Izoksazol
Izoksazol je azol sa atomom kiseonika pored azota. Izoksazol je isto tako naziv za klasu jedinjenja koja sadrže ovaj prsten.[4][5]
| |
| Nazivi | |
|---|---|
| IUPAC naziv
izoksazol
| |
| Identifikacija | |
3D model (Jmol)
|
|
| ChEBI | |
| ChemSpider | |
| ECHA InfoCard | 100.005.472 |
| |
| Svojstva | |
| C3H3NO | |
| Molarna masa | 69,06202 |
| Gustina | 1,075 g/ml |
| Tačka ključanja | 95 °C |
| Kiselost (pKa) | -3.0 (za konjugovanu kiselinu)[3] |
Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje materijala (na 25 °C [77 °F], 100 kPa). | |
 verifikuj (šta je   ?)
| |
| Reference infokutije | |
Izoksazolni prsteni su nađeni u prirodnim proizvodima, npr. u ibotenskoj kiselini. Izoksazoli takođe formiraju bazu za brojne lekove, među kojima je COX-2 inhibitor valdekoksib (Bekstra). Derivat izoksazola, furoksan, je donor azot monoksida.
Reference уреди
- ^ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today. 15 (23-24): 1052—7. PMID 20970519. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003.
- ^ Evan E. Bolton; Yanli Wang; Paul A. Thiessen; Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry. 4: 217—241. doi:10.1016/S1574-1400(08)00012-1.
- ^ Zoltewicz, J. A. & Deady, L. W. Quaternization of heteroaromatic compounds. Quantitative aspects. Adv. Heterocycl. Chem. 22, 71-121 (1978).
- ^ Katritzky A.R.; Pozharskii A.F. (2000). Handbook of Heterocyclic Chemistry (Second изд.). Academic Press. ISBN 0080429882.
- ^ Clayden, Jonathan; Greeves, Nick; Warren, Stuart; Wothers, Peter (2001). Organic Chemistry (I изд.). Oxford University Press. ISBN 978-0-19-850346-0.
