Fluorovodonik ili hidrogen fluorid (HF) je jedinjenje u kojem fluor ima oksidaciono stanje -1.

Fluorovodonik
Identifikacija
3D model (Jmol)
ChEBI
ChemSpider
ECHA InfoCard 100.028.759
KEGG[1]
RTECS MW7875000
UNII
  • F
Svojstva
FH
Molarna masa 20,01 g·mol−1
Agregatno stanje bezbojni gas
Gustina 1,15 g/L, gas (25 °C)
0.99 g/mL, tečnost (19.5 °C)
Tačka topljenja −836 °C (−1.473 °F; −563 K)
Tačka ključanja 195 °C (383 °F; 468 K)
meša se
Kiselost (pKa) 3.2
Indeks refrakcije (nD) 1.00001
Struktura
Oblik molekula (orbitale i hibridizacija) Linear
Dipolni moment 1.86 D
Termohemija
Standardna molarna entropija So298 8.687 J/g K (gas)
−13.66 kJ/g (gas)
−14.99 kJ/g (tečnost)
Opasnosti
NFPA 704
NFPA 704 four-colored diamondКод запаљивости 0: Неће горети (нпр. вода)Health code 4: Very short exposure could cause death or major residual injury. E.g., VX gasReactivity code 1: Normally stable, but can become unstable at elevated temperatures and pressures. E.g., calciumSpecial hazards (white): no code
0
4
1
Srodna jedinjenja
Drugi anjoni
Hlorovodonik
Bromovodonik
Jodovodnik
Drugi katjoni
Natrijum fluorid
Srodna jedinjenja
Fluorovodonična kiselina
Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje materijala (na 25 °C [77 °F], 100 kPa).
ДаY verifikuj (šta je ДаYНеН ?)
Reference infokutije

Dobijanje

уреди

Dobija se reakcijom između kalcijum fluorida i sumporne kiseline:

 

Bezvodni HF se dobija po reakciji:

 
 
Vodonična veza između molekula HF

Zbog prisustva vodonične veze, fluorovodonik je tečnost, čija je tačka ključanja +20 °C. Meša se s vodom i komercijalno dolazi kao 40%-tni rastvor. Vodeni rastvor fluorovodonika se naziva fluorovodonična kiselina. Ako rastvor dospe na kožu, uzrokuje gnojne rane.

Bezvodni HF nije hemijski reaktivan, ali u prisustvu tragova vode reaguje s metalima i njihovim oksidima. Fluorovodonik reaguje sa silicijum dioksidom, pri čemu se oslobađa gasoviti SiF4. Kako je silicijum dioksid glavna komponenta stakla, HF se ne sme držati u staklenoj boci.

 

Reference

уреди
  1. ^ Joanne Wixon; Douglas Kell (2000). „Website Review: The Kyoto Encyclopedia of Genes and Genomes — KEGG”. Yeast. 17 (1): 48—55. doi:10.1002/(SICI)1097-0061(200004)17:1<48::AID-YEA2>3.0.CO;2-H. 
  2. ^ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today. 15 (23-24): 1052—7. PMID 20970519. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003.  уреди
  3. ^ Evan E. Bolton; Yanli Wang; Paul A. Thiessen; Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry. 4: 217—241. doi:10.1016/S1574-1400(08)00012-1. 

Spoljašnje veze

уреди