Википедија

Mercedes-Benz Group

Даимлер АГ претходно названи Даимлер-Бенз и ДаимлерКрајслер ; обично познат и под називом Мерцедес-Бенз, или једноставно као Даимлер) је немачка мултинационална аутомобилска корпорација са седиштем у Штутгарту, Немачка. Један је од водећих светских произвођача аутомобила и камиона. Даимлер-Бенз је настао спајањем Benz & Cie и Daimler Motoren Gesellschaft 1926 . Компанија је преименована у DaimlerChrysler након спајања са америчким произвођачем аутомобила Chrysler Corporation 1998. године, а поново је преименована у Даимлер АГ.

Седиште Мерцедес-Бенз групе у Штутгарду
Седиште Мерцедес-Бенз групе у Штутгарду

Од 2014. године Даимлер је поседовао или имао удела у бројним брендовима аутомобила, аутобуса, камиона и мотоцикала, укључујући Mercedes-Benz, Mercedes-AMG, Smart Automobile, Detroit Diesel, Freightline . У 2019. години Даимлер је продао 3,3 милиона возила. [1] У комплексу Даимлер АГ у Штутгарту смештено је централно седиште компаније, фабрике аутомобила Mercedes-Benz и Даимлер, Mercedes-Benz музеј и Mercedes-Benz Арена .

Историја уреди

1926—1998: Daimler-Benz уреди

Главни чланак: Daimler-Benz
 
Коначни логотип Даимлер-Бенз АГ, коришћен до спајања са Chrysler Corporation 1998. године.

Порекло компаније Даимлер АГ налази се у споразуму од узајамног интереса потписаног 1. маја 1924. године између Benz & Cie (основао је 1883. године Carl Benz) и Daimler Motoren Gesellschaft (основали су га 1890. Gottlieb Daimler и Vilhelm Maibach). Укључивање имена Мерцедес у нови бренд почастило је најважнију серију модела ДМГ аутомобила, серију Мерцедес, коју је дизајнирао и направио Vilhelm Maibach.

Иако је Daimler-Benz најпознатији по својој аутомобилској марки Mercedes-Benz, током Другог светског рата такође је створио познату серију мотора за немачке авионе, тенкове и подморнице. Daimler је такође производио делове за немачко оружје.

1998—2007: DaimlerChrysler уреди

У такозваном „Спајању једнаких“ или „Брак склопљен на небесима“, између тадашњег извршног директора и архитекти Jürgen E. Schremppu, [2] Daimler-Benz АГ и америчком произвођачу аутомобила "Chrysler Corporation", са седиштем у Сједињеним Државама, најмањим од тада три главна америчка произвођача аутомобила, спојена 1998. године у размени акција [3] и основала DaimlerChrysler АГ. Процењен на 38 милијарди долара, био је то највећи светски прекогранични споразум икада. [4]

Услови спајања омогућили су Даимлер-Бенз-овим не-аутомобилским пословима, (као што је Daimler-Benz InterServices AG скраћено „дебис АГ“) , да наставе да спроводе своје стратегије ширења. Дебис АГ је пријавио приход од 8,6 милијарди долара у 1997.

2007—данас: Daimler AG уреди

У новембру 2014. Даимлер је најавио да ће стећи 25 одсто италијанског произвођача мотоцикала MV Agusta за необјављену накнаду. [5] MV Holding је у децембру 2017. године купио 25% компаније MV Agusta од компаније Даимлер. [6]

3. августа 2015. године, Нокиа је објавила да је постигла договор о продаји свог одељења за дигиталне мапе Here конзорцијуму од три немачка произвођача аутомобила - BMW, Daimler AG и Volkswagen Group, за 2,8 милијарде евра . [7] Ово је виђено као показатељ да су произвођачи аутомобила заинтересовани за аутоматизоване аутомобиле.

Кинески произвођач аутомобила Geely преузео је 9,69% удела у компанији, путем подружнице, у фебруару 2018. године, чиме је постао највећи појединачни акционар компаније. [8]Geely је већ познат по власништву компаније Volvo Car Corporation. [9]

У фебруару 2021 године , Даимлер је рекао да планира да се преименује усвојивши име своје водеће марке, Mercedes-Benz, и Daimler Truck издвојити у засебну компанију . [10] [11]

Брендови уреди

 
Највећа фабрика Даимлер (која производи аутомобиле Мерцедес-Бенз) налази се у Sindelfingen, у Немачкој.

