џон Артур Џарвис и Немац Ернст Хопенберг, а једну победу Француз Шарл Вендевил који је победио у роњењу.

ТенисУреди

 
Шарлота Купер прва олимпијска победница

Високи квалитет мушког тениског турнира огледа се у томе што су у полуфиналу играла тројица вишегодишњих победника Вимблдона, у годинама пре и после ових Олимпијских игара. У игри парова најспешнија су била браћа Лоренс и Реџиналд Доерти са по две освојене златне медаље. Поред успешне игре британских тенисера, забележен је и прво учешће жена, не само на тениском турниру, него на Олимпијским играма уопште. Дотадашња трострука победница Вимблдона Шарлота Купер из Уједињеног Краљевства, освојила је турнире у конкуренцији појединаца и мешовитих парова и постала прва женска олимпијска победница у историји игара.

ВеслањеУреди

Такмичења су одржана на реци Сени. Дисциплина четверац са кормиларом остала је у аналима олимпијских игара као фарса, јер су званичници мењали критеријума за пласман у финале неколико пута и на крају донели једну од од најнеобичнијих одлука у историји олимпијских игара. Одржана су две одвојене финалне трке, а свака од њих је третирана као засебно такмичења јер су подељена два комплета медаља, а резултате је признао Међународни олимпијски комитет.

КрокетУреди

Крокет се први и последњи пут нашао на званичном програму ових Олимпијских игара. Учествовало је 10 такмичара (7 мушкараца и 3 жене) из две земље Француска са 9 и Белгија са једним учесником. Такмичарке у крокету су поред учесница тениског турнира биле су прве жене на неким олимпијским играма.

На програму су биле три дисциплине овог спорта. Извештаја и резултата са овог такмичења има веома мало, па је тако у дисциплини парова нејасно да ли француски пар који је победио, имао конкуренцију. Белгијски представник је испао у предтакмичењу, па су тако све медаље освојили француски представници.

Биланс медаљаУреди

На играма у Паризу нису биле предвиђене медаље у облику каквом се данас додељују (злато, сребро, бронза). Међународни олимпијски комитет је ретроактивно доделио медаље да би се изједначио стандард медаља који је тек касније усвојен. У приказу су посебно истакнуте медаље домаћина, а занимљвост је да су учествовале и екипе састављене од такмичара из више земаља, тзв. мешовити тимови.

Летње олимпијске игре 1900 - број медаља  
Место Држава        
1   Француска 25 36 31 92
2   Сједињене Америчке Државе 20 14 15 49
3   Уједињено Краљевство 16 6 9 31
4   Швајцарска 6 1 1 8
5   Белгија 5 5 5 15
6   Мешовити тим 4 3 3 10
7   Немачко царство 3 2 2 7
8   Италија 2 1 0 3
9   Аустралија 2 0 3 5
10   Данска 1 3 2 6

ЗанимљивостиУреди

Прво уплитање политике у олимпијски спорт, покавило се пред почетак Олимпијских игара 1900. Члан МОК, мађарски племић гроф Андраши, захтевао је да се у Олимпијску повељу унесе клаузула, која би Јеврејима забрањивала учешће на олимпијским играма. Тражио је и да се из МОК искључи његов земљак Ференц Кемењ, мађарски Јевреј рођен и сахрањен у Сомбору, најближег сарадника Пјера де Кубертена. Захтев грофа Андрашија, нормално, није усвојен а уместо Ференца Кемења из МОК је избачен Андраши.

Ово није био једини политички проблем. Годину дана пред Игре дошло је до британско-француског оружаног сукоба у Фашиди у Судану. Због тога су сви односи између две земље били у прекиду, па се до почетка Игара није знало да ли ће Британци учествовати. Дошли су, али су сви сусрети са домаћим спортистима били на граници инцидента. Полиција је полиција имала доста посла, јер је морала да штити и немачке спортисте, којима су домаћи спортисти и публика желели да се освете за пораз у француско-пруском рату, 29 година раније.[6]

Бронзану медаљу за голф репрезентацију Сједињених Америчких Држава освојила је Дарија Прат, касније српска кнегиња, жена кнеза Алексе Карађорђевића.

Спољашње везеУреди

РеференцеУреди

  1. ^ Резиме Летњих олимпијских игара 1908. на sports-reference.com
  2. ^ Енциклопедија Физичке кутуре ЈЛЗ Загреб 1975.
  3. 3,0 3,1 Buchanan, Ian (1993). Mallon, Bill, ур. „Cricket at the 1900 Games” (PDF). Journal of Olympic History. International Society of Olympic Historians. 1 (2): 4. 
  4. ^ CBBC - Sonali's weird Olympic facts, Приступљено 10. 4. 2013.
  5. ^ Такмичење је одржано у Булоњској шуми, у њему је учествовало 128 такмичара, док их је пратило 6000 гледалаца. Победила је Аврил Лафул, тридесетседмогодишња пољопривредница из Оверње. Она је ошишала 17 пудлица за предвиђених 2 сата. Пјер де Кубертен се противио одржавању ове дисциплине, али је био надгласан у МОК-у.
  6. ^ Олимпијски вековник 1910—2010, Олимпијски комитет Србије, Службени гласник, Београд 2010. том 1 pp. 43.