Википедија

Prepelica

(преусмерено са Quail)

Obična prepelica (lat. Coturnix coturnix) je vrsta ptica iz familije fazana, s brojnim podvrstama. Coturnix je latinski naziv za ovu vrstu.[3][4] Najmanja je iz reda koka. Najčešća su joj staništa žitna polja i ravnice sa livadama.

Obična prepelica
Coturnix coturnix
Zov mužjaka prepelice
Naučna klasifikacija edit
Domen: Eukaryota
Carstvo: Animalia
Tip: Chordata
Klasa: Aves
Red: Galliformes
Porodica: Phasianidae
Rod: Coturnix
Vrsta:
C. coturnix
Binomno ime
Coturnix coturnix
Podvrste
Opseg C. coturnix
  Množenje
  Rezident
  ne množi se
  Moguće izumrle i uvedene
  Postojeće i uvedene (rezidentne)
Sinonimi
  • Tetrao coturnix Linnaeus, 1758

Taksonomija уреди

Obične prepelice je formalno opisao švedski prirodnjak Karl Line 1758. godine u desetom izdanju svog dela Systema Naturae pod binomnim imenom Tetrao coturnix.[5] Specifični epitet coturnix je latinska reč za običnu prepelicu.[6] Ova vrsta je sada smeštena u rod Coturnix koji je 1764. godine uveo francuski prirodnjak Fransoa Aleksandar Pjer de Garso.[7][8][9] Ranije se smatralo da je obična prepelica srodna japanskoj prepelici (Coturnix japonica).[10] Opsezi rasprostranjenosti ove dve vrste preklapaju se u Mongoliji i blizu Bajkalskog jezera bez očiglednog ukrštanja, a u zatočeništvu potomci ukrštanja pokazuju smanjenu plodnost.[11][12] Japanska prepelica se stoga sada tretira kao zasebna vrsta.[9]

Prepoznato je pet podvrsta:[9]

  • C. c. coturnix (Linnaeus, 1758) – gnezdi se u Evropi i severozapadnoj Africi do Mongolije i severne Indije, zimuje u Africi i centralnoj, južnoj Indiji
  • C. c. conturbans Hartert, 1917 – Azori
  • C. c. inopinata Hartert, 1917 – Zelenortska ostrva
  • C. c. africana Temminck & Schlegel, 1848 – podsaharska Afrika i tri ostrva
  • C. c. erlangeri Zedlitz, 1912 – istočna i severoistočna Afrika

Opis уреди

Prepelica je mala ptica duga 17 cm i teška 95-150 g. Ima raspon krila 32-35 cm. Glava joj je smeđe boje, oči su crvenkasto smeđe, a kljun je tamnosmeđe boje. Noge su joj žutoružičaste, dok je vrat smeđe boje. Hrani se semenkama, lisnim i cvetnim pupoljcima te kupinama, a mladi se hrane uglavnom insektima, sve dok ne postanu samostalni. Životni vek prepelice procjenjuje se na 10 godina. Ona je ptica selica, te često strada prilikom seobe. Zime provode u Africi. Prirodni neprijatelji su joj zveri i ptice grabljivice. Ovu pticu je teško videti, jer više hoda nego leti i skriva se u zelenilu. Krik prepelica se čuje na udaljenosti od oko pola kilometra. Brojno stanje prepelica je moguće pratiti upravo na osnovu glasanja kojim mužjaci obeležavaju svoju teritoriju.

Ugroženost уреди

Lovačka udruženja i udruženja za zaštitu ptica su u stalnom sukobu u vezi činjeničnog stanja populacije prepelice kod nas. Lovci tvrde da nije ugrožena, a ornitolozi da joj broj opada zbog upotrebe hemikalija u poljoprivredi, nestanka staništa pogodnih za gnežđenje i prekomernog i nekontrolisanog lova. Osim toga prepelica se u Srbiji lovi nedozvoljenim sredstvima, takozvanim vabilicama, što je nesportski način lova, pošto su ptice iscrpljene od selidbe primamljene glasom na mesta noćenja i tu se masovno ubijaju.[13][14][15][16]

Razmnožavanje уреди

Sezona parenja traje tokom maja. Mužjaci ne trpe druge mužjake u prisutstvu ženke prilikom parenja. Kad navrši od 6 do 8 sedmica, ženka prepelice u gnezdo napravljeno od trave polaže od 6 do 18 belih ili prljavožutih jaja sa crnim pegama, te na njima leži od 16 do 18 dana. Gnezdo se nalazi ispod grmlja, zaštićeno je od grabljivaca. Dok ženka leži na jajima, mužjak traži drugu ženku za parenje, ne brinući se za svoje leglo. Mladi su uz majku oko tri sedmice, nakon čega postaju samostalni i znaju leteti. Prepelice su brižljive prema svojim mladima, a nekad prihvate i tuđe piliće koji su ostali bez majke.

Ljudi i prepelice уреди

Mnogi ljudi imaju prepelice kao kućne ljubimce jer se lako održavaju. Dosta ljudi ih lovi zbog mesa. U Srbiji sezona lova na prepelice traje od početka avgusta do kraja septembra. Prepelice se tradicionalno love na području Mediterana. Njihovo meso je veliki delikates i najčešće se koriste u malteškoj, indijskoj i portugalskoj kuhinji. Prepeličja jaja se često prodaju u prodavnicama i jako su malena u odnosu na kokošja, ali imaju sličan ukus. Osim veličine, razlika između prepeličjih i kokošjih jaja je u tome što prepeličja imaju malo manje holesterola. Ponekad se poslužuju sirova uz suši.

