Отворите главни мени

Трилобити

(преусмерено са Trilobitomorpha)

Трилобити (Trilobita) су изумрли зглавкари који су живели у морима и били веома бројни у палеозоику. Највиши степен развоја су достигли у камбријуму, а у перму су нестали са планете Земље. Сматра се да су живеле пузећи по морском дну или пливајући, док су најситније водиле планктински начин живота. Величина им се у просеку кретала од 4-10 cm, али су се јављали и јако ситни облици, нпр. неке планктонске врсте које нису прелазиле 0,5 mm, као и врсте веће од 75 cm. Храниле су се другим животињама или органским отпацима из муљевитог морског дна.

Трилобити
Временски распон: доњи Камбријум - горњи Перм
Koneprusia brutoni.jpg
фосил врсте Koneprusia brutoni
Научна класификација
Царство:
Тип:
Класа:
Trilobita

Walch, 1771
редови

поткласа Librostoma

Телесни региониУреди

Тело им је било овално, дорзо-вентрално спљоштено и заштићено скелетом. Попречним и уздужним бразадама тело је било подељено на три режња (по чему су добили име):

Целом дужином тела се уздизало узвишење од кога су се бочно пружале две ниже-постављене површине. У главеном делу се то узвишење назива глабела (glabella), а бочне површине су образи (gennae), док се на трупу звало трахис (trachis), а бочне површине су биле плеуре.

Главени регионУреди

Глава се састојала од акрона и 4 придодата сегмента који су на леђној страни спојени и граде заштитну, полукружну плочу названу карапакс. Са обе стране глабеле налазе се добро развијене очи, а на вантралној страни се налазе уста иза набора у облику усне који се назива лабрум.

Бочно од лабрума налазе се:

Екстремитети су двограни:

  • унутрашња грана служи за ходање и изграђена је од 7 сегмената од којих последњи образује кукицу;
  • спољашња грана је слабије развијена (број сегмената који је граде варира) и носи шкрге у виду многобројних филамената

Трупни регионУреди

Труп трилобита се састојао од различитог броја сегмената, од 2 - 29, који су били покретно зглобљени што је омогућавало да се склупчају штитећи на тај начин осетљиву трбушну страну.

Репни штитУреди

Изграђен је од неколико сегмената чији број варира и који се постепено смањују идући ка задњем крају тела. Дуж дорзалне (леђне) стране тела ови сегменти се спајају градећи штит.

Унутрашња грађаУреди

Грађа унутрашњих, меканих делова тела је потпуно непозната, али се сматра да је веома слична данашњим зглавкарима.

РазвићеУреди

 
Pseudoasaphus praecurrens

Одвија се преко ларених ступњева:

Из оплођених јаја излеже се ситна, дужине око 1 mm, планктонска протаспис ларва која се састојала од акрона и 4 сегмента покривена карапаксом. Пресвлачењем од ње се образује мераспис ларва која поред главеног региона добија и пигидијум. Последњи ларвени ступањ, холаспис се пресвлачи неколико пута да би постигла изглед одрасле јединке.

ЛитератураУреди

  • Догељ, В, А: Зоологија бескичмењака, Научна књига, Београд, 1971.
  • Крунић, М: Зоологија инвертебрата 1, Научна књига, Београд, 1977.
  • Крунић, М: Зоологија инвертебрата 2, Научна књига, Београд
  • Маричек, магдалена, Ћурчић, Б, Радовић, И: Специјална зоологија, Научна књига, Београд, 1986.
  • Матоничкин, И, Хабдија, И, Примц - Хабдија, Б: Бескраљешњаци - билогија нижих авертебрата, Школска књига, Загреб, 1998.
  • Marcon, E, Mongini, M: Све животиње света, ИРО Вук Караџић, Београд, 1986.
  • Петров, И: Сакупљање, препаровање и чување инсеката у збиркама, Биолошки факултет, Београд, 2000.
  • Радовић, И, Петров, Бригита: Разноврсност живота 1 - структура и функција, Биолошки факултет Београд и Stylos Нови Сад, Београд, 2001.
  • Trilobite! - Richard Fortey (ISBN 0002570122)
  • Riccardo Levi-Setti. Trilobites. University of Chicago Press, 1993.

Спољашње везеУреди