Црква Светог Николе у Пожаревцу

Црква Светог Николе у Пожаревцу
Црква Светог Николе у Пожаревцу
	Црква Светог Николе у Пожаревцу
Опште информације
Место	Пожаревац
Општина	Пожаревац
Држава	Србија
Време настанка	1890.
Тип културног добра	Споменик културе
Надлежна установа за заштиту	Регионални завод за заштиту споменика културе Смедерево

Црква Светог Николе у Пожаревцу припада Епархији браничевској Српске православне цркве. Подигнута 1890. године као задужбина свештеника-проте Петра Шљивића, пароха трњанског и његове жене Јелене. Црква представља непокретно културног добра као споменик културе.^[1]

Историја уреди

Петар Шљивић (1818-1902) је био син војводе рамског Живка Шљивића. Године 1890. подигао је породичну капелу у делу Пожаревца који се назива Бугар мала. Пројекат је урадио архитекта Светозар Ивачковић у духу ханзенатике. Ивачковић је био први српски ђак Теофила Ханзена у Бечу и сматран је најзначајнијим архитектом у области црквене архитектуре све до почетка Првог светског рата. Предводио је млађе архитекте са тежњом да створе национални стил у црквеном градитељству.

Изглед цркве уреди

Црква је једнокуполна, са основом у облику грчког крста. Над укрсницом се уздиже купола на издуженом осмоугаоном тамбуру који почива на кубичном постољу. Пројектована је као породична капела, тако да има две етаже - крипту и храм. Просторно храм је подељен на наос и олтар. Архитектонским обликовањем маса наглашена је кубичност грађевине. Фасаде су првобитно биле полихромно решене у духу ханзенатике, комбинацијом окер и теракот фасадне опеке ређане наизменично у хоризонталним пољима, али је данас комплетна опека обојена црвеном бојом. Прозорски отвори су лучно засведене велике бифоре на источној, северној и јужној фасади, а изнад западног улаза изведен је окулус са розетом. Сва четири калканска зида у врху имају камени крст. Уз цркву се првобитно налазила дрвена звонара, која је касније замењена зиданим звоником.

Иконостас припада типу ниских олтарских преграда. Изведен је у дуборезу, а на њему је петнаест икона распоређених у две зоне. Иконе су рад академског сликара Андреја Биценка из тридесетих година 20. века.