Википедија

Hasdaj Kreskas

Hasdaj ben Abraham Kreskas (חסדאי קרשקש; c. 1340. godine u Barceloni, Katalonija – 1410/11 u Zaragozi, Aragon) bio je katalansko jevrejski filozof i poznati halakhista[1][2][3][4] (učitelj jevrejskog prava). Zajedno s Majmonidom[5][6][7][8][9] („Rambam”), Gersonidesom[10][11][12] („Ralbag”) i Josefom Albom,[13][14][15] poznat je kao jedan od glavnih praktičara racionalističkog[16][17][18] pristupa jevrejskoj filozofiji.

Hasdaj Kreskas
חסדאי קרשקש
Титульный лист книги «Свет Божий»
Titularna lista knjiga is 1905. godine
Puno imeHasdaj ben Abraham Kreskas
Ime po rođenjuHasdai ben Abraham Crescas
Datum rođenja1340.
Mesto rođenjaBarcelona, Katalonija
 Španija
Datum smrti1410.
Mesto smrtiZaragoza, Aragon
 Španija
PrebivališteKatalonija
Državljanstvokatalonsko
Zanimanjefilozof

Biografija уреди

 
Karer Marlet, u staroj Jevrejskoj četvrti[19][20] Barcelone, gde je Kreskas bio ređen. Sinagoga Major je s leve strane.

Hasdaj Kreskas potiče iz familije učenjaka. On je bio unuk talmudiste Hasdaj ben Judah Kreskasa, i sledbenik talmudiste[21][22][23] i filozofa Nisim ben Reubena, poznatog kao RaN. Sledeći korake svog učitelja, postao je talmudski autoritet i filozof velike originalnosti. On se smatra važnim u istoriji moderne misli zbog svog dubokog uticaja na Baruha Spinozu.

Po odlasku iz Barcelone, zauzeo je administrativni položaj krunskog rabina u Aragonu.[24] Izgleda da je bio aktivan kao nastavnik. Među njegovim kolegama i prijateljima, posebno je bio blizak sa Isakom ben Šešetom (poznatim kao RIBaSH), poznatim po njegovoj korespondenciji. Jozef Albo je najpoznatiji od njegovih učenika, mada su još bar dvoje stekli priznanje, rabin Matatijas iz Saragose i rabin Zeharije ha-Levi.

Kreskas je bio imućna osoba. Kao takav on je imenovan jedinim izvršiteljem poseda svog ujaka Vitalisa Azdaja od strane kralja Đoana I Aragonskog 1393. godine. Ipak, iako je uživao veliko poštovanje, čak i uglednih nejevreja, on nije izbegao zajedničku sudbinu svojih koreligionista. Zatvoren sa svojim učiteljem zbog lažne optužbe za skrnavljenje domaćina 1378. godine, pretrpeo je lično ponižavanje, jer je bio Jevrejin. Njegov jedini sin umro je u masakru u Barceloni 1391. godine,[25][26][27] kao mučenik zbog svoje vere, tokom antijevrejskih progona tog perioda. Uprkos toga, on je održao svoju veru.

Bez obzira na te nedaće, njegove mentalne moći ostale su netaknute; jer su dela koja su ga proslavila napisana nakon te grozne godine. Tokom 1401-02, on je posetio Jozefa Orabuenu u Pamploni na zahtev kralja Navare, koji je platio za troškove njegovog putovanja u razne navarske gradove.[28] U to vreme je opisan kao „rav iz Saragose”.

Radovi уреди

Njegova dela o jevrejskom zakonu, ako su ikada i bila zapisana, nisu očuvana do današnjeg dana. Ali njegovo sažeto filozofsko delo Or Adonaj, Svetlost Gospodnja, postalo je klasično jevrejsko odbacivanje srednjovekovnog aristotelizma i preteča naučne revolucije u 16. veku.

Sačuvana su tri njegova dela:

  • Njegovo osnovno delo, Or Adonaj, Svetlost Gospodnja.
  • Izlaganje i osporavanje glavnih nauka hrišćanstva. Ovaj traktat je napisan na katalonskim 1398. godine. Katalonski original više ne postoji; ali sačuvan je hebrejski prevod Josefa ibn Šem-Tova sa naslovom („Pobijanje kardinalskih principa hrišćana”). Ovo delo je sastavljeno na poziv španskih plemića. Kreskasov je cilj pisanja onoga što je zapravo apologetski traktat o judaizmu bio je da predstavi razloge zbog kojih su Jevreji privrženi veri svojih predaka.
  • Njegovo pismo kongregacijama iz Avinjona, objavljeno kao dodatak Vinerovom izdanju „Ševet Jehuda” (pogledajte gore), u kojem govori o incidentima progona iz 1391. godine.

Bibliografija уреди

 
Otvaranje Kreskasove ulice u Jerusalimu, u januaru 2011. Napred desno je prof. Voren Ziv Harvi
  • The Light of the Lord (Hebrew: Or Adonai or Or Hashem)
  • The Refutation of the Christian Principles (polemike i delom filozofija)
    • Daniel Lasker: Sefer Bittul Iqqarei Ha-Nozrim by R. Hasdai Crescas. Albany 1992. ISBN 0-7914-0965-1
    • Carlos del Valle Rodríguez: La inconsistencia de los dogmas cristianos: Biṭṭul 'Iqqare ha-Noṣrim le-R. Ḥasday Crescas. Madrid 2000. ISBN 84-88324-12-X
  • Passover Sermon (religiozna filozofija i delom halakha)

