Википедија

Narodni praznici u katalonskim zemljama

Correfoc

уреди

Correfoc (prim.prev.-juriš na vatru; vatreni juriš;vatreno trčanje) je manifestacija na otvorenom tokom koje se učesnici maskirani u čudovišta  šetaju sa  vatrometima kroz masu ljudi. Sigurno je da je ovo noćna mora za zdravlje i sigurnost jer je učesnicima potrebna posebna odeća kako bi se sačuvali od mogućih opekotina.

Correfoc

Maske za ovu manifestaciju se javljaju u svim oblicima i veličinama, a svaki grad može imati posebnu tradiciju i običaje što se tiče njihove izrade i ekspozicije. Uglavnom, svaki grad ima sopstvenu kolekciju monstruoznih kreacija, koje se svake godine iznova pojavljuju na ovom događaju. U dužim “jurišima na vatru” postoji glavni deo odakle se puštaju vatrometi kao “centralna baza đavola”, dok u manjim jurišima svako ima poseban vatromet i raspršuje ga kroz masu ljudi.

Correfoc se održava u Kataloniji, Valensiji i na Balearskim ostrvima.  Relativno je nova manifestacija u katalonskom folkloru, koja je veliku popularnost stekla osamdesetih i devedesetih godina 20. veka.

Correfoc

Nakon smrti španskog diktatora Fransiska Franka, Katalonija je prošla kroz period kulturnog preporoda tokom kojeg je učvrstila većinu tradicionalnog i folklornog nasleđa. Tada je ova manifestacija postala popularna na proslavama u vreme praznika.Uglavnom je pratilac drugih manifestacija, kao što su proslava gradskog sveca zaštitnika u Barseloni (La Mercè) 24. septembra  i Festa Major svakog grada.

Veruje se da je praksa ovog događaja počela spontanom interakcijom između gledalaca i učesnika u tradicionalnom “Plesu đavola” (kat. Ball de Diables).Tokom srednjeg veka zbog velike popularnosti uličnog pozorišta, crkva je usvojila ovaj ples i priključila ga predstavama sa religioznom tematikom (kao što je Corpus Christi).Učesnici ovog plesa su se maskirali u čudovišta i rekonstruisali borbu između dobra i zla. Danas je u tu tačku uključena i pirotehnika.[1]

Dan Svetog Đorđa (kat. Dia de Sant Jordi)

уреди

Sveti Đorđe se smatra zaštitnikom Katalonije i slavi se 23. aprila širom države. Naziva se još i “Dan ruže” (Dia de la rosa) i “Dan knjige” (Dia del llibre)[2]

Glavna ulica u Barseloni La Rambla (od arapske reči ramla) kao i ulice širom Katalonije su ispunjene štandovima knjiga. Prisutni su i brojni pisci koji potpisuju knjige svojim čitaocima. Na ovaj dan muškarci ženama poklanjaju ruže, a one njima knjige. Katalonci obično kažu “ruža za ljubav i knjiga za ceo život”. Međutim, danas su i žene te koje dobijaju knjige na poklon.Ruže su posebno aranžirane sa dodatkom grane pšenice i malom zastavom Katalonije. Takođe se mogu naći i natpisi kao što su “Sveti Đorđe” (Sant Jordi), “Dan ruže” (Diada de la Rosa) i “Volim te” (T’estimo).U proseku se proda  4 miliona ruža i pola miliona knjiga u celoj Kataloniji. Još jedno od glavnih obeležja ovog dana je i Sardana, koja se pleše na trgu Plaça Sant Jaume u Barseloni. Postoji tradicionalna (kraća) Sardana i moderna (duža), koja je danas popularnija. Bend koji svira uz sardanu se naziva la cobla. Ovo je jedini dan kada je zgrada vlade Barselone otvorena za posetioce.

Prema legendi, Sveti Đorđe je ubio zmaja koji je hteo da usmrti princezu Barselone. Iz prolivene zmajeve krvi su izrasle ruže, koje je Sveti Đorđe poklonio princezi.[3] Takođe “Festival ruže” datira još iz srednjeg veka,a  polovinom dvadesetog veka su ljudi ovaj događaj ujedinili sa Svetskim danom knjige. Smatrali su da je pogodno obeležiti smrt dva književna velikana Migela de Servantesa i Vilijama Šekspira, koji su umrli 23. aprila 1616. godine.

