Fluorovodonik
Fluorovodonik ili hidrogen fluorid (HF) je jedinjenje u kojem fluor ima oksidaciono stanje -1.
| |||
Identifikacija | |||
---|---|---|---|
3D model (Jmol)
|
|||
ChEBI | |||
ChemSpider | |||
ECHA InfoCard | 100.028.759 | ||
KEGG[1] | |||
RTECS | MW7875000 | ||
UNII | |||
| |||
Svojstva | |||
FH | |||
Molarna masa | 20,01 g·mol−1 | ||
Agregatno stanje | bezbojni gas | ||
Gustina | 1,15 g/L, gas (25 °C) 0.99 g/mL, tečnost (19.5 °C) | ||
Tačka topljenja | −836 °C (−1.473 °F; −563 K) | ||
Tačka ključanja | 195 °C (383 °F; 468 K) | ||
meša se | |||
Kiselost (pKa) | 3.2 | ||
Indeks refrakcije (nD) | 1.00001 | ||
Struktura | |||
Oblik molekula (orbitale i hibridizacija) | Linear | ||
Dipolni moment | 1.86 D | ||
Termohemija | |||
Standardna molarna entropija S |
8.687 J/g K (gas) | ||
Std entalpija
formiranja (ΔfH⦵298) |
−13.66 kJ/g (gas) −14.99 kJ/g (tečnost) | ||
Opasnosti | |||
NFPA 704 | |||
Srodna jedinjenja | |||
Drugi anjoni
|
Hlorovodonik Bromovodonik Jodovodnik | ||
Drugi katjoni
|
Natrijum fluorid | ||
Srodna jedinjenja
|
Fluorovodonična kiselina | ||
Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje materijala (na 25 °C [77 °F], 100 kPa). | |||
verifikuj (šta je ?) | |||
Reference infokutije | |||
Dobijanje
уредиDobija se reakcijom između kalcijum fluorida i sumporne kiseline:
Bezvodni HF se dobija po reakciji:
Osobine
уредиZbog prisustva vodonične veze, fluorovodonik je tečnost, čija je tačka ključanja +20 °C. Meša se s vodom i komercijalno dolazi kao 40%-tni rastvor. Vodeni rastvor fluorovodonika se naziva fluorovodonična kiselina. Ako rastvor dospe na kožu, uzrokuje gnojne rane.
Bezvodni HF nije hemijski reaktivan, ali u prisustvu tragova vode reaguje s metalima i njihovim oksidima. Fluorovodonik reaguje sa silicijum dioksidom, pri čemu se oslobađa gasoviti SiF4. Kako je silicijum dioksid glavna komponenta stakla, HF se ne sme držati u staklenoj boci.
Reference
уреди- ^ Joanne Wixon; Douglas Kell (2000). „Website Review: The Kyoto Encyclopedia of Genes and Genomes — KEGG”. Yeast. 17 (1): 48—55. doi:10.1002/(SICI)1097-0061(200004)17:1<48::AID-YEA2>3.0.CO;2-H.
- ^ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today. 15 (23-24): 1052—7. PMID 20970519. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003.
- ^ Evan E. Bolton; Yanli Wang; Paul A. Thiessen; Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry. 4: 217—241. doi:10.1016/S1574-1400(08)00012-1.
Spoljašnje veze
уреди