Скарнови

Метаморфна стена настала контактном метасоматозом кречњака; скарнови настају на различитим температурама и од тога зависи њихов минералн
(преусмерено са Skarn)

Скарнови су тракасте до масивне стене средњозрне до грубозрне, беле до тамнозелене боје, што свакако зависи од минералног састава ових стена. Зависно од карактера магме као и врсте карбоната (калцита или доломита) скарнови могу имати веома разнолик минерални састав. При томе ће се због сталног температурног градијента у контактном ореолу увек испољити зонарност у распореду одређених минерала који изграђују скарнове.

Скарн

Минерална структура

уреди

Скарнови формирани непосредно уз контакт са великим и дубоким интрузијама могу бити изграђени од аугита, диопсида, хеденбергита, гранита, фелдспата, везувијана, воластонита, магнетита итд.

Скарнови који су створени даље од контакта садрже следеће минерале: тремолит, актинолит, епидот, цојсит, плагиоклас (албит до андезин), мало воластонита и гранита, пренита итд.

Приликом растварања скарнова систем мора бити отворен како би се ослободио угљен-диоксид из карбоната.

Структуре су гранобластичне, ретко нематобластичне, порфиробластичне и појкилобластичне.

Налазишта

уреди

Скарнови су интренсантни као носиоци орудњења. У унутрашњности зони скарнова, непосредно уз контакт, могу се створити значајне концентрације магнетита, волфрамита, молибденита итд. и образовати рудна лежишта. Тако су, нпр. формирана скарновска лежишта са магнетитом гранодиорита и карбонатних стена на Копаонику (рудници Суво рудиште, Сува руда) и на Борањи у западној Србији.

Између скарнова и корнита постоје поступни прелази. Такве стене називамо скарноиди.

Види још

уреди

Литература

уреди
  • Ђорђевић В., Ђорђевић П., Миловановић Д. 1991. Основи петрологије. Београд: Наука