Педро I од Кастиље

Педро I од Кастиље (шп. Pedro I de Castilla; 1334—1369), познат и као Педро Окрутни или Праведни, био је краљ Кастиље и Леона од 1350. до 1369. године. Био је син Алфонса XI од Кастиље и Марије Португалске.

Педро I од Кастиље
Скулптура Педра Суровог од гипса
Лични подаци
Датум рођења	(1334-08-30)30. август 1334.
Место рођења	Бургос, Краљевина Кастиља
Датум смрти	23. март 1369.(1369-03-23) (34 год.)
Место смрти	Монтијел, Толедо, Краљевина Кастиља
Породица
Потомство	Констанца од Кастиље, војвоткиња од Ланкастера, Изабела од Кастиље, војвоткиња од Јорка, Jean de Castille
Родитељи	Алфонсо XI од Кастиље Марија Португалска
Династија	Бургундијска династија
Краљ Кастиље
Период	1350—1369.
Претходник	Алфонсо XI од Кастиље
Наследник	Енрике II од Кастиље

Педро Окрутни

Долазак на власт

Његов отац Алфонсо Праведни, одобрио је својој љубавници Леонор многе титуле и привилегије за своју децу. То је изазвало негодовање многих племића, понајвише законите краљице Марије Португалске и престолонаследика Педра. После напрасне очеве смрти на опсади Гибралтара 1350. године, племство је почело освету, а Леонор и њена деца су побегла у страху.

Енрикеове побуне

Леонор је са Педром почела преговоре, али њени синови Енрике, Фадрике, Тељо и Санчо, су подигли устанак. 1351. године краљев саветник Хуан Алфонсо од Албукеркија, убедио је краља да је Леонор изазвала све те побуна, па је утамничена и погубљена у Талавери. Енрике је побегао у Португал, али Педро му је брзо опростио и допустио му да се врати у Кастиљу. Енрике је веома брзо подигао побуну у Астурији 1352. године, али после свог слома побегао је у Француску.

Женидба

Педрова мајка је 3. јуна 1353. године венчала Педра са Бланком Бурбон, кћерком војводе Пјера Бурбона. То је био политички брак, а Педро пошто је није волео, 6. јуна 1353. године, нардио је да се утамничи у тврђави Аревало. Због тога педро је добио надимак Сурови Педро се потом венчао са Маријом Монфератском.

Педро IV од Арагона

Рат два Педра

Енрике је 1358. године дошао у Арагон у да служи краљу Педру IV Свечаном. Педро Свечани је дошао у сукоб са Педром Окрутним.

Битка код Барселоне (1359)

Педро Окрутни је од почетка 1359. године, у Севиљи, скупљао војску. Њему су се придружили ђеновшки адмирали Егидио, Амброгио и Бартоломео Боканегра. На крају скупљено је 128 галија, са гранадском и португалским галијама. Они су испловили у априлу. У војсци је било много угледних племића и витезова. Флота је брзо освојила целу провинцију Валенсију. 9. јула, флота се појавила пред самом Барселоном. Краљ Педро Свечани је брзо организовао одбрану града. Њему су се придружили Бернат III Кабрера и Хуг II од Кардоне. Каталонци су му послали 10 галија, којима су се придружили краљеви чамци, катапулти и самострели. Упркос величини, после 2 дана борбе Педро Свечани је одбио нападе, а посебно захваљујући катапултима. Посебно је био оштечен брод Педра Окрутног.

Битка код Аграде

Битка код Аграде

Изгнаници из Кастиље који су били оптужени да су Енрикеове присталице су се ујединили у коњицу од 800 људи под заповедништвом самог Енрикеа. Њима се 22. септембра супротставио кастиљски чувар границе Жуан Фернандез од Хенестроса, са 1500 људи. Жуан је погинуо са бројним кастиљским витезовима и племићима. Остатак војске је заробљен док се мали де опасао.

Крај рата

Педро Окрутни је код Наварете 1360. године заробио Енрикеа који је ослобођен захваљујући помоћи Хуана Рамиреза Арељана, Енрике је после тога поново побегао у Француску. Педро Окрутни је опет напао Арагон, али то краљевство спасио је Енрике, а Педро Свечани је за узврат напао Педра Окрутног, да на власт постави Енрикеа.

