Reporteri bez granica

Reporteri bez granica (engl. Reporters Without Borders - RWB), takođe poznata po svom originalnom imenu Reporters Sans Frontières (RSF), internacionalna je neprofitna, nevladina organizacija bazirana u Parizu koja sprovodi političko propagiranje po pitanjima koja se tiču slobode informisanja i slobode štampe.

Reporteri bez granica
Reporters Sans Frontières
Reporters Without Borders.png
OsnivačRobert Menard, Remi Luri, Žak Molenat i Emilien Žubino
Osnivanje1985
Tipneprofitna organizacija, nevladina organizacija sa konsultantskim statusom u Ujedinjenim nacijama
SedištePariz, Francuska
PredsednikPjer Haski
Generalni direktorKristof Deloar
(od jula 2012)
RukovodiociKristijan Mihr, CEO RWB Nemačka
Rubina Mehring, predsednik RWB Austrija
Tereza Obreht Hodler, predsednik RWB Švajcarska
Budžetprihodi: €4,9 miliona (2013)
rashodi: €4,2 miliona (2013)
Broj zaposlenihaproksimativno 120
Veb-sajtRSF.org
Indeks slobode štampe u svetu prema izveštaju Reportera bez granica za 2019. godinu[1]

Reporteri bez granica imaju dve glavne sfere delovanja: jedna je fokusirana na internetsku cenzuru i nove medije, a druga na pružanje materijalne, finansijske i psihološke pomoći novinarima koji deluju u opasnim područjima.[2] Njihove misije su da kontinuirano prate napade na slobodu informacija širom sveta, denunciraju takve napade u medijima, deluje u saradnji sa vladama u borbi protiv cenzure i zakona čiji je cilj ograničavanje slobode informisanja, moralna i finansijska pomoć progonjenim novinarima, kao i njihovim porodicama. Oni isto tako nude materijalnu pomoć ratnim dopisnicima u cilju poboljšanja njihove bezbednosti.

ZaleđinaУреди

 
Sedište u Parizu

Reportere bez granica su osnovali Robert Menard, Remi Luri, Žak Molenat i Emilien Žubino, u Monpeljeu, Francuska 1985. godine.[3] Njegovo sedište je u 2. okrugu Pariza.[4] RWB takođe održava urede u Berlinu, Briselu, Ženevi, Madridu, Rimu, Štoholmu, Tunisu, Beču, i Vašingtonu. Njihov prvi ured u Aziji, locira u Tajpeju, Tajvan, zvanično je otvoren u julu 2017.[5][6][7] Tajvan je pet godina zaredom, od 2013. godine, proglašen najboljom azijskom državom u RSF-ovom indeksu slobode štampe, a 2017. je bio rangiran na 45. mestu.[8][9]

U početku je udruženje radilo na promociji alternativnog novinarstva, ali bilo je neslaganja između osnivača. Konačno je ostao samo Menard i on je promenio smer organizacije ka promociji slobode štampe.[3] Reporteri bez granica navode da svoju inspiraciju crpi iz člana 19 Univerzalne deklaracije o ljudskim pravima iz 1948. godine, prema kojem svako ima „pravo na slobodu mišljenja i izražavanja”, kao i pravo na „traženje, primanje i prenos” informacija i ideja „bez obzira na granice”.

Menard je bio prvi generalni sekretar RVB-a. Žan-Fransoa Žulijard je nasledio je Menarda 2008. godine.[10] Kristof Deloar je nasledio Žulijarda u julu 2012. godine, kada je postao generalni direktor.[11]

PublikacijeУреди

Barometar slobode štampeУреди

 
Džumhurijetov bivši glavni urednik Džan Dundar prima RWB nagradu 2015. Ubrzo nakon toga, on je bio uhapšen.

RWB održava „Barometar slobode štampe” na svom vebsajtu na kome se vidi broj novinara, medijskih pomoćnika, netizena i građanskih novinara koji su ubijeni ili zatvoreni tokom godine.[12]

  Ubijeno Uhapšeno
Godina Novinari Medijski asist. Netizeni Novinari +
Medijski asist.
Netizeni
2017[12][13] 54 8 7 219 107
2016[14] 62 8 9 182 149
2015[15] 81 6 20 169 163
2014[16][17] 73 11 21 178 178
2013[18][19] 79 4 55 826 127
2012[20] 87 7 49 879 144
2011[21][22] 67 2 10 1044 199
2010[23] 58 1 0 535 152
2009[24] 75 2 0 573 151
2008[25] 60 1 0 673 59
2007[26] 88 22 0
2006[27] 85 32 0
2005[28] 64 5 0
2004[29] 63 16 0
2003[30] 43 3 0
2002[31] 25 4 0

Priručnici za novinare i blogereУреди

Tokom godina, RWB je objavio nekoliko priručnika za pružanje pomoći novinarima i blogerima, kao i za podizanje svesti javnosti, uključujući:[32]

  • Vodič za novinare koji su prisiljeni da pobegnu u egzil, jun 2012.[33]
  • Priručnik za blogere i sajber-disidente, septembar 2005, ažurirano u martu 2008.[34]
  • Priručnik za novinare, april 2007, ažurirano u februaru 2013.[35]
  • Priručnik za novinare tokom izbora, 2015. izdanje[36]
  • Vodič za bezbednost novinara, decembar 2015.[37]

