Чау чау

Чау-чау је пас који је вековима био на кинеском двору. Кинески цареви држали су га као чувара, ловачког пса, али да би величали своју моћ и богатство. Неговале су га слуге специјално обучене само за њих. Од његове длаке ткали су се теписи, а од коже правила одела. Нажалост, чау-чау се налазио често и на дворској трпези, па је служио и за јело. Сумрак кинеских царева повлачи са собом и смањење броја ових паса, па су се многи од њих нашли код богатих трговаца и племства. Међутим, за време кинеске Културне револуције ови пси готово да су били уништени. Захваљујући будистичким калуђерима, као и оним примерцима који су се нашли у Европи, а касније и у Америци, раса је успела да опстане.

Чау чау

Паметни нежни флегматик

Црни чау-чау

Чау-чау је веома интелигентан, проницљив, самосталан и веран. То је пас са својственим изражајним карактером. Он не трпи грубости. Њега не смете тући, јер ћете га тако заувек изгубити. Са њим увек мора лепо да се опходи, али тако да му се ипак стави до знања да сте ви вођа, а он подређени. Одговора мирним особама, јер не захтева дуге шетње нити спортска такмичења, а није увек ни спреман за игру. Нормалне псеће игре као што су бацање лоптице, `апорт`, прескакање препона итд, не спадају у игре чау-чауа, а такође и играње са другим псима. Он се држи свог власника и незаинтересовано пролази поред других паса, па чак и људи. Њега никада нећете видети како прилази непознатој особи весело машући репом и показујући знаке привржености. Он ће се, дакле, према непознатима понашати веома резервисано. Када узимате овог пса морате имати на уму да он и власник склапају једну врсту `брака` са узајамном верношћу за цео живот. Чау-чау је потпуно и заувек одан само једном господару и, ако га изгуби, никоме више неће бити веран јер за другу љубав није способан. Онај ко задобије његово поверење може бити сасвим сигуран у његову непоколебљивост и верност.

Верност изнад свега

Штене чау-чау

Чау-чау је пас који је врло чист и без мириса. Врло ретко лаје и то обично у случају потребе. Рођени је чувар и томе га не треба га посебно. Има раскошно крзно тако да својом појавом подсећа на лава. Чау чау не воли воду. Нарочито треба водити рачуна да са муком плива јер му тада крзно пуно отежа од воде па се може чак и удавити. Купа се два до три пута годишње мада ни то није неопходно јер се чау-чау сам лиже и пере као мачка. Једноставно, овај пас воли да буде чист и уредан. Чау-чау је веома снажан и мишићав. Веома је поносан и горд пас. Интересантна је легенда о његовом плавом језику који га и чини толико различитим од других раса. Наводно, када је настајао свет и када су звезде усађиване у небо, падали су многи комади неба на земљу. Једини пас који је смео да додирне те комаде неба био је чау-чау. Зато он и данас, по древном предању, има плав језик.Као што је већ напоменуто, љубав и верност овог пса су огромни. Зато и није претерано када се каже да овој раси савршено одговара изрека `Веран као пас`.

Пас мали лав

Чау-чау у снегу

Чау-чау

Чау-чау је једна од најстаријих раса паса. Постоје подаци да је још у миоцену [од 28 . до 12. милиона година п. н. е.] дошло до укрштања једне врсте шамија и медведа и да је тако настала ова раса чији допуњени стандард из 1987. године објављујемо. Чау-чау спада у скупље расе паса јер је редак и тешко се размножава, а и док не одрасте треба доста уложити у њега пошто пуну зрелост и снагу достиже тек са три године. Ово никада није био пас којег су гајиле широке народне масе и, ма колико то можда неком звучало елитистички, треба рећи да је то био и остао пас `одабране` групе људи. Крајем 18. века први примерци чау-чауа стигли су до Енглеске. У прво време су их држали у зоолошким вртовима, да би касније постали прави кућни љубимци. Крајем 19. века раса почиње да заузима и значајно место на изложбама, а 1894. године раса добија садашње име што у слободном преводу значи - јестиви пас. Први клуб љубитеља ових паса основан је 1. јула 1895. г. под покровитељством госпође Фаудел Пхиллипс која је основала и прву одгајивачницу чау-чауа и прва почела са њиховим уписивањем у родовне књиге. Иако чау-чау потиче из Кине, патронат над том расом има Енглеска. Због тога је и тренутно важећи стандард број 205 и издала Енглеска. Данас се примењује допуњени стандард који је објављен 20. фебруар 1989. г.

