Сатвант Синг

сикијски телохранитељ и атентатор на Индиру Ганди
(преусмерено са Satwant Singh)

Сатвант Синг (19626. јануар 1989) био је један од телохранитеља, заједно са Беантом Сингом, који је извршио атентат на премијерку Индије, Индиру Ганди у њеној резиденцији у Њу Делхију 31. октобра 1984. Атентат је био одмазда за операцију Плава звезда.[1]

Сатвант Синг
Лични подаци
Датум рођења(1962-00-00)1962.
Датум смрти6. јануар 1989.(1989-01-06) (26/27 год.)
Место смртиИндија

Атентат

уреди

Мотив за атентат на Индиру Ганди је била освета за војну операцију коју је спровела индијска влада у Златном храму у Амритсару у Индији.[2][3][4][5]

Беант Синг је потегао свој револвер калибра .38 и испалио три хица у стомак Индире Ганди; када је пала на земљу, Сатвант Синг је испалио свих 30 метака из своје аутоматске пушке Стен у њен стомак (укупно је испаљено 33 метка, од којих је 30 погодило премијерку). Оба атентатора су затим положила оружје и предала се.[6][7]

Беанта Синга су одмах убили остали присутни стражари. Сатвант Синг је ухапшен и касније осуђен на смрт вешањем заједно са другим завереником Кехаром Сингом. У својој изјави пред судом, Сатвант Синг је апеловао да се оконча насиље које је уследило у земљи, окрививши Индиру и Раџива Гандија за ово насиље. Смртна казна је извршена 6. јануара 1989.[8]

Последице

уреди

Атентат на Индиру Ганди је ставио породице атентатора у центар пажње,[9] што је довело до тога да чланови породица освоје два мандата у Лок сабхи из државе Панџаб.[10] Лок сабха је доњи дом Парламента Индије који има 543 директно изабрана посланика.

Као последица извршења смртне казне над Сатвантом Сингом и Кехаром Сингом, дошло је до избијања насиља у Панџабу, што је довело до убиства 14 Хиндуса од стране милитаната.[11][12] 2003, је одржана бог церемонија у Акал такту (једно од духовних и световних седишта сикизма), унутар комплекса Златног храма у Амритсару, током које су указане почасти атентаторима на Индиру Ганди[13]

2004, годишњица његове смрти је поново обележена у Акал такту у Амристсару, где је његовој мајци почаст указао главни свештеник а разне политичке странке су указале почасти Сатванту Сингу и Кехару Сингу[14] 2007, годишњице смрти Сатванта Синга и његове супруге су обележене у разним деловима Панџаба и других држава. 6. јануара 2008, Акал такт је прогласио Беанта Синга и Сатванта Синга за „мученике сикизма”,[13][15][16]

Лични живот

уреди

Сингов отац је био Тарлок Синг.[14] Сатвант се оженио са Суриндер Каур (ћерком Вирсе Синга) 2. маја 1988, док је био у затвору.[17] Његова вереница се венчала са њим у одсуству, удавши се за његову слику током церемоније Ананд караџ.[18][19]

Референце

уреди
  1. ^ „1984: Assassination and revenge”. BBC News. 31. 10. 1984. Архивирано из оригинала 15. 2. 2009. г. Приступљено 15. 12. 2017. 
  2. ^ „Why Osama resembles Bhindranwale”. Rediff. Приступљено 2019-03-22. 
  3. ^ Crenshaw, Martha (2010). Terrorism in Context. Penn State Press. стр. 381. ISBN 9780271044422. Архивирано из оригинала 8. 7. 2018. г. Приступљено 8. 7. 2018. 
  4. ^ „Operation Blue Star: India's first tryst with militant extremism”. Dnaindia.com. 5. 11. 2016. Архивирано из оригинала 3. 11. 2017. г. Приступљено 29. 10. 2017. 
  5. ^ Swami, Praveen (16. 1. 2014). „RAW chief consulted MI6 in build-up to Operation Bluestar”. The Hindu. Chennai, India. 
  6. ^ Smith, William E. (12. 11. 1984). „Indira Gandhi: Death in the Garden”. Time. Архивирано из оригинала 10. 11. 2007. г. Приступљено 19. 1. 2013. 
  7. ^ Cynthia Keppley Mahmood, Mahmood, Cynthia Keppley (новембар 1996). Fighting for Faith and Nation: Dialogues With Sikh Militants. ISBN 978-0812215922. Приступљено 19. 1. 2013. 
  8. ^ „Indian prime minister shot dead”. BBC. 
  9. ^ „SAMRALA INDIA Widow of Mrs. Gandhi's Killer Seeks Seat in Parliament by Richard S Ehrlich”. Geocities.com. 26. 10. 2009. Архивирано из оригинала 26. 10. 2009. г. Приступљено 2. 8. 2017. 
  10. ^ „India's New Chief Given A Go-Ahead”. The New York Times. 22. 12. 1989. Приступљено 19. 1. 2013. 
  11. ^ „Sikhs Kill 14 Hindus After Executions in India”. The New York Times. Reuters. 8. 1. 1989. Приступљено 19. 1. 2013. 
  12. ^ William Darlympal. City of the Djinns. 
  13. ^ а б „The Tribune”. Tribuneindia.com. 7. 1. 2003. Приступљено 13. 10. 2012. 
  14. ^ а б „The Tribune”. Tribuneindia.com. Приступљено 19. 1. 2013. 
  15. ^ „Indira Gandhi killers labelled martyrs”. The Hindu. Chennai, India. 2008-01-07. Архивирано из оригинала 10. 1. 2008. г. Приступљено 13. 10. 2012. 
  16. ^ „Indira assassin 'great martyr': Vedanti”. The Indian Express. 7. 1. 2008. Приступљено 13. 10. 2012. 
  17. ^ „Indira Gandhi Killers To Be Hanged Friday - New York Times”. The New York Times. 1. 12. 1988. Приступљено 19. 1. 2013. 
  18. ^ „STLtoday.com”. Nl.newsbank.com. 9. 6. 1988. Приступљено 19. 1. 2013. 
  19. ^ „Miami Herald: Search Results”. nl.newsbank.com. Приступљено 2. 8. 2017.