Орден за храброст

одликовање за храброст у СФРЈ

Орден за храброст (мкд. Орден за храброст; словен. Red za hrabrost) је био одликовање Социјалистичке Федеративне Републике Југославије, двадесет треће по редоследу важности.

ОРДЕН ЗА ХРАБРОСТ
Орден за храброст
Додељује  СФРЈ и  СРЈ
Типпочасни назив Орден за храброст
Додељује сејугословенским држављанима
Додељује се заприпадницима оружаних снага СФРЈ који су у борби против непријатеља учинили дела у којима је дошла до снажног изражаја њихова лична храброст или који су се на бојном пољу посебно истакли личном храброшћу
Ратни периодНародноослободилачка борба
Статусне додељује се више
Установљен15. августа 1943.
Прво одликовање7. септембра 1944.
Задње одликовање7. јула 1999.
Укупно одликованих120,636
Важносни ред одликовања
Следеће (више)Орден народне армије са златном звездом Орден за војне заслуге
Следеће (ниже)
Орден југословенске звезде на огрлици

Установио га је Врховни командант НОВ и ПОЈ Јосип Броз Тито, 15. августа 1943. године Указом о одликовањима у Народноослободилачкој војсци Југославије, заједно са Медаљом за храброст.

Орден за храброст се додељивао „припадницима оружаних снага СФРЈ који су у борби против непријатеља учинили дела у којима је дошла до снажног изражаја њихова лична храброст или који су се на бојном пољу посебно истакли личном храброшћу“.

Иако је било војно одликовање, додељивало се и цивилним лицима.

Према сачуваној документацији, од 7. септембра 1944. до 31. децембра 1985. године, држављанима Југославије и страним држављанима додељено је 120,636 Ордена за храброст. Њихов је број засигурно већи, јер је део наредаба о одликовању изгубљен за време рата.

Након распада СФР Југославије, 1992. године одликовање је престало да се додељује, а приликом доношења Закона о одликовањима СРЈ, 4. децембра 1998. године, по угледу на овај Орден установљен је нови Орден за храброст. Нови орден, који се додељивао у Савезној Републици Југославији, а касније и Државној заједници Србије и Црне Горе. И изгледом се такође разликовао од Ордена за храброст који се додјељивао у СФРЈ.

Литература

уреди