Ples smrti

уреди

Ples smrti (kat. La Dansa de la mort) je festival koji se održava za vreme Uskrsa u mestu Vergas, nedaleko od Kosta Brave. Svake  godine na veliki četvrtak, meštani  slave drevni i jedinstveni ’Ples smrti’.[4] Ples se odvija uz pratnju bubnjeva,a učesnici nose kostime oslikane ljudskim skeletom. Formira se grupa od desetoro ljudi, od kojih petoro pleše uz zvuke bubnjeva i formira oblik krsta. Glavni deo plesa izvode dva učesnika: jedan sa natpisom Nemini Parco (smrt ne oprašta nikome),a drugi sa crnom zastavom na kojoj piše Lo temps es breu (život je kratak). Od tri deteta koja učestvuju, dva nose posudu sa pepelom a treće, sa starim satom, pleše bez ruku. Celu tačku prati ostatak učesnika koji bakljama osvetljavaju scenu i stvaraju sumornu atmosferu.

Sablasna tradicija nošenja ovih kostima simbolizuje konačni sud pojedinca da li duša nakon smrti odlazi u raj ili pakao. Ovo je jedna od definitivno najčudnijih uskršnjih tradicija u Španiji. Mnogi ljudi dolaze kako bi videli manifestaciju na ulicama i kulama.[5]

Nacionalni dan Katalonije

уреди

Obeležava se 11. septembra. Tokom Rata za špansko nasleđeХабзбуршка монархија, Katalonija gubi od trupa burbonskog kralja Filipa V 11. septembra 1714. godine. Ovime joj se oduzimaju autonomija i zabranjuje se upotreba katalonskog jezika.[6]

Nacionalni dan Katalonije

Nacionalni dan se prvi put obeležio 11. septembra 1886. godine. Dve godine kasnije, izložena je statua Rafaela Kazanove, koja je postala centar zbivanja  tokom ovog dana. Obeležavanje Nacionalnog dana 1923. je propraćen masom ljudi i učešćem institucija. Međutim, kao posledica protesta je bilo 17 ranjenih, kao i nekoliko hapšenja. Tokom diktature Prime de Rivere, proslava je bila zabranjena, a za vreme Druge španske republike je institucionalizovana. Tokom diktature Fransiska Franka, ljudi su tajno slavili. Tek po završetku diktature, 1976. godine je Nacionalni dan javno obeležen uz proteste,a godinu dana kasnije je statua Kazanove vraćena na mesto. Proslava Nacionalnog dana je vraćena zakonom 1980. godine, kada se obnovio Parlament Katalonije.[7]

Danas se taj dan obeležava polaganjem cveća na spomenike hrabrih od strane nacionalističkih organizacija, političkih stranaka i institucija. Obično, katalonski nacionalisti organizuju demonstracije u delu Barselone  Fossar de les Moreres, gde odaju počast stradalima u odbrani grada.Tokom dana, u mogim katalonskim selima se održavaju patriotske demonstracije i kulturni događaji. Događaj je postao politički eksplicitniji tokom protesta za nezavisnost Katalonije 2010. godine.

Dan Svetog Stefana

уреди

Dan Svetog Stefana (kat. Sant Esteve) se obeležava 26. decembra, odnosno dan nakon katoličkog Božića. Ovo je poseban datum za okupljanje porodice u duhu dana koji mu prethode.[8] Sveti Stefan je poznat kao prvi hrišćanski mučenik, drugim rečima, prvi pobožni hrišćanin koji umire za svoju veru.  Religiozne proslave na ovaj dan se održavaju već vekovima. Poslednjih godina se obeležava i u Austriji, Hrvatskoj, Poljskoj, Irskoj itd. U Španiji se posmatra kao državni praznik samo u pokrajini Kataloniji. Tradicionalno, porodice bi se okupljale u jednom domaćinstvu za Božić i često tu ostajale zbog loših vremenskih uslova. Kako se većina katalonskih sela nalazi u Pirinejima i nije bio prohodan put do njih, porodice su ostajale zajedno do 26. decembra i tako je postalo uobičajeno da se slavi sa ostacima hrane.

