Википедија

Horjudži

Horjudži (japanski: kandži: 法隆寺, hiragana: ほうりゅうじ, romadži: Hōryū-ji za „Hram procvalog prava”; čita se Horjuu-đi) je najstariji drveni budistički hram iz 7. veka u Japanu, nedaleko od tadašnje prestolnice Nare; najstariji drveni hram na svetu.[1][2] Upisan na Uneskov spisak mesta Svetske baštine u Aziji i Australaziji 1993. godine. Izgrađen po kineskim uzorima snažno je uticao na svu kasniju japansku arhitekturu. Sastoji se od pagode, ulaznog trema i zlatne dvorane kondo s jedinstvenim zidnim slikama najstarijeg razdoblja japanskog slikarstva, koje su nažalost uništene. Japanska vlada navodi nekoliko njegovih struktura, skulptura i artefakata nacionalno blago. Jedna studija njegove šinbašire iz 2001. godine, centralnog drvenog stuba gotovo suspendovanog unutar pagode, izvela je zaključak da je zgrada skoro jedan vek starija nego što se ranije mislilo.

Horjudži
Hōryū-ji
法隆寺
Horyu-ji, November 2016.jpg
Horjudži Map
Horjudži на мапи Јапана
Horjudži
Horjudži
Lokacija na mapi Japana
Osnovne informacije
Koordinate34°36′51″ SGŠ; 135°44′03″ IGD / 34.614275° SGŠ; 135.734236° IGD / 34.614275; 135.734236Koordinate: 34°36′51″ SGŠ; 135°44′03″ IGD / 34.614275° SGŠ; 135.734236° IGD / 34.614275; 135.734236
ReligijaŠotoku
BožanstvoŠaka Njoraj (Śākyamuni)
GradIkaruga-čo
DistriktIkoma-gun
PrefekturaNara
ZemljaJapan
Veb-sajthoryuji.or.jp
Arhitektonski opis
OsnivačCarica Suiko, princ Šotoku
Osnivanje607
Tori Buši, Šaka trijada, bronza, 7. vek

Sačuvan je minijaturni Tamamuši (buba) oltar ukrašen slikama u laku. Ovaj oltar je replika još starijeg hrama, a njegove slike su jedne od retkih iz dinastije Asuka (552–646). U glavnoj dvorani (Kondo) nalazi se trem s tri bronzane skulpture (tzv. Šaka trijada koja predstavlja Sahkjamunija – istorijske Bude) autora Torija Bušija, unuka kineskog izbeglice. Ova dva dela pokazuju kako se brzo budizam, kao carska religija, proširio Japanom.

IstorijaУреди

 
Paviljon snova princa Šotokua (Jumedono)
 
Plan kompleksa Horjuji

U vreme dinastije Asuke, tokom samo jednog veka, procvali su novi oblici filozofije, medicine, muzike, kulinarstva, odevanja, agronomije, urbanizma, ali i umetnosti i arhitekture. Najvažnije novine su bile Mahajana budizam (sa brojnim bodisatvama), centralizirani državni sistem i pismo. Svaki od njih nije doslovno uvezen iz Kine, nego je prilagođen japanskim uslovima i bogatoj japanskoj tradiciji.

Kako su hramovi bili središta za poštovanje nove religije (za razliku od šintoizma u kojemu su se poštovale lokacije u prirodi) princ Šotoku (574–622), koji je vladao kao regent i bio glavni promovitelj budizma, osnovao je hram Horjuji u blizini glavnog grada Nare 607. godine.

U Japanu je postojala jaka tradicija sistema vertikalnih i horizontalnih greda i konzola, a tradicija obrade drveta bila je superiornija od kineske. Uz to, potreba demontiranja i ponovnog podizanja zgrada, koja je proizlazila iz premeštanja sedišta carstva, stvorila je izuzetno spretno tesarstvo nenadmašive veštine i velike modularne tačnosti.

Nakon požara 670. godine Horjuji je obnovljen, a brojni kineski graditelji, proizvođači crepova i kipari, sjatili su se u japanski glavni grad da iskoriste prednosti carske zaštite. Možda se upravo zbog Horjujija središte carstva ustalilo u Nari 710. godine.

ArhitekturaУреди

Sačuvane građevine Horjujija su glavna (zlatna) dvorana (C), petospratna pagoda (D), vratarnica Ču-mon (A) i periferna galerija (B), najstariji su postojeći primerci istočnoazijske drvene arhitekture.

Za kondo ili glavnu dvoranu preuzet je nacrt svečanih dvorana koje su u Kini bile poznate od dinastije Han nadalje. Nagovešteni gornji sprat ne postoji, jer iznutra samo strop od drvenih rešetaka deli postolje za kipove (s veličanstvenim bronzanim skulpturama) od krova. Kondo ima razmerno jednostavan sistem konzola gde su krak konzole i rog kombinovani u potpornju streje, a drvena građa nije bila naročito obrađena. Kasnije su konzole bile više dekorativne i sastojale su se od sistema od tri ili četiri nivoa konzola.

Dvorana s natpisima (F), zvonik (G) i kodo ili nastavna dvorana (E), koja se oslanja na severnu obodnu galeriju, sagrađene su kasnije i potiču iz 10. veka.

Ovaj kompleks je jedinstven i jer se Pagoda nalazi zapadno od glavne ose sjever-jug, što je razlika od kineskih uzora.

GalerijaУреди

  • Pagoda (塔, Tō)]]
  • Glavna vrata (門, ču-mon)
  • Zlatna dvorana (金堂, kondo)
  • Nastavna dvorana (講堂, kodo)
  • Skulptura stražara (仁王, Nio)
  • Pagoda Hokki-ji (法起寺)

  • Kudarakan'nondo

  • Kondo i pagoda

  • Bronzani lantern

  • Dekoracija krova

  • Statua čuvara

  • Horjudži

  • Rejdo

  • Horjudži

  • Krovne pločice

  • Krovni ornamenti u obliku zmaja

  • Horjudži kompleks

  • Panoramski pogled

  • Pogled iz bliza na drvenu rezbariju

Vidi jošУреди

ReferenceУреди

  1. ^ „Buddhist Monuments in the Horyu-ji Area, UNESCO World Heritage”. Приступљено 2. 4. 2007. 
  2. ^ Kinoshita, June; Palevsky, Nicholas (1998). Gateway to Japan, "A Japanese Prince and his temple". Kodansha International. ISBN 9784770020185. Приступљено 2. 4. 2007. 

LiteraturaУреди

Spoljašnje vezeУреди

 
Horjudži на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Horjudži&oldid=22792312”