Кардица

(преусмерено са Karditsa)

Кардица (грч. Καρδίτσα), је управно седиште истоимене префектуре Кардица, у оквиру периферије Тесалије у средишњем делу Грчке.

Кардица
Καρδίτσα
Кардица - улица у средишту града
Административни подаци
Држава Грчка
ПериферијаТесалија
ОкругКардица
Становништво
Становништво
 — 2011.56.747[1]
 — густина87,63 ст./km2
Географске карактеристике
Координате39° 22′ 00″ С; 21° 55′ 00″ И / 39.366667° С; 21.916667° И / 39.366667; 21.916667
Временска зонаUTC+2 (EET), лети UTC+3 (EEST)
Апс. висина108 m
Површина647,56 km2
Кардица на карти Грчке
Кардица
Кардица
Кардица на карти Грчке
Поштански број431
Регистарска ознакаΚΑ

Кардица је у земљи позната као „пријатељски град за бициклисте“, а према једној студији ча 30% месног превоза обави се бициклом.

Главна градска црква

Природни услови уреди

Град Кардица налази се у југозападном делу Тесалијске равнице, на реци Пинејос. Западно од града уздиже се масив Пинда. Надморска висина града је 108 м.

Клима у Кардици је измењена варијанта средоземне климе, типична за грчку унутрашњост, а за коју су особена изузетно жарна лета и хладније зиме са не баш тако ретким снегом.


Историја уреди

Подручје Кардице ушло у цивилизацијске токове времена старе Грчке. Касније подручјем владају античка Македонија и Рим, а у средњем веку град је био највише у оквиру Византије, кратко под Бугарском и Србијом, да би у 15. веку град пао под отоманску власт. Под Турцима Трикала остаје следећа 4 века. Град припада савременој Грчкој 1881.


Становништво уреди

Трикала је четврти по величини град Тесалије. Становништво су углавном етнички Грци. Током протеклих пописа кретање становништва је било следеће:

Демографија
1981.1991.2001.
27.53230.06737.768

Кретање броја становника у општини по пописима:

Демографија
1991.2001.2011.
55.70257.08956.747[1]

Привреда уреди

Кардица је привредни центар, пољупривредно оријентисаног региона у коме се налази. У околини постоји велики број малих предузећа који се баве производњом дувана, воћа, поврћа и памука, а, у вези са тим, у граду доминира прехрамбена индустрија. Јака пољопривреда традиција била је разлог успостављања месног ветеринарског факултета.


Референце уреди

  1. ^ а б „Detailed census results 2011”. Архивирано из оригинала 16. 10. 2015. г. Приступљено 7. 5. 2015. 

Спољашње везе уреди