Bogić Vučković Stratimirović (??) bio je vođa pobunjenika u hercegovačkom sandžaku koji je organizovao ustanak 1737. godine, tokom austrijsko-rusko-turskog rata (1735–39).

Bogić Vučković Stratimirović
Bogić Vučković, Arsa Teodorović.jpg
Slika Arse Todorovića (1812).
Пуно имеBogić Vučković Petrović Stratimirović
Место рођењаTrebinje zaleđe, Hercegovački sandžak,
 Otomansko carstvo (danas Republika Srpska, Bosna i Hercegovina)
Место смртиKulpin, Kraljevina Ugarska (sada Srbija)
 Habsburška monarhija
Године службе1737–39
ОдликовањаOplemenjen

BiografijaУреди

Bogić Vučković je rodom iz Trebinja, u Hercegovini. Njegov otac je Vučko Petrović a deda Petar Stratimirović.[1] Rano se preselio u Kraljevinu Srbiju (1718–39).[2] U dokumentima se pominje kao kragujevački trgovac.[3] Prema sačuvanim podacima, Bogić je kupio[4] potvrdu Republike Raguze da potiče od Stracimira Balšića, zetskog gospodara,[5] a zatim se sa potvrdom pojavio u jesen 1737. godine u kancelariji zamenika komandanta Habzburga u Sremskim Karlovcima,[6] zajedno sa Aleksom Miliševićem. Komandantu je predstavio sebe kao pripadnika plemstva[5] i naglasivši da je pripremio crnogorske narode da pomognu austrijskom caru.[4] Vučković i njegova braća organizovali su ustanak u Hercegovini 1737. godine tokom austrijsko-turskih sukoba na Balkanu, istovremeno pomažući Austrijancima.[1] Posle zauzimanja Beograda (1739), za njihov trud, on i njegova braća su dobili austrijske plemićke titule i dodeljeno im je selo Kulpin koje su naselili. Usvojili su grb srpske srednjovekovne plemićke porodice Kosače.

Potomak Bogić je Stefan Stratimirović, koji je bio srpski pravoslavni mitropolit karlovački od 1790. do 1836. godine.[7]

ReferenceУреди

  1. ^ а б Dušan J. Popović (1963). Srbi u Vojvodini: Od Temis̆varskog sabora, 1790 do Blagoves̆tenskog sabora, 1861. Matica srpska. »Богић Вучковић-Стра- тимировић, син Вучка Петровића а унук Петра Стратимировића, рођен је у Херцеговини. 1737. организовао је са браћом устанак у Херцеговини, по- мажући у исто време аустријску војску у рату против ...« 
  2. ^ Istorijski glasnik. Naučna knjiga. 1956. »Када је по- чео аустро-турски рат, његов се син налазио међу онима који су спремали устанак у Херцеговини. Као делегат Херцеговаца код Немаца радио је тада и Богић Петровић (зван и Вучковић и Стратимировић), који је исто ...« 
  3. ^ Историски записи. с.н. 1954. »Богић Петровић из Крагујевца« 
  4. ^ а б Književnost Crne Gore od XII do XIX vijeka: Istorija i književnost. Obod. 1996. »... 1737. године, Богић Вучковић из Херцеговине за новац купи свједочанство од Рагузи- јана да је Црногорац од породице Страцимирове и пође римском ћесару, огласивши да је он покренуо црногорске народе у помоћ ћесару и ...« 
  5. ^ а б Годишњица Николе Чупића. Штампа Државне штампарије Краљевине Југославије. 1904. »У њега завист изазивље и Херцеговац Богић Вучковић, који је такођер од Дубровчана добио атестат како води порекло од Страцимира Баошнића, зетског господара, па је с њим отишао ћесару, представио му се како је 1737. год.« 
  6. ^ Alija S. Konjhodžić (1974). Spomenica Bratstva: 1954-1974. »У Лангеровој књизи се вели: "У јесен 1737 појавила су се два делегата из Херцего- вине, Богић Вучковић (назван још и Богић Петровић) и Алекса Милишевић код заменика команданта у Карловци- ма, грофа Хсрберстајн-а са ...« 
  7. ^ Вуковић, Сава (1996). Српски јерарси од деветог до двадесетог века. Евро, Унирекс, Каленић. 

IzvoriУреди