Takođe, tradicija je da se jedu kaneloni, odnosno testenina sa dodacima mesa, povrća, a najčešće sa dodacima bešamel sosa. Smatra se da su ovaj specijalitet u region uveli italijanski kuvari katalonske buržoazije u Barseloni . Jelo je postalo jako popularno. Na ovaj dan, kaneloni se kombinuju sa ostacima hrane od Božića kako bi se izbeglo njeno bacanje i brzo napravilo jelo.[9]

Faljes

уреди

Faljes (kat. falles) je tradicionalni festival koji se održava u Valensiji svake godine u martu. Zvanično počinje poslednje nedelje februara, ali glavni deo se odigrava od 14. do 19. marta.[10]

Les Falles

Festival predstavlja proslavu dolaska proleća. Centralni deo proslave su figure (šp. fallas) sačinjene od lutaka (kat. ninots) koje prave lokalni umetnici, satiričnog su karaktera i predstavljaju komentar na trenutna dešavanja u društvu. Svaki deo grada ima svoju grupu ljudi, casal faller, koja skuplja sredstva za izradu lutaka. Lutke su napravljene od kartona, papira, drveta ili gipsa i mogu biti visoke i do 30 metara. Manje figure se postavljaju 15. marta, a veće 16. marta na gradskom trgu i ti dani se nazivaju la plantà. Poslednjeg dana festivala - la nit de la cremà, 19. marta,spaljuju se sve figure, osim pobedničke.Za vreme festivala ulice su pune ljudi, može se čuti muzika svuda, a neizostavni deo su vatromet i petarde.

Najpopularnija verzija o poreklu ovog festivala vezana je za staru tradiciju stolara. Oni su 19. marta, na dan svog zaštitnika Svetog Josifa, spaljivali daske na kojima su bile sveće koje su koristili kao osvetljenje tokom zime. Tokom vremena, tim vatrama su dodavali stare stvari i krpe, pa su postepeno nastale lutke (ninots).[11]

Faljes festival je dodat na listu nematerijalnog kulturnog nasleđa UNESCO-a u novembru 2016. godine.[12]

Tomatina

уреди

Tomatina je festival koji se proslavlja u valensijskom gradu Bunjol poslednje srede u avgustu, tokom festivalske nedelje.  Za vreme festivala učesnici se gađaju paradajzom isključivo u zabavne svrhe.

Tomatina

Oko 10 sati  ujutro se stavlja se šunka na jarbol. Učesnici pokušavaju da se popnu I skinu šunku, a čim se to dogodi, počinje gađanje. Za gađanje se koristi isključivo prezreli paradajz. Gađanje obično traje sat vremena, posle čega vatrogasni kamioni crevom operu ulice, dok učesnici koriste baštensko crevo da operu sok od paradajza sa sebe. Ove ulice su jedne od najčistijih na svetu zbog visoke koncentracije limunske kiseline u paradajzu.[13]

Organizatori su uveli kodeks ponašanja kako bi se izbegli probemi. Učesnicima se preporučuje da nose zaštitne naočare i rukavice. Kako bi se izbegle veće povrede, paradajz je pre bacanja potrebno zgnječiti u ruci. Radi veće bezbednosi, 2013. godine broj učesnika je ograničen na 22 000 ljudi i neophodna je ulaznica.[14]

Postoji više teorija kako je nastala Tomatina, ali jedna je najpouzdanija. Tokom festivala "Džinovi i glavonje" 1945. godine, grupa mladića želela je da učestvuje u paradi sa muzičarima. Jednom učesniku je pala velika glava i počeo je ta udara sve što mu se našlo na putu. Kako je u blizini bila pijaca, ljudi su počeli da se gađaju povrćem, uglavnom paradajzom. Sledeće godine se ponovi incident, ali su ovog puta doneli paradajz od kuće.

Tomatina je bila zabranjena pedesetih godina, ali to nije zaustavilo učesnike. U znak protesta, 1957. godine organizovana je sahrana paradajza. Građani su nosili sanduk u kom se nalazio veliki paradajz. Odigralo se uz pratnju benda koji je svirao posmrtni marš. Protest je bio uspešan i Tomatina je odobrena.[15]

Noć Svetog Jovana

уреди

Noć Svetog Jovana (kat. Nit de Sant Joan) se proslavlja svake godine tokom noći između 23. i 24. juna na Majorci. To je čarobna noć kada se slavi letnji solsticij, sa dva dana zakašnjenja. Katolička crkva ju je spojila sa proslavom rođenja Jovana Krstitelja.  Glavni elementi su: vatra, ponoćna kupanja, biljke Svetog Jovana, ples, muzika i drugi rituali.[16]

Tokom dana postoje razne radionice i aktivnosti za decu. Uveče počinje popularni correfoc (prim.prev. vatreno trčanje)kada ljudi prerušeni u demone (collas de dimonis) izvode nastup sa prskalicama, bakljama i vatrometom. Noć se završava tradicionalnim plesom batukadom, dok gradom odzvanjaju bubnjevi.[17]  

Noć Svetog Jovana ima pagansko poreklo, kada se proslavljao dolazak proleća i letnji solsticij. Glavni deo proslave bile su velike vatre, za koje se verovalo da teraju zle duhove.[18]

Sveti Martin

уреди

Svečanosti posvećene Svetom Martinu se obeležavaju trećeg vikenda u julu u gradu Es Merkadal (Menorka). Glavni deo ovih proslava su konji.

