Fluorovodonik

Fluorovodonik
Identifikacija
CAS broj	7664-39-3 ;
3D model (Jmol)	interaktivna slika;
ChEBI	CHEBI:29228 ;
ChemSpider	14214 ;
ECHA InfoCard	100.028.759
KEGG	C16487 ;
PubChem C ID	16211014;
RTECS	MW7875000
UNII	RGL5YE86CZ ;
	SMILES F; ; ; ; ; ;
Svojstva
Hemijska formula	FH
Molarna masa	20,01 g·mol−1
Agregatno stanje	bezbojni gas
Gustina	1,15 g/L, gas (25 °C); 0.99 g/mL, tečnost (19.5 °C)
Tačka topljenja	−836 °C (−1.473 °F; −563 K)
Tačka ključanja	195 °C (383 °F; 468 K)
Rastvorljivost u vodi	meša se
Kiselost (pKa)	3.2
Indeks refrakcije (nD)	1.00001
Struktura
Oblik molekula (orbitale i hibridizacija)	Linear
Dipolni moment	1.86 D
Termohemija
Standardna molarna entropija So298	8.687 J/g K (gas)
Std entalpija; formiranja (ΔfH⦵298)	−13.66 kJ/g (gas) ; −14.99 kJ/g (tečnost)
Opasnosti
NFPA 704	0 4 1
Srodna jedinjenja
Drugi anjoni	Hlorovodonik; Bromovodonik; Jodovodnik
Drugi katjoni	Natrijum fluorid
Srodna jedinjenja	Fluorovodonična kiselina
	Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje materijala (na 25 °C [77 °F], 100 kPa).
	verifikuj (šta je ?)
	Reference infokutije

Fluorovodonik ili hidrogen fluorid (HF) je jedinjenje u kojem fluor ima oksidaciono stanje -1.

Dobijanje

Dobija se reakcijom između kalcijum fluorida i sumporne kiseline:

CaF_{2}+H_{2}SO_{4}\rightarrow CaSO_{4}+2HF

Bezvodni HF se dobija po reakciji:

KHF_{2}(s)\rightarrow KF(s)+HF(g)

Osobine

Vodonična veza između molekula HF

Zbog prisustva vodonične veze, fluorovodonik je tečnost, čija je tačka ključanja +20 °C. Meša se s vodom i komercijalno dolazi kao 40%-tni rastvor. Vodeni rastvor fluorovodonika se naziva fluorovodonična kiselina. Ako rastvor dospe na kožu, uzrokuje gnojne rane.

Bezvodni HF nije hemijski reaktivan, ali u prisustvu tragova vode reaguje s metalima i njihovim oksidima. Fluorovodonik reaguje sa silicijum dioksidom, pri čemu se oslobađa gasoviti SiF₄. Kako je silicijum dioksid glavna komponenta stakla, HF se ne sme držati u staklenoj boci.

SiO_{2}(s)+4HF\rightarrow SiF_{4}(g)+2H_{2}O

Reference

^ Joanne Wixon; Douglas Kell (2000). „Website Review: The Kyoto Encyclopedia of Genes and Genomes — KEGG”. Yeast. 17 (1): 48—55. doi:10.1002/(SICI)1097-0061(200004)17:1<48::AID-YEA2>3.0.CO;2-H.
^ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today. 15 (23-24): 1052—7. PMID 20970519. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003. уреди
^ Evan E. Bolton; Yanli Wang; Paul A. Thiessen; Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry. 4: 217—241. doi:10.1016/S1574-1400(08)00012-1.

Spoljašnje veze

[1] Joanne Wixon; Douglas Kell (2000). „Website Review: The Kyoto Encyclopedia of Genes and Genomes — KEGG”. Yeast. 17 (1): 48—55. doi:10.1002/(SICI)1097-0061(200004)17:1<48::AID-YEA2>3.0.CO;2-H.

[2] Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today. 15 (23-24): 1052—7. PMID 20970519. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003. уреди

[3] Evan E. Bolton; Yanli Wang; Paul A. Thiessen; Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry. 4: 217—241. doi:10.1016/S1574-1400(08)00012-1.

[1]

[2]

[3]