Diboran

Diboran
Nazivi
	IUPAC naziv Diboran(6)
Identifikacija
CAS broj	19287-45-7 ;
3D model (Jmol)	interaktivna slika;
ChEBI	CHEBI:33590 ;
ChemSpider	17215804 ;
ECHA InfoCard	100.039.021
EC broj	242-940-6
RTECS	HQ9275000
	SMILES [BH2]1[H][BH2][H]1; ; ; ; ; ;
Svojstva
Hemijska formula	B2H6
Molarna masa	27,67 g·mol−1
Agregatno stanje	Bezbojni gas
Gustina	1,216 g/dm3
Tačka topljenja	−16.485 °C (−29.641 °F; −16.212 K)
Tačka ključanja	−925 °C (−1.633 °F; −652 K)
Struktura
Geometrija molekula	Tetraedralna (za bor)
Dipolni moment	0 D
Opasnosti
NFPA 704	4 4 3
Tačka spontanog; paljenja	38 °C (100 °F; 311 K)
Srodna jedinjenja
Srodne jedinjenja bora	Dekaboran; BF3
	Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje materijala (na 25 °C [77 °F], 100 kPa).
	verifikuj (šta je ?)
	Reference infokutije

Diboran je hemijsko jedinjenje, koje se sastoji od bora i vodonika sa formulom B₂H₆.^[1] ^[2] On je bezbojni gas na sobnoj temperaturi sa repulzivno slatkim mirisom. Diboran se dobro meša sa vazduhom, lako formirajući eksplozivne smeše. Diboran se spontano pali u vlažnom vazduhu na sobnoj temperaturi. Sinonimi su boroetan, bor hidrid, i dibor heksahidrid.

Diboran je ključno jedinjenje bora sa mnoštvom primena. Ovo jedinjenje je klasifikovano kao "endotermno", što znači da je njegova toplota formiranja, ΔH°_f pozitivna (36 kJ/mol). Uprkos njegove termodinamičke nestabilnosti, diboran je kinetički robustan i manifestuje ekstenzivnu hemiju, većina koje je vezana za gubitak vodonika.

Opšta formula borana уреди

Četiri serije borana sa jednim klasterom imaju sledeće opšte formule, gde je "n" broj atoma bora:

Tip	Formula	Napomena
klozo−	B_nH_n²⁻	Neutralni B_nH_n+2 borani nisu poznati
nido−	B_nH_n+4
arahno−	B_nH_n+6
hifo−	B_nH_n+8	samo su adukti poznati

Takoše postoje serije supstituisanih neutralnih hiperklozo-borana koji imaju teoretsku formulu B_nH_n. Primeri su B₁₂(OCH2Ph)₁₂, koji je stabilni derivat hiperklozo-B₁₂H₁₂.^[3]

Reference уреди

^ Clayden, Jonathan; Greeves, Nick; Warren, Stuart; Wothers, Peter (2001). Organic Chemistry (I изд.). Oxford University Press. ISBN 978-0-19-850346-0.
^ Smith, Michael B.; March, Jerry (2007). Advanced Organic Chemistry: Reactions, Mechanisms, and Structure (6th изд.). New York: Wiley-Interscience. ISBN 0-471-72091-7.
^ Peymann, Toralf; Knobler, Carolyn B.; Khan, Saeed I.; Hawthorne, M. Frederick (2001). „Dodeca(benzyloxy)dodecaborane, B₁₂(OCH₂Ph)₁₂: A Stable Derivative of hypercloso-B₁₂H₁₂”. Angew. Chem. Int. Ed. 40 (9): 1664—1667. doi:10.1002/1521-3773(20010504)40:9<1664::AID-ANIE16640>3.0.CO;2-O.

Literatura уреди

H. C. Brown; H. C. (1975). Organic Synthesis via Boranes. New York: John Wiley. ISBN 978-0-471-11280-8.

Spoljašnje veze уреди

[Clayden1st-1] Clayden, Jonathan; Greeves, Nick; Warren, Stuart; Wothers, Peter (2001). Organic Chemistry (I изд.). Oxford University Press. ISBN 978-0-19-850346-0.

[March6th-2] Smith, Michael B.; March, Jerry (2007). Advanced Organic Chemistry: Reactions, Mechanisms, and Structure (6th изд.). New York: Wiley-Interscience. ISBN 0-471-72091-7.

[3] Peymann, Toralf; Knobler, Carolyn B.; Khan, Saeed I.; Hawthorne, M. Frederick (2001). „Dodeca(benzyloxy)dodecaborane, B₁₂(OCH₂Ph)₁₂: A Stable Derivative of hypercloso-B₁₂H₁₂”. Angew. Chem. Int. Ed. 40 (9): 1664—1667. doi:10.1002/1521-3773(20010504)40:9<1664::AID-ANIE16640>3.0.CO;2-O.

[1]

[2]

[3]