Флуорит
Флуорит (флуорспар) је халидни минерал који се на Мосовој скали налази под бројем 4. Његова хемијска формула је CaF2. Он је тесерални минерал са кубним хабитатом, мада су октоедрална и комплексније изометријске форме познате.[1][2][3][4]
| Флуорит | |
|---|---|
 | |
| Опште информације | |
| Категорија | Халидни минерал |
| Формула | CaF2 |
| Струнцова класификација | 03.AB.25 |
| Кристалне системе | Изометријски, cF12, Просторна група Fm3m, No. 225 |
| Просторна група | Изометријска H–M Симбол 4/m 3 2/m |
| Јединична ћелија | a = 5.4626 Å; Z=4 |
| Идентификација | |
| Боја | Безбојан, бео, љубичаст, плав, зелен, жут, наранџаст, црвен, браон, тамноплав |
| Кристални хабитус | Јавља се као добро формирани велики кристали |
| Цепљивост | Октаедралаn, перфектан на {111}, раздваја се на {011} |
| Чврстина | Крхак |
| Тврдоћа по Мосу | 4 (одређује минерал) |
| Сјајност | Стакласт |
| Огреб | Бео |
| Провидност | Транспарентан до транслуцентан |
| Специфична тежина | 3.175–3.184; до 3.56 |
| Оптичке особине | Изотропан |
| Индекс преламања | 1.433–1.448 |
| Топљивост | 3 |
| Остале особине | понекад фосфоресцира кад се загреје или огребе. Друге врсте флуоресцирају |
Он је најраспрострањенији минерал флуора. Има га у хидротермалним жилама, где је налази заједно са сулфидима. Флуорит је настао путем пнеуматолитских процеса, па се налази с осталим пнеуматолитским минералима (турмалином и топазом), а затим и у шупљинама неких еруптивних стена. Он је исто тако присутан као везиво неких пешчаника, где је настао хидротермалним путем. Може се наћи и у седиментима врућих извора. Познати локалитети су: Немачка, Аустрија, Шпанија, Чешка, БиХ, Русија, Намибија.
Употребљава се за добијање флуороводоника, у топионицама за добивање житких растопа, у оптици за производњу акроматских флуоритских сочива, а и као украсни камен. Различито је обојен, ређе безбојан. Обојени флуорити показују флуоресценцију.
Референце уреди
- ^ Fluorite at Handbook of Mineralogy
- ^ Fluorite at Mindat.org
- ^ Fluorite at Webmineral
- ^ Hurlbut, Cornelius S.; Klein, Cornelis, 1985, Manual of Mineralogy, pp. 324–325, 20th ed., ISBN 0-471-80580-7