ReferenceУреди

  1. ^ 2019 World Press Freedom Index
  2. ^ "Reporters Without Borders : For Freedom of Information" Архивирано 2013-01-22 на сајту Wayback Machine, Reporters Without Borders, 16 April 2012, retrieved 21 March 2013
  3. 3,0 3,1 "Who We Are?" Архивирано 2012-10-26 на сајту Wayback Machine, Reporters Without Borders, 12 September 2012, retrieved 8 March 2013
  4. ^ „Contact us”. Reports Without Borders. Архивирано из оригинала на датум 4. 8. 2012. Приступљено 31. 7. 2012. 
  5. ^ Pei-ling, Chiang (18. 7. 2017). „Reporters without Borders opens office in Taipei”. Приступљено 26. 1. 2018. 
  6. ^ „Reporters Without Borders Picks Taiwan for Asian Bureau”. New York Times. Приступљено 7. 4. 2017. 
  7. ^ „Reporters Without Borders opens first Asia office in Taiwan”. AFP. Приступљено 7. 4. 2017. 
  8. ^ Reporters Without Borders selects Taipei for first Asian bureau, Taiwan Today, April 7, 2017
  9. ^ Taiwan, Reporters Without Borders, April 2017
  10. ^ Menegaux, Charlotte (26. 9. 2008). „Robert Ménard 'se passera très bien des médias' (на језику: French). Le Figaro. AFP. Архивирано из оригинала на датум 11. 12. 2008. Приступљено 24. 12. 2008.  English translation: "Robert Ménard 'will be fine media' "
  11. ^ "Christophe Deloire appointed Reporters Without Borders director-general", Reporters Without Borders, 21 May 2012
  12. 12,0 12,1 "Journalists Killed 2017", Reporters Without Borders. Retrieved 24 March 2018.
  13. ^ "Worldwide Round-Up of Journalists Killed, Detained, Help Hostage, or Missing in 2017", Reporters Without Borders. Retrieved 24 March 2018.
  14. ^ "Journalists Killed 2016", Reporters Without Borders. Retrieved 24 March 2018.
  15. ^ "Journalists Killed 2015", Reporters Without Borders. Retrieved 24 March 2018.
  16. ^ "Journalists Killed 2014", Reporters Without Borders. Retrieved 24 March 2018.
  17. ^ "2014 round-up of violence against journalists", Reporters Without Borders, 15 December 2014
  18. ^ "Journalists Killed 2013", Reporters Without Borders. Retrieved 24 March 2018.
  19. ^ "71 journalists were killed in 2013", Reporters Without Borders, 18 December 2013.
  20. ^ "Journalists Killed 2012", Reporters Without Borders. Retrieved 8 November 2016, Reporters Without Borders, 30 December 2012
  21. ^ "Journalists Killed 2011", Reporters Without Borders. Retrieved 24 March 2018.
  22. ^ "The 10 most dangerous places for journalists", Reporters Without Borders, 21 December 2011.
  23. ^ "Journalists Killed 2010", Reporters Without Borders. Retrieved 8 November 2016.
  24. ^ "Journalists Killed 2009", Reporters Without Borders. Retrieved 24 March 2018.
  25. ^ "Journalists Killed 2008", Reporters Without Borders. Retrieved 8 November 2016.
  26. ^ "Journalists Killed 2007", Reporters Without Borders. Retrieved 8 November 2016.
  27. ^ "Journalists Killed 2006", Reporters Without Borders. Retrieved 8 November 2016.
  28. ^ "Journalists Killed 2005", Reporters Without Borders. Retrieved 8 November 2016.
  29. ^ "Journalists Killed 2004", Reporters Without Borders. Retrieved 8 November 2016.
  30. ^ "Journalists Killed 2003", Reporters Without Borders. Retrieved 8 November 2016.
  31. ^ "Journalists Killed 2002", Reporters Without Borders. Retrieved 8 November 2016.
  32. ^ "Handbooks" Архивирано 2013-10-14 на сајту Wayback Machine, Reporters Without Borders. Retrieved 26 December 2015.
  33. ^ „Guidelines for exiled journalists” (PDF). Reporters Without Borders. jun 2012. Архивирано из оригинала (PDF) на датум 10. 4. 2012. Приступљено 10. 11. 2012. 
  34. ^ „Handbook for bloggers and cyber-dissidents” (PDF). Reporters Without Borders. mart 2008. Архивирано из оригинала (PDF) на датум 27. 2. 2012. Приступљено 3. 3. 2012. 
  35. ^ „Handbook for Journalists - January 2010 update”. Reporters Without Borders. 19. 2. 2013. Архивирано из оригинала на датум 24. 5. 2013. Приступљено 8. 3. 2013. 
  36. ^ „Handbook for journalists during elections”. Reporters Without Borders. decembar 2015. Архивирано из оригинала на датум 20. 3. 2016. Приступљено 24. 3. 2018. 
  37. ^ „Safety Guide for Journalists” (PDF). Reporters Without Borders. decembar 2015. Приступљено 26. 12. 2015. 

LiteraturaУреди

Spoljašnje vezeУреди