Титани

Титани (грч. Τiτᾶνες) били су у грчкој митологији предолимпски богови.^[1]^[2] Према Хесиодовој „Теогонији”, било је дванаестеро прародитеља дјеце Урана (Неба) и његове мајке, Геје (Земље), са шест мушких Титана: Океан, Кеј, Криј, Хиперион, Јапет и Хрон, и шест женских, познатих као Титанке или Титаниде (грч. Τιτανίδες): Теја, Реа, Мнемосина, Феба, Темида и Тетија. Хрон је у еротско-брачном односу са старијом сестром Реом родитељ прве генерације Олимпских богова, по троје, тј свеукупно шестеро браће и сестара: Зевс, Хад, Посејдон, Хестија, Деметра и Хера. Неки потомци Титана, попут Прометеја, Хелија и Лета, понекад се називају Титанима.

Дакле, Титани су били она генерација богова која је претходила олимпским. Срушени су као дио грчког мита о насљедству, према којем је Хрон преузео власт од свог оца Урана и владао космосом са Титанима као својим потчињенима, и како су Хрон и Титани били поражени и замијењени као владајући пантеон божанстава од стране Зевса и других олимпских богова, у десетогодишњем рату познатом као Титаномахија, исход којег је била побједа над Хроном и Титанима, који су протјерани из горњег свијета, држани заточени у Тартару, мада је очигледно да је неким од Титана било дозвољено и да остану слободни.

Родослов

Хесиодов родослов

Хрон наоружан српском; према резбаареном драгуљу (Galerie mythologique, 1811).

Према Хесиоду, Титани потомци Урана и Геје били су Океан, Кеј, Криј, Хиперион, Јапет, Теја, Реја, Темида, Мнемосина, Феба, Тетија и Хрон.^[3] Осам браће и сестара Титана вјенчали су се међусобно: Океан и Тетија, Кеј и Феба, Хиперион и Теја и Хрон и Реја. Друга два брата Титана вјенчала су се изван уже породице. Јапет је вјенчао своју нећаку Климену, ћерку Океана и Тетије,^{[н. 1]} док је Криј вјенчао своју полусестру Еурибију, ћерку Геје и Понта. Двије преостале Титанке, Темида и Мнемосина, постале су супруге свог нећака Зевса.

Од Океана и Тетије потекло је три хиљаде потамоја тј богова ријека и три хиљаде океанидских нимфи.^[6] Од Кеја и Фебе потекле су Лето, друга Зевсова жена, и Астерија.^[7] Од Крија и Еурабије потекли су Астреј, Палант и Перс.^[8] Од Хипериона и Тејеп потекле су небеске персонификације Хелије (Сунце), Селена (Мјесец)^{[н. 2]} и Еос (Зора).^[10] Од Јапета и Климене потекли су Атлас,^{[н. 3]} Менетије, Прометеј^{[н. 4]} и Епиметеј.^[13] Од Хрона и Реје потекли су Олимпски богови: Хестија, Деметра, Хера, Хад, Посејдон и Зевс.^[14] Са Зевсом, Темида је родила три Хоре (Доба) и три Мојре (Судбине),^[15]^{[н. 5]} а Мнемосина је родила девет Муза.^[17]

Док се потомци Титана Океана и Тетије, Хрона и Реје, Темиде и Мнемосине (нпр. ријечни богови, Океаниде, олимпски богови, Хоре, Мојре и Музе) обично не сматрају Титанима, потомци осталих Титана, првенствено: Лето, Хелије, Атлас и Прометеј, сами себе понекад називају Титанима.^[18]

Напомене

^ Једна од Океанида, ћерка Окена и Тетије, према Хесиодовој Тегонији^[4]. Међутим, према Аполодоровој Библиотеци^[5], друга Океанида, Азија је била мајка Атласу, Менетију, Прометеју и Епиметеју.
^ Иако је уобичајено, као овдје, ћерка Хипериона и Теје, у Хомерској химни Хермесу (4),^[9], Селена је умјесто тога ћерка Паланта, син Мегамедејевог.
^ Према Платоновим Критикама,^[11], Атлас је био син Посејдона и смртнице Клеито.
^ У Есхиловом Окованом Прометеју 18, 211, 873^[12] Прометеј је син Темиде.
^ Иако се у Хесиодовој Теогонији^[16], за Мојре каже да су ћерке Никта (Ноћи).