Tokom festivala prati se tradicionalni protokol, gde su i dalje predstavljene glavne društvene klase iz prošlih vekova. Muzičar je zadužen za sviranje flabiol muzike (fabioler) i on predvodi grupu koja jaše magarca. Njega prati caixer batle (predstavnik građanstva), caixer capellà (predstavnik Crkve), a zatim predstavnici seljaka, venčanih i nevenčanih ljudi. Na kraju se nalazi sobreposat (neženja).[19]

Gospa Karmelska

уреди

Dan Gospe Karmelske posvećen je zaštitnici ribara i obeležava se 16. jula na Ibici. Slavlje počinje svečanom večernjom povorkom, kada meštani nose Gospinu statuu do luke. Statua se, zatim, stavlja na brod koji je ukrašen zbog proslave.[20]







Reference

уреди


  1. ^ Jessop, Tara. „Why You Must See the Correfocs at La Mercè Festival, Barcelona”. Culture Trip. Приступљено 2019-04-24. 
  2. ^ „La Diada de Sant Jordi | TraditionsCustoms.com”. traditionscustoms.com. Архивирано из оригинала 24. 04. 2019. г. Приступљено 2019-04-24. 
  3. ^ „The legend of Sant Jordi, a tale of valour, courage and love”. Barcelona website (на језику: енглески). 2016-04-05. Архивирано из оригинала 24. 04. 2019. г. Приступљено 2019-04-24. 
  4. ^ „La Dansa de la Mort | Web Oficial de l'Ajuntament de Verges”. www.verges.cat (на језику: каталонски). Приступљено 2019-04-24. 
  5. ^ „Procession of Verges and Dance of Death | Events | Culture | What to do | Costa Brava Girona Pyrinees”. en.costabrava.org. Приступљено 2019-04-24. 
  6. ^ „La Diada: Seven things you need to know”. www.thelocal.es (на језику: енглески). 2018-09-11. Приступљено 2019-04-24. 
  7. ^ „Diada de Catalunya: El origen de esta festividad”. La Vanguardia. 2018-09-09. Приступљено 2019-04-24. 
  8. ^ „San Esteban”. Dreamguides ES (на језику: шпански). 2011-02-25. Архивирано из оригинала 24. 04. 2019. г. Приступљено 2019-04-24. 
  9. ^ Jessop, Tara. „How To Celebrate Sant Esteve Like A Catalan”. Culture Trip. Приступљено 2019-04-24. 
  10. ^ „fallas - Junta Central Fallera - Falles de València”. Fallas.com (на језику: каталонски). Приступљено 2019-04-24. 
  11. ^ „Falles in Valencia | Information about Fallas festival in Valencia”. www.visitvalencia.com. Приступљено 2019-04-24. 
  12. ^ „UNESCO - Valencia Fallas festivity”. ich.unesco.org (на језику: енглески). Приступљено 2019-04-24. 
  13. ^ „La Tomatina | The Taste of Spain”. Приступљено 2019-04-24. 
  14. ^ „La Tomatina marca su equilibrio con 22.000 personas y 160 toneladas de tomate”. La Vanguardia. 2017-08-29. Приступљено 2019-04-24. 
  15. ^ Studio, Socarrat. „La Tomatina – Página oficial”. latomatina.info (на језику: шпански). Приступљено 2019-04-24. 
  16. ^ „Nit de Sant Joan | Cultura Popular”. lameva.barcelona.cat. Приступљено 2019-04-24. 
  17. ^ „Events Noche de San Juan”. www.illesbalears.travel. Приступљено 2019-04-24. 
  18. ^ Trip, Culture. „Everything You Need To Know About The Nit De Sant Joan”. Culture Trip. Приступљено 2019-04-24. 
  19. ^ „Festivities of Sant Martí de Es Mercadal”. www.illesbalears.travel. Приступљено 2019-04-24. 
  20. ^ „Virgen del Carmen Festival, Ibiza Island”. SeeIbiza.com (на језику: енглески). Приступљено 2019-04-24. 

Izvori

уреди

Spoljašnje veze

уреди


Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Narodni_praznici_u_katalonskim_zemljama&oldid=27819529”