Syndermata
Syndermata је назив за групу бескичмењака која обухвата слободно живеће ротаторије (Rotifera) и облигатне ендопаразите, акантоцефале (Acanthocephala)[1]. Ова два типа животиња раније су удруживане и са другим типовима у групу псеудоцеломатних протостомија (Aschelminthes)[2][3][4]. У савременим погледима на филогенију бескичмењака, псеудоцеломатне групе не представљају монофилетску грану, а синдермате су сврстане међу лофотрохозое или платизое. Најсроднија група синдерматама је можда Cycliphora, чији представници, слично појединим ротаторијама, живе коменсално на раковима, поседују веома изражен полни диморфизам (сићушни мужјаци) и систем за варење у виду слова U. Ове сличности, међутим, могу бити последица конвергентне еволуције. На основу постојања и сличне грађе „вилица” синдермате се групишу са типовима Gnathostomulida и Micrognathozoa у групу названу Gnathifera[5]
| Syndermata | |
|---|---|
| |
Научна класификација 
| |
| Домен: | Eukaryota |
| Царство: | Animalia |
| Кладус: | Gnathifera |
| Кладус: | Syndermata |
| типови | |
Систематика и филогенија уреди
Тип Acanthocephala је монофилетска група, која обухвата четири класе: Archiacanthocephala, Palaeacanthocephala, Eoacanthocephala и Polyacanthocephala. Ове класе издвојене су на основу појединих морфолошких карактера (положај лакунарног система у епидермису, облик и број цементних жлезди мужјака) и филогенетске и еколошке сродности домаћина.
Тип Rotifera обухвата микроскопски ситне организме који насељавају слатке и слане воде, јастучиће маховина и влажна земљишта. Поједине врсте живе као коменсали са раковима. Најчешће се деле на три класе: Bdelloidea, Monogononta и Seisonidea. Прва класа се размножава искључиво партеногенетски, док се у друге две класе мењају бесполни и полни начин размножавања.
Сродност ротаторија и акантоцефала је претпостављена и на основу морфологије представника, а методе молекуларне систематике су само потврдиле ове претпоставке. Међутим, филогентски односи између представника нису у потпуности појашњени. Акантоцефале представљају монофилетску групу, али постоји неколико сценарија за објашњење односа са појединачним групама (класама) ротаторија. Најприхваћенији сценарио је „угнежђеност” унутар ротаторија и најближа сродност са групом Bdelloidea, са којом их морфолошки повезује присуство лемнискуса и слична грађа пробосциса[6].
Литература уреди
- ^ García-Varela M., Nadler S.A. 2006. Phylogenetic relationships among Syndermata inferred from nuclear and mitochondrial gene sequences. Molecular Phylogenetics and Evolution 40:61–72.
- ^ Brusca R.C., Brusca G.J. 1990. Invertebrates. Sinauer, Sunderland, MA.
- ^ Hyman L. 1951. The Invertebrates: Acanthocephala, Aschelminthes, and Entoprocta. McGraw-Hill, New York.
- ^ Ruppert E.E., Barnes R.D. 1994. Invertebrate Zoology, sixth ed. Saunders College Publ., Fort Worth.
- ^ Sørensen M.V. 2003. Further structures in the jaw apparatus of ‘’Limnognathia maerski’’ (Micrognathozoa), with notes on the phylogeny of the Gnathifera. J. Morphol. 255: 131–145.
- ^ Lorenzen S. 1985. Phylogenetic aspects of pseudocoelomate evolution. In: Conway Morris, S., George, J.D., Gibson, R., Platt, H.M. (Eds.), The Origins and Relationships of Lower Invertebrates. Oxford University Press, Oxford, UK, pp. 210–223.