Референце

^ Hansen, стр. 302
^ Grimal, стр. 457s.v. Titans; Tripp, p. 579 s.v. Titans; Rose, p. 1079 s.v. Titan; Smith, s.v. Titan 1..
^ Hesiod, Theogony 133–138.
^ 351
^ 1.2.3
^ Hesiod, Theogony 337–370.
^ Hesiod, Theogony 404–409.
^ Hesiod, Theogony 375–377.
^ 99–100
^ Hesiod, Theogony 371–374.
^ 113d–114a
^ (Sommerstein, pp. 444–445 n. 2, 446–447 n. 24,538–539 n. 113)
^ Hesiod, Theogony 507–511.
^ Hesiod, Theogony 453–458.
^ Hesiod, Theogony 901–906, although at Theogony 217 the Moirai are said to be the daughters of Nyx (Night).
^ 217
^ Hesiod, Theogony 915–920.
^ Parada, стр. 179s.v. TITANS; Smith, s.v. Titan 2.; Rose, p. 143 s.v. Atlas, p. 597 s.v. Leto, p. 883 s.v. Prometheus; Tripp, p. 120 s.v. Atlas, p. 266 s.v. Helius, p. 499 s.v. Prometheus.
^ Хесиод, Теогонија 132–138, 337–411, 453–520, 901–906, 915–920; Caldwell, pp. 8–11, tables 11–14.

Спољашње везе

О Титанима Референце о Титанима у класичној литератури (језик: енглески)
Грчка митологија о Титанима Митови о Титанима (језик: енглески)
Енциклопедија Титана (језик:српски)

[6] Једна од Океанида, ћерка Окена и Тетије, према Хесиодовој Тегонији^[4]. Међутим, према Аполодоровој Библиотеци^[5], друга Океанида, Азија је била мајка Атласу, Менетију, Прометеју и Епиметеју.

[11] Иако је уобичајено, као овдје, ћерка Хипериона и Теје, у Хомерској химни Хермесу (4),^[9], Селена је умјесто тога ћерка Паланта, син Мегамедејевог.

[14] Према Платоновим Критикама,^[11], Атлас је био син Посејдона и смртнице Клеито.

[16] У Есхиловом Окованом Прометеју 18, 211, 873^[12] Прометеј је син Темиде.

[21] Иако се у Хесиодовој Теогонији^[16], за Мојре каже да су ћерке Никта (Ноћи).

[1] Hansen, стр. 302

[2] Grimal, стр. 457s.v. Titans; Tripp, p. 579 s.v. Titans; Rose, p. 1079 s.v. Titan; Smith, s.v. Titan 1..

[3] Hesiod, Theogony 133–138.

[4] 351

[5] 1.2.3

[7] Hesiod, Theogony 337–370.

[8] Hesiod, Theogony 404–409.

[9] Hesiod, Theogony 375–377.

[10] 99–100

[12] Hesiod, Theogony 371–374.

[13] 113d–114a

[15] (Sommerstein, pp. 444–445 n. 2, 446–447 n. 24,538–539 n. 113)

[17] Hesiod, Theogony 507–511.

[18] Hesiod, Theogony 453–458.

[19] Hesiod, Theogony 901–906, although at Theogony 217 the Moirai are said to be the daughters of Nyx (Night).

[20] 217

[22] Hesiod, Theogony 915–920.

[23] Parada, стр. 179s.v. TITANS; Smith, s.v. Titan 2.; Rose, p. 143 s.v. Atlas, p. 597 s.v. Leto, p. 883 s.v. Prometheus; Tripp, p. 120 s.v. Atlas, p. 266 s.v. Helius, p. 499 s.v. Prometheus.

[24] Хесиод, Теогонија 132–138, 337–411, 453–520, 901–906, 915–920; Caldwell, pp. 8–11, tables 11–14.

[1]

[2]

[3]

[н. 1]

[6]

[7]

[8]

[н. 2]

[10]

[н. 3]

[н. 4]

[13]

[14]

[15]

[н. 5]

[17]

[18]

[4]

[5]

[9]

[11]

[12]

[16]