Muzički spot ili samo spot, promotivni je kratki film za pesme u popularnoj muzici. Muzički spotovi počeli su da se naširoko puštaju na televiziji početkom 80-ih godina 20. veka.[1] Mnoge istoimene pesme istih izvođača imaju dva, tri ili više različitih spotova.

Muzički spotovi koriste širok spektar stilova i savremenih tehnika snimanja video zapisa, uključujući animaciju, akciju uživo, dokumentarne i nenarativne pristupe, poput apstraktnog filma. Neki muzički spotovi kombinuju različite stilove sa muzikom, poput animacije i akcije uživo. Kombinovanje ovih stilova i tehnika postalo je popularnije zbog raznolikosti koju nude publici. Mnogi muzički spotovi tumače slike i scene iz teksta pesme, dok drugi imaju tematski pristup. Postoje i muzički spotovi koji nemaju nikakav koncept, jer su samo snimljena verzija koncertnog nastupa pesme uživo.[2]

Istorija i razvojУреди

Godine 1894, izdavači notnih zapisa Edvard B. Marks i Džo Stern unajmili su električara Džordža Tomasa i razne umetnike radi promovisanja prodaju njihove pesme „The Little Lost Child”.[3] Koristeći magični fenjer, Tomas je projektovao niz statičnih slika na ekranu istovremeno sa nastupima uživo. Ovo je postao popularan oblik zabave poznat kao ilustrovana pesma, što je prvi korak ka muzičkom spotu.[3]

1926–1959: Kratki filmoviУреди

Sredinom 1940-ih, muzičar Luis Džordan je snimio kratke filmove za svoje pesme, od kojih su neki spojeni u dugometražni film Lookout Sister. Ovi filmovi su, prema istoričaru muzike Donaldu Klarku, bili „preci” muzičkog spota.[4]

 
Mjuzikli 1950-ih doveli su do kratkih muzičkih spotova.

Muzički filmovi bili su još jedan važan prethodnik muzičkog spota, a nekoliko poznatih muzičkih spotova imitiralo je stil klasičnih holivudskih mjuzikla od 1930-ih do 1950-ih. Jedan od najpoznatijih primera je Madonin spot iz 1985. godine za „Material Girl” (režija Mari Lambert)[5] koji je blisko modelovan po uzoru na postavku Džeka KolaDiamonds Are a Girl's Best Friend” iz filma Gentlemen Prefer Blondes. Nekoliko video zapisa Majkla Džeksona prikazuje nepogrešiv uticaj plesnih sekvenci u klasičnim holivudskim mjuziklima, uključujući i prelomno delo „Thriller”, i „Bad” u režiji Martina Skorseza, na koji su uticale stilizovane plesne „borbe” u filmskoj verziji West Side Story.[6] Prema projektu internetske preciznosti, DJ/pevač Dž. P. „The Big Bopper” Ričardson prvi je skovao izraz „muzički video”, 1959.[7]

U svojoj autobiografiji, Toni Benet tvrdi da je stvorio „... prvi muzički video” kada je snimljen kako hoda duž Serpentina u Hajd Parku u Londonu 1956. godine, pri čemu je rezultirajući klip bio postavljen na njegov snimak pesme „Stranger in Paradise”.[8] Snimak je poslat na britanske i američke televizijske stanice i emitovan u emisijama, uključujući Dik Klarkovu emisiju American Bandstand.[9]

Moguće je da je najstariji primer promotivnog muzičkog spota sličnog sa apstraktnijim, modernim video zapisima čehoslovački „Dáme si do bytu” („Hajdemo u stan”) nastao 1958. godine u režiji Ladislava Ričmana.[10][11]

Spot kao moderna i postmodernaУреди

Prema autoru Majklu Šoru (Mikael Shore), muzički spot simbolizuje produžetak kulturnih stavova i moderne umetnosti vezane za 20. vek.[12] Moderna umetnost i kultura je preoblikovala, zaobilazila ili uništavala uspostavljene tradicije i konvencije narativne logike i slikovnog predstavljanja.[12] Isticanje slike i montaže nad naracijom i likom je asimilacija ove moderne tradicije. Po njemu, muzički spot je popularni, a ne ezoterični medij koji je preneo avangardne stavove i tehnike u mejnstrim.[12]

Prema Enciklopediji Britanika, muzički spot je u svojoj suštini reklama, i poput nje suštinski postmoderna umetnička forma: hibridna, parazitska, prisvojna, često kompromitovana zbog reklamnog prizvuka ili potcenjena zbog umetničkih pretenzija.[1]

ReferenceУреди

  1. ^ а б „music video”. Encyclopedia Britannica, 2008. Encyclopedia Britannica Online. Dictionary.com. Pristupljeno 02. 8. 2010.  (језик: енглески)
  2. ^ Cutietta, Robert (1985). „Using Rock Music Videos to Your Advantage”. Music Educators Journal. 71 (6): 47—49. JSTOR 3396475. S2CID 143833289. doi:10.2307/3396475. 
  3. ^ а б „Music Video 1900 Style”. PBS. 2004. Архивирано из оригинала на датум 4. 1. 2010. 
  4. ^ Clarke, pg. 39
  5. ^ „Music Video Database - "Material Girl". Mvdbase.com. Архивирано из оригинала на датум 15. 1. 2019. Приступљено 13. 6. 2013. 
  6. ^ Film Encyclopedia - "Dance: From Musicals To Music Videos". Filmreference.com. Приступљено 13. 6. 2013. 
  7. ^ „J. P. "The Big Bopper" Richardson”. Internet Accuracy Project. Приступљено 21. 1. 2007. 
  8. ^ Cole, Clay (1. 10. 2009). Sh-Boom!: The Explosion of Rock 'n' Roll (1953-1968). Morgan James Publishing. стр. 238. ISBN 9781600377686. Приступљено 8. 6. 2014. 
  9. ^ Bennett, Tony (7. 12. 2010). The Good Life: The Autobiography Of Tony Bennett. Simon and Schuster. ISBN 978-1416573661. 
  10. ^ „History of Czechoslovak music clips before 1989”. ceskatelevize.cz. 
  11. ^ „The best of duets”. ceskatelevize.cz. Архивирано из оригинала на датум 08. 09. 2021. Приступљено 08. 09. 2021. 
  12. ^ а б в Shore, Mikael (1985). „Music Video”. The Rolling stone book of Rockvideo. www.zx.nu. Pristupljeno 02. 8. 2010.  (језик: енглески)

LiteraturaУреди

Spoljašnje vezeУреди