Nezir Škaljić
Nezir Škaljić (23. februar 1844 - 10. mart 1905) bio je bošnjački političar, koji je bio treći gradonačelnik Sarajeva od 1899. sve do njegove smrti 1905. godine.[1] Tokom perioda njegovog upravljanja dolazi do razvoja razvoj asfalta, kanalizacionog sistema i banje Bentbaša u Sarajevu. Škaljić je takođe bio sudija u nekoliko manjih gradova, a kasnije i u Vrhovnom sudu Bosne.
| Nezir Škaljić | |
|---|---|
 | |
| Lični podaci | |
| Datum rođenja | 23. februar 1844. |
| Mesto rođenja | Rogatica, Bosanski pašaluk, Otomansko carstvo, |
| Datum smrti | 10. mart 1905. (61 god.) |
| Mesto smrti | Sarajevo, Bosna i Hercegovina pod austrougarskom vlašću, Austrougarska, |
Rani život уреди
Škaljić je rođen i školovan u istočnobosanskom gradu Rogatici. Postao je lokalni sudija u svom rodnom gradu, a potom u gradovima Fojnica i Srebrenica.
Politička karijera уреди
Škaljić je bio jedan od četiri osnivača nezavisne „Islamske zajednice u Bosni i Hercegovini” (Rijaset Islamske zajednice BiH).[2] Osnivanje ove zajednice omogućilo je bošnjačku versku i političku emancipaciju od Osmanskog carstva. Škaljić je dobio carski austrijski orden Franca Jozefa „Veliki krst“ prvog reda.Godine 1899. Škaljić je preuzeo dužnost gradonačelnika Sarajeva kada je Mehmed Kapetanović napustio tu dužnost zbog lošeg zdravlja.[3]
Austrougarska je u ovom periodu u Sarajevu izvršila razvoj modernog kanalizacionog sistema. Godine 1901. u Sarajevu su se pojavili prvi moderni asfalti, prvo okružujući katedralu Svetog Srca, a kasnije i čitav grad. Otvorio je narodnu banju Bentbaša, 20. jula 1902. godine, koja je i dalje u funkciji.
Porodična istorija уреди
Porodica Škaljić emigrirala je iz mesta Škaljari[4], njihovog naselja u Boki Kotorskoj, u Sarajevo 1672. godine, tokom Velikog turskog rata. Nastanivši se u Sarajevu, porodica je kupila velike površine zemlje „protežući se od predgrađa Sarajeva do Rogatice u istočnoj Bosni“.[5] Istakli su se kao trgovci, trgujući prvenstveno sa nemačkim govornim svetom. Ostali Škaljićevi bili su politički vođe, islamski i pravni naučnici.[6] Jedna od sarajevskih ulica i danas nosi naziv po prezimenu ove porodice. Reč je o ulici „Škaljića sokak“.[7]
Nezirov praunuk Fehim Škaljić je savremeni bosanski političar.[8]
Među ostalim istaknutim članovima porodice Škaljić je i Abdulah Škaljić, balkanski lingvista i autor knjige „Turcizmi na srpsko-hrvatskom jeziku” , prvi put objavljene 1966. godine.[9] Od tada je knjiga objavljena u deset izdanja i još uvek se smatra „jedinstvenim i nezamenljivim“ izvorom za proučavanje južnoslovenskog jezika i kulture.[10]
Reference уреди
- ^ „Gradonačelnik koji je asfaltirao Sarajevo...”. RadioSarajevo. 12. 11. 2012. Архивирано из оригинала 24. oktobar 2020. г. Приступљено 24. oktobar 2020.
- ^ „Rijaset Islamske zajednice u Bosni i Hercegovini”. Rijaset. 26. 12. 2006. Архивирано из оригинала 24. 09. 2015. г. Приступљено 24. oktobar 2020.
- ^ „Nezir ef. Škaljić – gradonačelnik koji je asfaltirao Sarajevo”. Sandzak. 17. 6. 2013. Приступљено 24. oktobar 2020.
- ^ „Most 127 (38) - časopis za obrazovanje, nauku i kulturu-Mostar-BiH-Nasuf Fazlagić”. Most.ba. Приступљено 24. oktobar 2020.
- ^ „Husnija Kamberović - Begovski Zemljisni Posjedi u BiH od 1878 do 1918” (PDF). Mediafire. Приступљено 24. oktobar 2020.
- ^ „Naksibendijska tekija "MEJTAS"”. Tekija-mejtas.orgfree. Приступљено 24. oktobar 2020.
- ^ „Greška 404 - Dani”. Bhdani. Архивирано из оригинала 10. 5. 2013. г. Приступљено 24. oktobar 2020.
- ^ „Grad Sarajevo: Sarajevski gradonačelnici 1878.-2009”. Sarajevo. Архивирано из оригинала 14. 12. 2013. г. Приступљено 24. oktobar 2020.
- ^ „Abdulah Skaljic-Turcizmi u Srpsko-Hrvatskom Jeziku”. Scribd. Архивирано из оригинала 25. 11. 2020. г. Приступљено 24. oktobar 2020.
- ^ „Četrdeset pet godina jedne izuzetne knjige”. Jergovic. 21. 7. 2010. Приступљено 24. oktobar 2020.