Википедија

Arahnoidalna cista

Arahnoidalna cista је urođena ili stečena „šupljina” u mozgu nastala od jedne od moždanih opni (arahnoidea), čija je unutrašnjost ispunjene tečnošću (najčešće likvorom). Niје povezane sa moždanim komorama, već samo sa arahnoideom.[1][2][3]

Arahnoidalna cista
MRI 25 godina stare žene sa frontotemporalnom arahnoidalnom cistom, sa leve strane
Specijalnostineurologija

Etiolopatogeneza уреди

Arahnoidalna cista je pretežno urođena ili razvojna anomalijama, mada se može javiti i u kasnijem periodu u životu, najčešće kao posledica:[4]

Najčešće je lokalizovana u srednjoj lobanjskoj jami (50-60%), češće sa leve strane i kod osoba muškog pola.[7][8][9]

Arahnoidalne ciste se mogu razviti i u kičmenom kanalu, obično u njegovom grudnom predelu, i to u subduralnom ili epiduralnom prostoru, i tada se teško postavlja dijagnoza, jer su simptomi nespecifični, pa se ponekad slučajno otkriju u sklopu drugih ispitivanja.[10]

Ako arahnoidalna cista vrši pritiska na moždane kanale kanale ili otvore između moždanih komora, i sprečava cirkulaciju likvora, moguća je pojava hidrocefalusa („vodena glava”).

Mogu se javiti i neki hormonski poremećaji, kao npr. prerani pubertet.

Klinička slika уреди

Znaci i simptomi ove razvojne ananomalije, koji zavise od lokalizacije ciste, javljaju se najčešće u periodu ranog detinjstva. Tipični klinički simptomi su:

  • glavobolja,
  • tinitus,[11]
  • mučnina,
  • povraćanje,
  • konvulzije,
  • retki fokalni neurološki znaci.[12]

Dijagnoza уреди

CT imidžing

Terapija уреди

Većina arahnoidnih cista slučajno se pronađe i ostaje konstantne veličine, što navodi mnoge lekare da preporuče konzervativni tretman.

Asimptomatske ciste

Kada nisu prisutni simptomi, možda neće biti potrebno lečenje, a pogođene osobe mogu se periodično nadgledati.

Simptomatske ciste.

Ako se pojave simptomi, stanje cista se može ponovo proceniti i doneti odluka o daljem lečenju Kada je potrebno lečenje, specifična terapija koja se koristi zavisi od:

  • prisutnosti simptoma,
  • veličine ciste,
  • specifičnosti lokalizacije ciste unutar lobanje.

U slučajevima kada se preporučuje lečenje, terapija se tradicionalno sastoji od jednog do dva postupka:

  • Otvorene kraniotomijske fenestracije
  • 2. ventrikuloperitonealno ranžiranja.

Tokom kraniotomijske fenestracije, deo lobanje se uklanja kako bi se hirurgu omogućio pristup cisti, gde se u zidu ciste otvaraju višestruki otvori (fenestracije), kako bi se cerebrospinalnoj tečnosti omogućilo odvod u subarahnoidni prostor gde se tečnost ponovo vraća u okolno tkivo.. Alternativno, neki slučajevi se mogu lečiti hirurškim umetanjem uređaja (šanta) u cistu kako bi se obezbedila drenaža u ventrikularni sistem mozga ili u trbušnu šupljinu. Ovo će isprazniti cistu i obezbediti adekvatan prolaz za cirkulaciju cerebrospinalne tečnosti.[13]

U novije vreme, napredak u minimalno invazivnoj operativnoj tehnici mozga i baze lobanje omogućio je razvoj endoskopske tehnike, koje se odlikuje:

  • kraćim operativnim vremenom,
  • manjim brojem komplikacija,
  • odličnim ishodima,
  • bržim oporavkom,
  • ukupnim smanjenim morbiditetom pacijenta.

Iako pristup cisti varira u zavisnosti od njene veličine i lokalizcije, potpuno endoskopsko hirurško lečenje omogućilo je hirurgu superioran pristup bilo kroz fenestraciju, bilo u drugim slučajevima, i to kroz resekciju ciste bez komplikacija i rizika povezanih sa manipulacijom ili povlačenjem mozga .

