4,4'-Dinitro-3,3'-diazenofuroksan

4,4'-Dinitro-3,3'-diazenofuroksan ( DDF ) je moćan eksperimentalni visoki eksploziv sa performansama uporedivim sa onim kod drugih visoko-eksplozivnih sredstava visoke gustine kao što je oktanitrokuban. Sintetiše se oksidativnim kuplovanjem 4-amino-3-(azidokarbonil) furoksana nakon čega sledi Kurtiusovo preuređivanje i dalja oksidacija.[1][2] Takođe je i organsko jedinjenje, koje sadrži 4 atoma ugljenika i ima molekulsku masu od 292,123 Da.

4,4'-Dinitro-3,3'-diazenofuroksan
Identifikacija
3D model (Jmol)
  • ON1ONC(=C1[N+](=O)[O-])N=NC2=C(N(O)ON2)[N+](=O)[O-]
Svojstva
C4H4N8O8
Molarna masa 292,123
Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje materijala (na 25 °C [77 °F], 100 kPa).
Reference infokutije
Osobina Vrednost
Broj akceptora vodonika 14
Broj donora vodonika 4
Broj rotacionih veza 4
Particioni koeficijent[3] (ALogP) -3,1
Rastvorljivost[4] (logS, log(mol/L)) -4,0
Polarna površina[5] (PSA, Å2) 205,8

Vidi još

уреди

Reference

уреди
  1. ^ Blinnikov AN, Kulikov AS, Makhova NN, Ovchinnikov IV, Pivina TS (1999). 4-Amino-3-azidocarbonyl Furoxan as an Universal Synthon for the Synthesis of Energetic Compounds of the Furoxan Series. 30th International Annual Conference of ICT. Karlsruhe, Germany. стр. 58/1—58/10. 
  2. ^ Agrawal JP, Hodgson RD (2007). Organic Chemistry of Explosives. John Wiley & Sons Ltd. стр. 303. ISBN 978-0-470-02967-1. 
  3. ^ Ghose, A.K.; Viswanadhan V.N. & Wendoloski, J.J. (1998). „Prediction of Hydrophobic (Lipophilic) Properties of Small Organic Molecules Using Fragment Methods: An Analysis of AlogP and CLogP Methods”. J. Phys. Chem. A. 102: 3762—3772. doi:10.1021/jp980230o. 
  4. ^ Tetko IV, Tanchuk VY, Kasheva TN, Villa AE (2001). „Estimation of Aqueous Solubility of Chemical Compounds Using E-State Indices”. Chem Inf. Comput. Sci. 41: 1488—1493. PMID 11749573. doi:10.1021/ci000392t. 
  5. ^ Ertl P.; Rohde B.; Selzer P. (2000). „Fast calculation of molecular polar surface area as a sum of fragment based contributions and its application to the prediction of drug transport properties”. J. Med. Chem. 43: 3714—3717. PMID 11020286. doi:10.1021/jm000942e. 

Literatura

уреди

Spoljašnje veze

уреди