Даимлер продаје аутомобиле под следећим брендовима широм света:

  • Мерцедес-Бенз аутомобили
    • Mercedes-Benz
    • Mercedes-AMG - Возила високих перформанси
    • Mercedes-Maybach
    • Maybach - производња је завршена 2012. године, [12] али ултра-врхунска С класа и ГЛС класа продају се као Мерцедес-МаибаMercedes-Maybach
  • Даимлер Труцкс
    • Комерцијална возила
    • Freightliner
    • Mercedes-Benz
    • Mitsubishi Fuso
    • Thomas Built Buses
    • Sterling Trucks
      • Western Star
      • BharatBenz
    • Компоненте
      • Alliance Truck Parts
      • Detroit Diesel
  • Даимлер аутобуси
    • Аутобуси Mercedes-Benz
    • Orion Bus Industries - затворен 2013. године
    • Setra
  • Mercedes-Benz комби возила
    • Mercedes-Benz (комби група)

Заједничка улагања и савези уреди

Beijing Automotive Group уреди

У фебруару 2013. Даимлер је стекао 12% удела у Beijing Automotive Group Лтд , постајући први западни произвођач аутомобила који је имао удео у кинеској компанији. [13]

Даимлер сарађује са кинеском компанијом Beiqi Foton (подружницом БАИЦ-а) на производњи и изради камиона Auman. [14]

Denza уреди

2010. године и Даимлер АГ створили су ново заједничко улагање Shenzhen BYD Daimler Technology Co., Ltd.. Заједничко улагање је 2012. покренуло нову марку Denza да би се специјализовало за електричне аутомобиле.

Fujian Benz уреди

2007. Даимлер је створио заједничко улагање са Fujian Motors Group и China Motor Corporation и створио Fujian Benz (првобитно Fujian Daimler Automotive Co. ).

SsangYong Motors уреди

Између 1990. и 2010. године, SsangYong је склопио партнерство саDaimler-Benz-ом . Договор је био да SsangYong развије СУВ са Мерцедес-Бенз технологијом. Ово је наводно требало да омогући SsangYong да се учврсти на новим тржиштима, а да не мора да гради сопствену инфраструктуру (користећи постојеће Мерцедес-Бенз мреже), а да Мерцедесу даје конкуренцију на тада великом тржишту СУВ- а. [15] То је резултирало Musso, који је прво продао Мерцедес-Бенз, а касније SsangYong . [16]

СавезRenault-Nissan и Даимлер уреди

7. априла 2010. године, руководиоци компаније Renault-Nissan , Carlos Ghosn и др Dieter Zetsche најавили су партнерство између ове три компаније. [17] Први плодови савеза у 2012. години укључују дељење мотора ( Infiniti Q50користи Мерцедес-ове дизел моторе) [18] и пререгистровани Renault Kangoo који се продаје као Mercedes-Benz Citan . [19]

Формула један уреди

16. новембра 2009. године, Даимлер и Aabar Investments купили су 75,1% удела у Brawn GP (Даимлер држи 45,1%). Компанија је преименована у Mercedes GP са седиштем у Brackley-у у Великој Британији, а Ross Brawn-ом преосталим директором тима. Куповина компаније Бравн довела је до тога да је Даимлер фазно продао свој удео у McLaren, завршен 2011. Мерцедес је наставио да пружа спонзорство и моторе McLaren до 2014. године.

Пре сезоне 2011, Даимлер и Aabar купили су преосталих 24,9% удела у власништву менаџмент тима, у фебруару 2011. [20] У новембру 2012. Aabar продао је преостале акције, остављајући тим (преименован у Mercedes AMG Petronas F1 Теам) у потпуном власништву Даимлера. [21]

Даимлер такође поседује Mercedes AMG погонске агрегате високих перформанси који су, од Мерцедеса АМГ Петронас, од 2021. године испоручивали моторе Aston Martin, [22] Williams [23] и McLaren.