Spinalne arahnoidne ciste mogu se lečiti potpunim hirurškim uklanjanjem (resekcijom) ciste, ako je to moguće. Operacija generalno dovodi do rešavanja simptoma.[14]

Ipak u nekim slučajevima nije moguće potpuno hirurško uklanjanje kičmene ciste. U takvim slučajevima može biti potrebna fenestracija ili ranžiranje ciste za odvođenje tečnosti.[15][16][14][17]

Ostali tretmani su simptomatski i podržavaju hirurške.[18]

Izvori уреди

  1. ^ Van Tassel P, Cure JK. Nonneoplastic intracranial cysts and cystic lesions. Semin Ultrasound CT MR. 1995 Jun. 16(3):186-211. [Medline].
  2. ^ Hughes G, Ugokwe K, Benzel EC. A review of spinal arachnoid cysts. Cleve Clin J Med. 2008 Apr. 75(4):311-5.
  3. ^ Boltshauser E, et al. Outcome in children with space-occupying posterior fossa arachnoid cyst. Neuropediatrics. 2002;33:118-21.
  4. ^ De Keersmaecker B, Ramaekers P, Claus F, Witters I, Ortibus E, Naulaers G, et al. Outcome of 12 antenatally diagnosed fetal arachnoid cysts: case series and review of the literature. Eur J Paediatr Neurol. 2015 Mar. 19 (2):114-21. [Medline].
  5. ^ Gomez Escalonilla CI, et al. Intracranial arachnoid cysts. A study of a series of 35 cases. Rev Neurol. 2001;33:305-11.
  6. ^ а б De K, et al. Haemorrhage into an arachnoid cyst: a serious complication of minor head trauma. Emerg Med J. 2002;19:365-6.
  7. ^ Mazurkiewicz-Beldzinska M, Dilling-Ostrowska E. Presentation of intracranial arachnoid cysts in children: correlation between localization and clinical symptoms. Med Sci Monit. 2002;8:462-5.
  8. ^ Gosalakkal JA. Intracranial arachnoid cysts in children: a review of pathogenesis, clinical features, and management. Pediatr Neurol. 2002;26:93-8.
  9. ^ Algin O, Hakyemez B, Gokalp G, Korfali E, Parlak M. Phase-contrast cine MRI versus MR cisternography on the evaluation of the communication between intraventricular arachnoid cysts and neighbouring cerebrospinal fluid spaces. Neuroradiology. 2009 May. 51(5):305-12. [Medline].
  10. ^ Dodd RL, et al. Spontaneous resolution of prepontine arachnoid cyst. Case report and review of the literature. Pediatr Neurosurg. 2002;37:152-7.
  11. ^ Ottaviani F, et al. Arachnoid cyst of the cranial posterior fossa causing sensorineural hearing loss and tinnitus: a case report. Eur Arch Otorhinolaryngol. 2002;259:306-8.
  12. ^ Tsutsumi S, Kondo A, Yasumoto Y, Ito M. Asymptomatic huge congenital arachnoid cyst successfully treated by endoscopic surgery--case report. Neurol Med Chir (Tokyo). 2008 Sep. 48(9):405-8. [Medline].
  13. ^ „Arachnoid Cysts”. NORD (National Organization for Rare Disorders) (на језику: енглески). Приступљено 2021-01-26. 
  14. ^ а б Kabil MS, Shahinian HK. Application of the supraorbital endoscopic approach to tumors of the anterior cranial base. J Craniofac Surg. 2005;16:1070-1074.
  15. ^ Couvreur T, Hallaert G, Van Der Heggen T et al. Endoscopic treatment of temporal arachnoid cysts in 34 patients [archive], World Neurosurg, 2015;358:734-40
  16. ^ Greenfield JP, Souweidane MM. Endoscopic management of intracranial cysts. Neurosurg Focus. 2005;19:E7.
  17. ^ Kabil MS, Shahinian HK. The endoscopic supraorbital approach to tumors of the middle cranial base. Surgical Neurology. 2006;66(:396-401.
  18. ^ Cincu R, Agrawal A, Eiras J. Intracranial arachnoid cysts: current concepts and treatment alternatives. Clin Neurol Neurosurg. 2007;109:837-843.

Literatura уреди

  • Zeng L, Feng L, Wang J, et al. Comparative study on two surgical procedures for middle cranial fossa arachnoid cysts. J Huazhong Univ Sci Technolog Med Sci. 2008 Aug. 28(4):431-4. [Medline].
  • Doherty D, Chudley AE, Coghlan G, Ishak GE, Innes AM, Lemire EG. GPSM2 mutations cause the brain malformations and hearing loss in Chudley-McCullough syndrome. Am J Hum Genet. 2012 Jun 8. 90(6):1088-93. [Medline].
  • Gelabert-González M, Santín-Amo JM, Aran-Echabe E, García-Allut A. [Imaging diagnosis of arachnoid cysts]. Neurocirugia (Astur). 2015 Nov-Dec. 26 (6):284-91. [Medline].
  • Kollias SS, Bernays RL. Interactive magnetic resonance imaging-guided management of intracranial cystic lesions by using an open magnetic resonance imaging system. J Neurosurg. 2001 Jul. 95(1):15-23. [Medline].

Spoljašnje veze уреди

Klasifikacija
Spoljašnji resursi


 Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje
u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja).
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Arahnoidalna_cista&oldid=27448516”