Пад са власти

У кастиљи је народ почео све више да прелази на Енрикеову страну. Арагонци су са Французима и кастиљском побуњеницима збацили Педра Суровог и прогнали га у Гијан. Енрике се званично прогласио краљем 1366. године. Да би се одужио савезницима дао им је благо у неограниченим количинама.

Кастиљски грађански рат и погубљење

Педро је на северним Пиринејима скупљао војску, али било их је мало. Ретко ко је хтео да му се придружи па је скупио свега 2 000 копљаника, али искористио је то што је био у сродству са енглеским краљевима. Њему се у фебруару 1367. године, придружио Едвард Црни Принц, принц од Велса и Аквитаније са 12 000 стрелаца и 14 000 коњаника. Њима се придружила Португалска војска.

Битка код Наварете

Битка код Наварете

У бици код Наварете (Нахере) 3. априла 1367. године потукли много већу француско-арагонско-кастиљску војску, коју су предводили Бертран ду Гесклин, војвода Нормандије и сам Енрике и која је износила 60.000 људи. Изгинуло је око 200 Енглеза и чак 7000 Француза и Шпанаца. За то су највише били заслушни енглески стрелци, који су на боишту сејали смрт. Ово је натерало кастиљске трупе на повлачење. Бертрен је покушао да им се одупре, али је и сам заробљен. Касније су га Французи откупили за 100.000 франака. Педро се вратио на престо, а Енрике је поново побегао у Француску.

Битка код Монтијела и погубљење

Педрово погубљење

Битка код Монтијела

Ипак у Кастиљи је још неколико градова пружало отпор Педру, а онда су њима у помоћ дошле француске чете од 3 000 људи и у бици код Монтијела 14. марта 1369. године 4 500 Педрових присталица је доживело страховит пораз, а Педро је заробљен и 23. марта погубљен.

Породично стабло

16. Алфонсо X од Кастиље (=28)

8. Санчо IV од Кастиље (=14)

17. Јоланда од Арагона (=29)

4. Фернандо IV од Кастиље

18. Алфонсо од Молине (=30)

9. Марија де Молина (=15)

19. Mayor Alonso de Meneses (=31)

2. Алфонсо XI од Кастиље

20. Афонсо III Португалски (=24)

10. Динис Португалски (=12)

21. Беатрис од Кастиље (=25)

5. Констанца од Португала

22. Пере III од Арагона (=26)

11. Елизабета од Арагона (=13)

23. Констанца од Сицилије (=27)

1. Педро I од Кастиље

24. Афонсо III Португалски (=20)

12. Динис Португалски (=10)

25. Беатрис од Кастиље (=21)

6. Афонсо IV Португалски

26. Пере III од Арагона (=22)

13. Елизабета од Арагона (=11)

27. Констанца од Сицилије (=23)

3. Марија Португалска

28. Алфонсо X од Кастиље (=16)

14. Санчо IV од Кастиље (=8)

29. Јоланда од Арагона (=17)

7. Беатрис од Кастиље

30. Алфонсо од Молине (=18)

15. Марија де Молина (=9)

31. Mayor Alonso de Meneses (=19)

Види још

• Владари Кастиље

Литература

• Estow, Clara, Pedro the Cruel of Castile, 1350-1369, BRILL, 1995.
• Leese, Thelma Anna, Blood royal: issue of the kings and queens of medieval England, 1066-1399, Heritage Books Inc., 2007.
• Medieval Iberia: an encyclopedia, Ed. E. Michael Gerli and Samuel G. Armistead, Routledge, 2003.
• Tuchman, Barbara Wertheim, A distant mirror: the calamitous 14th century, Random House Publishing Group. 1978.
• Prosper, Mérimée (1849). The History of Peter the Cruel, King of Castile and Leon. London. 

Спољашње везе

• Bibliography of recent works (in Spanish)
• [1] Архивирано на сајту Wayback Machine (4. јул 2007) Santiago Sevilla, "El Rey Don Pedro el Cruel", "King Peter the Cruel", "Peter der Grausame König" a tragedy in Spanish, English, and German versions.
• Овај чланак укључује текст из публикације која је сада у јавном власништву: Chisholm, Hugh, ур. (1911). „Peter of Castile”. Encyclopædia Britannica]] (на језику: енглески) (11 изд.). Cambridge University Press.