Reference уреди

  1. ^ "Halacha: The Laws of Jewish Life." Архивирано 2019-07-18 на сајту Wayback Machine My Jewish Learning. 8 April 2019.
  2. ^ "Jewish Custom (Minhag) Versus Law (Halacha)." Архивирано 2019-12-25 на сајту Wayback Machine My Jewish Learning. 8 April 2019.
  3. ^ Jacobs, Louis. „Halakhah”. Encyclopaedia Judaica (2 изд.). 
  4. ^ Schiffman, Lawrence H. „Second Temple and Hellenistic Judaism”. Halakhah. Encyclopedia of the Bible and Its Reception. 11. De Gruyter. стр. 2—8. Приступљено 10. 10. 2018. 
  5. ^ Commentary of the Mishnah, Maimonides (1967), s.v. Uktzin 3:12 (end)
  6. ^ Joel E. Kramer, "Moses Maimonides: An Intellectual Portrait", p. 47 note 1. In Kenneth Seeskin, ур. (септембар 2005). The Cambridge Companion to Maimonides. ISBN 9780521525787. 
  7. ^ 1138 in Stroumsa, Maimonides in His World: Portrait of a Mediterranean Thinker, Princeton University Press, 2009, p. 8
  8. ^ Sherwin B. Nuland (2008), Maimonides, Random House LLC, p. 38
  9. ^ Gedaliah ibn Yahya ben Joseph, Shalshelet HaKabbalah Архивирано 13 мај 2021 на сајту Wayback Machine Jerusalem 1962, p. ק; but in PDF p. 109 (Hebrew)
  10. ^ Hyman, Arthur; Walsh, James J.; Williams, Thomas (24. 9. 2010). Philosophy in the Middle Ages: The Christian, Islamic, and Jewish Traditions. ISBN 9781603844512. 
  11. ^ Taikh, Samuel; Hersh Goldwurm (2001). The Rishonim: biographical sketches of the prominent early rabbinic sages and leaders from the tenth-fifteenth centuries. Brooklyn: Mesorah Publications. стр. 182. OCLC 60850988. 
  12. ^ Jacobs, Louis (1990). God, Torah, Israel: traditionalism without fundamentalism. Cincinnati: Hebrew Union College Press. ISBN 978-0-87820-052-8. OCLC 21039224. 
  13. ^ Philippe Bobichon, Sefer ha-'Iqqarim « Livre des Principes » III, 25 Un chapitre de la controverse judéo-chétienne dans l'Espagne du XV e siècle (texte hébreu traduction, commentaires), Madrid, CSIC, 2015 online
  14. ^ Philippe Bobichon, "Polémique anti-chrétienne et théologie dans le Sefer ha-‘Iqqarim (« Livre des Principes ») de Joseph Albo (xve s.)" Yod 15/2010, pp. 115- 143 online
  15. ^ Joseph Albo - (c. 1380 - 1445), Adventures in Philosophy
  16. ^ „Rationalism”. Britannica.com. 28. 5. 2023. 
  17. ^ Lacey, A.R. (1996), A Dictionary of Philosophy, 1st edition, Routledge and Kegan Paul, 1976. 2nd edition, 1986. 3rd edition, Routledge, London, 1996. p. 286
  18. ^ Stanford Encyclopedia of Philosophy, "Rationalism vs. Empiricism" First published August 19, 2004; substantive revision March 31, 2013 cited on May 20, 2013.
  19. ^ Dik Van Arkel (2009). The Drawing of the Mark of Cain: A Socio-historical Analysis of the Growth of Anti-Jewish Stereotypes. Amsterdam University Press. стр. 298. ISBN 978-90-8964-041-3. 
  20. ^ „The Virtual Jewish History Tour – Vilnius”. Jewishvirtuallibrary.org. Приступљено 10. 10. 2012. 
  21. ^ Steinsaltz, Adin (2009). „What is the Talmud?”. The Essential Talmud (30th anniversary изд.). Basic Books. ISBN 9780786735419. 
  22. ^ Neusner, Jacob (2003). The Formation of the Babylonian Talmud. Wipf and Stock Publishers. стр. ix. ISBN 9781592442195. 
  23. ^ Safrai, S. (1969). „The Era of the Mishnah and Talmud (70–640)”. Ур.: Ben-Sasson, H.H. A History of the Jewish People. Превод: Weidenfeld, George. Harvard University Press (објављено 1976). стр. 379. ISBN 9780674397316. 
  24. ^ Berlin, Adele; Himelstein, Shmuel (2011). „Crown Rabbi”. The Oxford Dictionary of the Jewish Religion (2nd изд.). Oxford; New York: Oxford University Press. ISBN 978-0-19-973004-9. Приступљено 31. 5. 2015.  p. 194
  25. ^ Illescas Nájera, Francisco (2003). „De la convivencia al fracaso de la conversión: algunos aspectos que promovieron el racismo antijudío en la España de la Reconquista” (PDF). Revista de Humanidades: Tecnológico de Monterrey. Monterrey: Instituto Tecnológico y de Estudios Superiores de Monterrey (14): 243. ISSN 1405-4167. 
  26. ^ Lea, Henry Charles (1896). „Ferrand Martinez and the Massacres of 1391”. The American Historical Review. 1 (2): 209—219. JSTOR 1833647. doi:10.1086/ahr/1.2.209  . 
  27. ^ Nirenberg, David (2014). Neighboring Faiths: Christianity, Islam, and Judaism in the Middle Ages and Today. University of Chicago Press. ISBN 978-0-226-16909-5. OCLC 1014217260. doi:10.7208/chicago/9780226169095.001.0001. 
  28. ^ Jacobs, l.c. Nos. 1570, 1574

Literatura уреди


Spoljašnje veze уреди

 
Hasdaj Kreskas na Vikimedijinoj ostavi.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Hasdaj_Kreskas&oldid=27676955”