Флуороводоник

Флуороводоник
Идентификација
CAS број	7664-39-3 ;
3Д модел (Jmol)	интерактивна слика;
ChEBI	ЦХЕБИ:29228 ;
ChemSpider	14214 ;
ECHA InfoCard	100.028.759
КЕГГ	Ц16487 ;
PubChem C ID	16211014;
RTECS	МW7875000
УНИИ	РГЛ5YЕ86ЦЗ ;
	SMILES F; ; ; ; ; ;
Својства
Хемијска формула	FH
Моларна маса	20,01 g·mol−1
Агрегатно стање	безбојни гас
Густина	1,15 g/L, gas (25 °C); 0.99 g/mL, tečnost (19.5 °C)
Тачка топљења	−836 °C (−1.473 °F; −563 K)
Тачка кључања	195 °C (383 °F; 468 K)
Растворљивост у води	меша се
Киселост (пКа)	3.2
Индекс рефракције (nD)	1.00001
Структура
Облик молекула (орбитале и хибридизација)	Линеар
Диполни момент	1.86 D
Термохемија
Стандардна моларна ентропија So298	8.687 J/g K (гас)
Стд енталпија; формирања (ΔfH⦵298)	−13.66 kJ/g (гас) ; −14.99 kJ/g (течност)
Опасности
НФПА 704	0 4 1
Сродна једињења
Други ањони	Хлороводоник; Бромоводоник; Јодоводник
Други катјони	Натријум флуорид
Сродна једињења	Флуороводонична киселина
	Уколико није другачије напоменуто, подаци се односе на стандардно стање материјала (на 25 °C [77 °F], 100 kPa).
	верификуј (шта је ?)
	Референце инфокутије

Флуороводоник или хидроген флуорид (HF) је једињење у којем флуор има оксидационо стање -1.

Добијање уреди

Добија се реакцијом између калцијум флуорида и сумпорне киселине:

CaF_{2}+H_{2}SO_{4}\rightarrow CaSO_{4}+2HF

Безводни HF се добија по реакцији:

KHF_{2}(s)\rightarrow KF(s)+HF(g)

Особине уреди

Водонична веза између молекула HF

Због присуства водоничне везе, флуороводоник је течност, чија је тачка кључања +20 °C. Меша се с водом и комерцијално долази као 40%-тни раствор. Водени раствор флуороводоника се назива флуороводонична киселина. Ако раствор доспе на кожу, узрокује гнојне ране.

Безводни HF није хемијски реактиван, али у присуству трагова воде реагује с металима и њиховим оксидима. Флуороводоник реагује са силицијум диоксидом, при чему се ослобађа гасовити SiF₄. Како је силицијум диоксид главна компонента стакла, HF се не сме држати у стакленој боци.

SiO_{2}(s)+4HF\rightarrow SiF_{4}(g)+2H_{2}O

Референце уреди

^ Јоанне Wиxон; Доуглас Келл (2000). „Wебсите Ревиеw: Тхе Кyото Енцyцлопедиа оф Генес анд Геномес — КЕГГ”. Yеаст. 17 (1): 48—55. дои:10.1002/(СИЦИ)1097-0061(200004)17:1<48::АИД-YЕА2>3.0.ЦО;2-Х.
^ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today. 15 (23-24): 1052—7. PMID 20970519. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003. уреди
^ Evan E. Bolton; Yanli Wang; Paul A. Thiessen; Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry. 4: 217—241. doi:10.1016/S1574-1400(08)00012-1.

Spoljašnje veze уреди

[1] Јоанне Wиxон; Доуглас Келл (2000). „Wебсите Ревиеw: Тхе Кyото Енцyцлопедиа оф Генес анд Геномес — КЕГГ”. Yеаст. 17 (1): 48—55. дои:10.1002/(СИЦИ)1097-0061(200004)17:1<48::АИД-YЕА2>3.0.ЦО;2-Х.

[2] Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today. 15 (23-24): 1052—7. PMID 20970519. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003. уреди

[3] Evan E. Bolton; Yanli Wang; Paul A. Thiessen; Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry. 4: 217—241. doi:10.1016/S1574-1400(08)00012-1.

[1]

[2]

[3]