Отворите главни мени

Миш

(преусмерено са Mus)

Миш (лат. Mus) је род малих глодара који припада породици мишева[3] (лат. Muridae). Постоји 38 врста мишева.

Миш
Временски распон: Касни Миоцен – данас
Мышь 2.jpg
Кућни миш
(Mus musculus)
Научна класификација
Царство:
Тип:
Класа:
Ред:
Породица:
Потпородица:
Род:
Mus

Linnaeus, 1758
Типска врста
Mus musculus[1][2]
Подродови
Миш једе

Најпознатија врста миша је кућни миш или домаћи миш (Mus musculus), који се налази у скоро свим државама света, где живи заједно с људима у њиховим домовима или другим економским објектима. Ови мишеви се користе и у лабораторијама као експерименталне животиње због тога што се брзо размножавају. Веома су популарни и као кућни љубимци.

Панонску низију и Балканско полуострво настањује 6 врста мишева. Сви сем патуљастог миша се срећу близу људи.[4]

ОписУреди

Мишеви су ноћне животиње, иако се често могу видети по дану. Дневно поједу око 10% своје тежине.[4]

Тело им је дужине између 4,5 и 12,5 cm, а реп је најчешће дуг колико и тело. Тешки су око 30 g.[4]

Дивљи мишеви имају сива, смеђа или понекад бела леђа, а реп им је обложен густом длаком.

СтаништеУреди

Мишеви живе скоро свугде на свету, осим на Антарктику и у морима.[4]

ИсхранаУреди

Често праве штету људима зато што грицкају људске намирнице и разне материјале. Једу све што нађу, али највише биљну храну.[4]

Мишеви као хранаУреди

 
Змија једе миша

Мишеви су значајна карика у ланцима исхране у природи.[4]

ВрстеУреди

Следећи списак садржи подродове и врсте рода Mus:[5]

Род Миш
Подрод Pyromys Подрод Coelomys Подрод Mus Подрод Nannomys

ПодврстеУреди

ГалеријаУреди

Види јошУреди

РеференцеУреди

  1. ^ Hemming, Francis, ур. (1958) [1910]. „Opinion 16. The Status of Prebinomial Specific Names (Published Prior to 1758) Under Art. 30d”. Opinions and Declarations Rendered by the International Commission on Zoological Nomenclature. 1 (B): 37. 
  2. ^ Oldfield, Thomas (1911). „The Mammals of the Tenth Edition of Linnæus; an Attempt to fix the Types of the Genera and the exact Bases and Localities of the Species”. Proceedings of the Zoological Society of London. 1911 (1): 146. doi:10.1111/j.1469-7998.1911.tb06995.x. 
  3. ^ „Прилог VII Строго заштићене дивље врсте на територији Републике Србије”. pravno-informacioni-sistem.rs. 
  4. 4,0 4,1 4,2 4,3 4,4 4,5 Велика енциклопедија животиња, (2001) Михаљ Микеш
  5. ^ „Mus (mouse, genus)”. NCBI taxonomy (на језику: енглески). Bethesda, MD: National Center for Biotechnology Information. Приступљено 9. 2. 2018. 
  6. ^ Gregory SG, Sekhon M, Schein J, Zhao S, Osoegawa K, Scott CE, et al. (август 2002). „A physical map of the mouse genome”. Nature. 418 (6899): 743—50. Bibcode:2002Natur.418..743G. PMID 12181558. doi:10.1038/nature00957. 
  7. ^ Waterston RH, Lindblad-Toh K, Birney E, Rogers J, Abril JF, Agarwal P, et al. (децембар 2002). „Initial sequencing and comparative analysis of the mouse genome”. Nature. 420 (6915): 520—62. Bibcode:2002Natur.420520W Проверите вредност параметра |bibcode= length (помоћ). PMID 12466850. doi:10.1038/nature01262. 

ЛитератураУреди

  • Велика енциклопедија животиња, (2001) Михаљ Микеш. ISBN 978-86-489-0303-7.
  • Musser, G. G. and M. D. Carleton. 2005. Superfamily Muroidea. pp. 894–1531 in Mammal Species of the World a Taxonomic and Geographic Reference. D. E. Wilson and D. M. Reeder eds. Johns Hopkins University Press, Baltimore.
  • Nyby JG (2001). „Auditory Communication among Adults”. Ур.: Willott, James F. Handbook of Mouse Auditory Research: From Behavior to Molecular Biology. CRC Press. стр. 3—18. ISBN 978-1-4200-3873-6. 

Спољашње везеУреди