Еоцен

(преусмерено са Eocene)

Еоцен (од старогрчких речи ἠώς-ēṓs = зора и καινός= нова; нова зора) је геолошка епоха у ери кенозоика, трајао је од 56 до 33,9 милиона година. Назив симболише појаву нове фауне која се развила у овој епохи.

Епоха еоцена позната је као „мезонумулитик” јер се у њој нагло развијају Нумулити. Трајао је око 20 милиона година. Биљне врсте из мезозоика изумиру, а заступљене су породице жбунастих тропских биљних заједница: Proteacea, Amentacea, а најзаступљенији су родови Eucalyptus и палме (Cocos, Phoenix). Заједнице умереног појаса су још увек ретке (Quercus и Pinus). Сисари се снажно развијају, јављају се први представници коња висине вука, први јелени, тапири, волови и први торбари и месождери. У морима живе нумулити, пужеви, шкољке од којих неки и данас живе у тропским морима.

Еоцен је на основу седимената у Паратетису био подељен на доњи, средњи и горњи еоцен. У еоцену се јављају две области развића: северни (у области Северног и Аралско-туркестанског мора) и јужни (преостали део Тетиса). У северном делу седименти су представљени песковима, кречњацима, пешчарима и лапорцима. За време еоцена Тетис покрива и веће делове Европе. Еоценски седименти учествују у грађи Јадранског приморја. У доњем еоцену таложени су милолски кречњаци, у средњем алвеолински, а у средњем и горњем нумулитски кречњаци.

Алпска орогенеза се наставља појачано. У еоцену се одвија пиринејска фаза, као једна од најзначајнијих током орогенезе. Током ове фазе најзначајнија убирања су у Пиринејима. Тетис плави просторе на југу Европе и шири се према северу до Чешке масе, Карпата, Кавказа и преко Провансалског залива повезује се са Северним морем. Магматизам је оживео као и вулканизам у Северозападној Европи. Тетис је нагло увећан према северу. У Европи се и даље одржава Северно море, које је на истоку повезано са Аралско-туркестанским морем, а Провелинским заливом и са Тетисом. У распореду континената нема већих промена. Континенти јужне хемисфере уобличују своје контуре. Пиринејском фазом снижене су и рашчлањене неке планине настале ларамијском фазом. Денудација и ерозија су смањене. Реке Европе усмерене су ка Северном мору, реке северне и јужне Америке према Атлантском океану, а реке Азије ка Аралско-туркестанском мору и Великом океану. Клима је азонална и променљива. Вегетација указује на влажну и топлу климу. Од минералних сировина најчешћи су каустобиолити, нафта и угаљ (Румунија, Албанија, Еквадор, Перу, Тексас...)

ПоделаУреди

Еоцен је епоха палеогена и према ICS дели се на четири века: приабониј, бартониј, лутетиј и ипресиј.[1]

Палеоген
Периода Епоха Век Почетак (Ma) Крај (Ma)
Палеоген
Олигоцен Хатиј 27,82 23,03
Рупелиј 33,9 27,82
Еоцен Приабониј 37,71 33,9
Бартониј 41,2 37,71
Лутетиј 47,8 41,2
Ипресиј 56,0 47,8
Палеоцен Танетиј 59,2 56
Селандиј 61,6 59,2
Даниј 66,0 61,6

ИзвориУреди

  1. ^ „International Stratigraphic Chart v2018/08”. International Commission on Stratigraphy. Приступљено 24. 3. 2021. 

Спољашње везеУреди