Džejms Bjukanan Djuk

Džejms Bjukanan Djuk (23. decembar 1856 – 10. oktobar 1925) bio je američki industrijalista u oblastima duvana i električne energije. On je najpoznatijij po uvođenju proizvodnje i marketinga modernih cigareta,[2] i po njegovom učešću u radu Djuk univerziteta.

Džejms Bjukanan Djuk
Džejms Bjukanan Djuk
Džejms Bjukanan Djuk
Ime po rođenjuJames Buchanan Duke
Datum rođenja23 decembar, 1856(1856-12-23)
Mesto rođenjaDuram, Severna Karolina
 SAD
Datum smrti10. oktobar 1925.(1925-10-10) (68 god.)
Mesto smrtiNjujork Siti, Njujork
 SAD
Mesto ukopaDjukov univerzitet
PrebivališteSAD
Državljanstvoameričko
Zanimanjebiznismen
Neto vrednostUS$140 miliona u vreme njegove smrti (aproksimativno 1/652 BNP SAD)[1]
SupružnikLilijan Flečer Makridi
(в. 1904 —  р. 1906)

Nanalin Holt Inman (в. 1907)
Deca1
Džejms Bjukanan Djukova kuća u Petoj aveniji u Njujorku

Detinjstvo i mladostУреди

Džejms Bjukanan Djuk, poznat po nadimku „Bak”, rođen je 23. decembra 1856, u blizini Darama u Severnoj Karolini, od oca industrijaliste i filantropa Vašingtona Djuka (1820–1905) i njegove druge žene, Artelija Roni Djuk.[3]

Filantropija i testamentУреди

 
Statua Džejmsa B. Djuka ispred Zapadnog kampusa.

U decembru 1924, Djuk je uspostavio Djukovu zadužbinu, $40 milionski fond (što je bilo ekvivalentno sa $596.737.864 u 2019. godini), deo čega je bio namenjen Triniti koledžu. Univerzitet je preimenovan u Djuk univerzitet u čast njegovog oca. Džejms B. Djukiva biblioteka, glavna biblioteka na kampusu u Ferman univerzitetu, takođe je imenovana po njemu zbog njegovog filantropskog odnosa sa univerzitetom.[4]

Nakon njegove smrti, oko polovine svog ogromnog imanja ostavio je Djukovoj zadužbini, dodajući još 67 miliona dolara (ekvivalentno sa 957.197.343 dolara 2018. godine) u fond. U ugovoru fondacije, Djuk je precizirao da želi da donacija podržava Djuke univerzitet, Dejvidson koledž, Furman univerzitet, Univerzitet Džonson K. Smit; neprofitne bolnice i dečije domove u dve Karoline; i seoske ujedinjene metodističke crkve u Severnoj Karolini, penzionisane pastore i njihove preživele porodice.

Preostali deo Djukovog imanja, procenjen na oko 100 miliona dolara (što je ekvivalentno 1.428.652.751 dolara 2018. godine), otišao je njegovoj dvanaestogodišnjoj ćerki Doris, što ju je učinilo „najbogatijom devojkom na svetu”.[5] Godine 1927, Doris je tužila svoju majku zbog kontrole imanja Djuk farme i pobedila. Asocirajući Djukove farme sa dragim sećanjima na svog oca, Doris Djuke je sprovela malo većih promena na imanju, osim prilagođavanja staklene bašte svog oca da bi se stvorile izložbene bašte u njegovu čast.[6] U tim vrtovima je bila izložena obimna skulptura njenog oca, a bila je otvorena za javnost od 1964. godine, dok je staraoci fondacije nisu zatvorili u maju 2008. godine.[7]

ReferenceУреди

  1. ^ Klepper, Michael; Gunther, Michael (1996), The Wealthy 100: From Benjamin Franklin to Bill Gates—A Ranking of the Richest Americans, Past and Present, Secaucus, New Jersey: Carol Publishing Group, стр. xiii, ISBN 978-0-8065-1800-8, OCLC 33818143 
  2. ^ Kremer, William (13. 11. 2012). „James Buchanan Duke: Father of the Modern Cigarette”. BBC News. Приступљено 13. 11. 2012. 
  3. ^ „The Duke Family and its Legacy”. Duke Endowment. Архивирано из оригинала на датум 17. 5. 2008. Приступљено 2. 6. 2008. 
  4. ^ James Duke, Philanthropy Hall of Fame
  5. ^ Pace, Eric (29. 10. 1993). „Doris Duke, 80, Heiress Whose Great Wealth Couldn't Buy Happiness, Is Dead”. New York Times. Приступљено 7. 5. 2008. 
  6. ^ „The Gardens at Duke Farms”. Skylands Visitor Guide. Приступљено 2. 6. 2008. 
  7. ^ „Duke Farms Promotes 'Greener' Future” (Саопштење). Duke Farms. 2. 3. 2008. Архивирано из оригинала на датум 28. 3. 2008. Приступљено 14. 4. 2008. »it's the final months of the gardens being on display in the greenhouses that have enchanted visitors since 1964« 

LiteraturaУреди

Spoljašnje vezeУреди