U egipatskim hijeroglifima, uz bezbrojne predstave ostalih ptica i životinja, postoji i simbol prepelice.

Japanska prepelica уреди

Japanska prepelica (lat. Coturnix coturnix japonica), udomaćena i pripitomljena, najproduktivnija je domaća životinja čija su jaja i meso bogata visokovrednim sastojcima za ljudski organizam, jačaju imunitet, te ubrzavaju oporavak od bolesti. Živi uglavnom u Japanu i Sibiru. Perje joj je žutosmeđe boje, a ispod oka ima bijelu mrlju.

Trovanje уреди

Ako se prepelice hrane izvesnim biljkama, iako se o uzročnim biljkama još uvek vodi rasprava, meso prepelica može da bude otrovno, pri čemu se jedna od četiri osobe koje konzumiraju zatrovno meso razboli od koturnizma, koji je karakterisan bolom u mišićima, i može da dovede do zatajenja bubrega.[17][18][19]

Galerija уреди

  •  
    Ilustracija mužjaka
  •  
    Ženka
  •  
    w
    na hijeroglifima

Reference уреди

  1. ^ BirdLife International (2018). „Coturnix coturnix”. IUCN Red List of Threatened Species. Version 2019.3. International Union for Conservation of Nature. Приступљено 20. 1. 2020. 
  2. ^ BirdLife International (2018). „Coturnix coturnix”. Црвени списак угрожених врста IUCN. IUCN. 2018: e.T22678944A131904485. doi:10.2305/IUCN.UK.2018-2.RLTS.T22678944A131904485.en  . Приступљено 13. 11. 2021. 
  3. ^ Jobling, James A (2010). The Helm Dictionary of Scientific Bird Names. London: Christopher Helm. стр. 120. ISBN 978-1-4081-2501-4. 
  4. ^ Rando, Juan C.; Alcover, Josep A.; Pieper, Harald; Olson, Storrs L.; Hernández, C. Nayra; López-Jurado, L. Felipe (2020). „Unforeseen diversity of quails (Galliformes: Phasianidae: Coturnix) in oceanic islands provided by the fossil record of Macaronesia”. Zoological Journal of the Linnean Society. 188 (4): 1296—1317. doi:10.1093/zoolinnean/zlz107  . 
  5. ^ Linnaeus, Carl (1758). Systema Naturae per regna tria naturae, secundum classes, ordines, genera, species, cum characteribus, differentiis, synonymis, locis (на језику: латински). 1 (10th изд.). Holmiae (Stockholm): Laurentii Salvii. стр. 161. 
  6. ^ Jobling, James A (2010). The Helm Dictionary of Scientific Bird Names. London: Christopher Helm. стр. 120. ISBN 978-1-4081-2501-4. 
  7. ^ Garsault, François Alexandre Pierre de (1764). Les figures des plantes et animaux d'usage en medecine, décrits dans la Matiere Medicale de Geoffroy Medecin (на језику: француски). 5. Paris: Desprez. Plate 686. 
  8. ^ Welter-Schultes, F.W.; Klug, R. (2009). „Nomenclatural consequences resulting from the rediscovery of Les figures des plantes et animaux d'usage en médecine, a rare work published by Garsault in 1764, in the zoological literature”. Bulletin of Zoological Nomenclature. 66 (3): 225–241 [233]. doi:10.21805/bzn.v66i3.a1. 
  9. ^ а б в Gill, Frank; Donsker, David; Rasmussen, Pamela, ур. (2020). „Pheasants, partridges, francolins”. IOC World Bird List Version 10.2. International Ornithologists' Union. Приступљено 3. 10. 2020. 
  10. ^ Peters, James Lee, ур. (1934). Check-List of Birds of the World. 2. Cambridge, Massachusetts: Harvard University Press. стр. 92. 
  11. ^ Moreau, R.E.; Wayre, P. (1968). „On the Palaearctic quails” . Ardea. 56 (3–4): 209—227. 
  12. ^ Cramp 1980, стр. 503.
  13. ^ Krivolov na prepelice na severu Bačke – RTV, 18. avgust 2015.
  14. ^ Krivolovcima oduzete puške i vabilice, uhvaćeni s ubijenim prepelicama – 021.rs, 11. septembar 2016.
  15. ^ Osujećen krivolov na prepelice kod Siriga – TV Rubin, 14. avgust 2016.
  16. ^ Sve masovniji krivolov u RS: Prepelice iz Lijevče polja i Semberije završavaju na trpezama džet seta – Blic, 19. avgust 2016.
  17. ^ Korkmaz I, Kukul Güven FM, Eren SH, Dogan Z (oktobar 2008). „Quail Consumption Can Be Harmful”. J Emerg Med. 41 (5): 499—502. PMID 18963719. doi:10.1016/j.jemermed.2008.03.045. 
  18. ^ Tsironi M, Andriopoulos P, Xamodraka E, et al. (avgust 2004). „The patient with rhabdomyolysis: have you considered quail poisoning?”. CMAJ. 171 (4): 325—6. PMC 509041  . PMID 15313988. doi:10.1503/cmaj.1031256. 
  19. ^ Ouzounellis, T. (16. 2. 1970). „Some notes on quail poisoning”. JAMA. 211 (7): 1186—7. PMID 4904256. doi:10.1001/jama.1970.03170070056017. 

Literatura уреди

Spoljašnje veze уреди

 
Prepelica на Викимедијиној остави.
 
Викиврсте имају више информација о чланку Prepelica.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Prepelica&oldid=27536521”