Геохронологија
Геохронологија (грчки ge = земља, chronos = време, доба, logos = изучавати) је наука која се бави утврђивањем апсолутне старости стена, фосила, и седимената са одређеним степеном толеранције зависно од метода који је коришћен. За ову грану историјске геологије користе се бројне методе за одређивање апсолутне старости.
Не би требало мешати биостратиграфију и геохронологију, јер се биостратиграфија бави одређивањем релативне старости слојева на основу пронађених фосила и фосилних остатака за које је утврђено тачно када су они живели. На пример, у тектонски непоремећеном подручју, ако су понађени фосилни остаци у неком слоју, а познато је геолошко доба у коме су се те биљке и/или животиње развијале и живеле, слој изнад овога је млађи, а слој испод овога је старији.
Геохронологија је од примарног значаја за геолошку дисциплину хроностратиграфију, која се бави утврђивањем апсолутне старости фосилних остатака и стена као и утврђивањем временског следа геолошке историје Земље. Хроностратиграфија старост утврђује на основу времена полураспада радиоактивних елемената у Земљиној кори.
Геохронолошке јединице уреди
Геохронолошка јединица представља временски еквивалент хроностратиграфске јединице. Постоје следеће геохронолошке јединице:
| Геохронолошке | Хроностратиграфске |
| Еон | Еонотема |
| Ера | Ератема |
| Периода | Систем |
| Епоха | Одсек |
| Век | Кат |
| Време | Хронозона |
Примери: фанерозоик је еон, мезозоик је ера, тријас је периода, доњи тријас је епоха итд.