Референце уреди

  1. ^ „Daimler Annual Report 2019” (PDF). Daimler AG. Архивирано (PDF) из оригинала 27. 2. 2020. г. Приступљено 27. 2. 2020. 
  2. ^ „Merger is 'a marriage made in heaven'”. BBC News. 7. 5. 1998. Архивирано из оригинала 3. 3. 2016. г. Приступљено 31. 7. 2015. 
  3. ^ „COMPANY NEWS; DAIMLER-BENZ AND CHRYSLER REVISE RATIO FOR STOCK SWAP”. The New York Times. 9. 6. 1998. Архивирано из оригинала 12. 5. 2013. г. Приступљено 7. 10. 2011. 
  4. ^ „DaimlerChrysler dawns”. CNN Money. 7. 5. 1998. Архивирано из оригинала 28. 3. 2013. г. Приступљено 12. 4. 2013. 
  5. ^ Daimler buys into Agusta as motorbike and car tech converge Архивирано 13 октобар 2015 на сајту Wayback Machine.
  6. ^ „MV holding: acquisitions and investments”. mvagusta.com. 2017-12-17. Архивирано из оригинала 17. 9. 2018. г. Приступљено 13. 6. 2018. 
  7. ^ „Nokia sells Here maps business to carmakers Audi, BMW and Daimler”. CNET. CBS Interactive. Архивирано из оригинала 5. 8. 2015. г. Приступљено 3. 8. 2015. 
  8. ^ „Geely Founder Li Shufu is a New Shareholder of Daimler AG”. Cision PR Newswire. 24. 2. 2018. Архивирано из оригинала 2. 3. 2018. г. Приступљено 2. 3. 2018. 
  9. ^ Ohnsman, Alan. „Next Stop Unicorn? Daimler Leads $155 Million Round For Silicon Valley Electric Bus Maker Proterra”. Forbes (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 20. 9. 2018. г. Приступљено 2018-09-20. 
  10. ^ Carey, Nick (3. 2. 2021). „Daimler to spin off truck unit, sharpen investor focus on Mercedes-Benz”. Reuters. Приступљено 4. 2. 2021. 
  11. ^ „Automaker Daimler to spin off trucks business, change name”. Yahoo Finance Canada. 3. 2. 2021. Архивирано из оригинала 07. 02. 2021. г. Приступљено 4. 2. 2021. 
  12. ^ Schultz, Jonathan (16. 8. 2012). „At Last, the Maybach Is Priceless”. The New York Times. Архивирано из оригинала 23. 1. 2013. г. Приступљено 1. 2. 2013. 
  13. ^ Bryant, Chris (1. 2. 2013). „Daimler takes stake in Chinese carmaker”. Financial Times. Архивирано из оригинала 13. 4. 2020. г. Приступљено 11. 4. 2013. 
  14. ^ „Foton and Daimler in Truck Joint Venture”. ChinaAutoWeb.com. Архивирано из оригинала 22. 7. 2011. г. Приступљено 26. 7. 2010. 
  15. ^ „Musso-Mercedes match was a rocky road - www.drive.com.au”. Drive.com.au. 2000-05-18. Архивирано из оригинала 31. 3. 2019. г. Приступљено 2009-09-19. 
  16. ^ David Morley (2000-05-18). „Musso-Mercedes match was a rocky road”. Fairfax Media. Архивирано из оригинала 31. 3. 2019. г. Приступљено 2011-03-21. 
  17. ^ Moffett, Sebastian (7. 4. 2010). „Daimler, Nissan, Renault Set Small-Car Cooperation”. The Wall Street Journal. Архивирано из оригинала 22. 6. 2015. г. Приступљено 7. 4. 2010. 
  18. ^ „Mercedes engines for new Infiniti Q50”. MSN Autos. 7. 2. 2013. Архивирано из оригинала 22. 10. 2013. г. Приступљено 11. 4. 2013. 
  19. ^ „Mercedes-Benz Citan (2013 – )”. Honest John. 18. 3. 2013. Архивирано из оригинала 26. 4. 2013. г. Приступљено 11. 4. 2013. 
  20. ^ Noble, Jonathan (28. 2. 2011). „Daimler completes team takeover”. Autosport. Haymarket Publications. Архивирано из оригинала 3. 3. 2011. г. Приступљено 28. 2. 2011. 
  21. ^ Kassem, Mahmoud (19. 11. 2012). „Aabar Sells Stake in Mercedes Formula One Team to Daimler”. Bloomberg News. Архивирано из оригинала 15. 7. 2014. г. Приступљено 14. 7. 2014. 
  22. ^ Elizalde, Pablo (28. 3. 2013). „Force India to run F1 Mercedes engines from 2014 onwards”. Autosport. Архивирано из оригинала 10. 10. 2014. г. Приступљено 14. 7. 2014. 
  23. ^ Straw, Edd (30. 5. 2013). „Williams to use Mercedes engines from 2014 Formula 1 season”. Autosport. Архивирано из оригинала 2. 5. 2014. г. Приступљено 14. 7. 2014. 
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Mercedes-Benz_Group&oldid=26761509”