Стандард

Чау-чау у игри

КЛАСИФИКАЦИЈА: Чау-чау спада у пету Ф.C.I. групу - шпиц типу и примитивном типу расе; секција пета - Азијски шпицеви и сродне расе без радног испита.

ОПШТИ ИЗГЛЕД: Активан пас, збијен, пропорционалан, лављег изгледа, достојанственог и поносног држања, добре Граде.

КАРАКТЕРИСТИКЕ: Миран пас, добар чувар, плаво-црног језика, јединствен по свом крутом ходу.

ТЕМПЕРАМЕНТ: Самосталан, одан али дистанциран.

ГЛАВА: Лобања равна и велика, њушка умерено дуга, носна печурка је велика и дебела, црна, изузев код крем и скоро белих паса код којих је светле боје и код плавих и риђих код којих је дозвољена иста боја као што је боја крзна.

ОЧИ: Тамне, у облику бадема, доста мале. Код риђих и плавих примерака дозвољена је иста боја очију као што је и боја крзна.

УШИ: Мале, благо заобљених врхова, ношене усправно, добро размакнуте, усмерене ка напред.

УСТА: Зуби снажни и добро поређани, вилице су јаке, маказаст загриз, чељуст правилна и комплетна. Језик је плавоцрн, као и усне и непца.

Чау-чау лице

ВРАТ: Снажан, не сувише кратак.

ПРЕДЊЕ НОГЕ: Плећке су мишићаве и искошене. Ноге су равне, умерене дужине са добрим костима.

ТЕЛО: Грудни кош је велики и добро развијен. Ребра су заобљена, леђа кратка, равна и снажна.

ЗАДЊЕ НОГЕ: Мишићаве, потколенице. никада нису повијене ка напред.

ШАПЕ: Мале, обле, налик мачјим.

РЕП: Високо усађен и ношен сасвим на леђима.

ХОД: оскудан, укочен и неприродан.

ДЛАКА: Дуга или кратка. а) Дуга длака је густа, права и врло богата. Покровна длака је оштрија, са меком и вунастом поддлаком. Длака је гушћа на врату где образује гриву. б) Кратка длака је густа, права и није полегла већ је усправна и чупава.

БОЈА: Једнобојно крзно црно, црвено, плаво, риђе, крем или прљаво бело, местимично нијансирано, али не пегаво или вишебојно. Испод репа и завесица на бутинама су често светлије нијансе.

ВЕЛИЧИНА: Мужјаци од 48 до 56 цм, а женке од 46 до 51 цм. Краткодлаки чау-чау је изворни тип, а дугодлаки је настао селекцијом. Уколико се међусобно паре краткодлаки и дугодлаки, кратко крзно је доминантније. Краткодлаки чау-чау има дубоку и јаку црвену боју која се не налази код дугодлаких, за коју се сматра да је основна, изворна боја.

Чау-чау су донесени на територију данашње СЦГ пре петнаестак година. Најпре су се појавили у Војводини, а потом у Србији. Прва легла регистрована су у Војводини 1987, а у Србији 1990. године. До данашњих дана регистровано је преко 400 чау-чауа у нашој земљи.

Монголија као прапостојбина

Чау-чау у шетњи

У Монголији, [у то време] дивљој земљи ретке насељености, трговачки и културни центри били су манастири. Управо ту су будистички монаси успели да сачувају расу чау-чау када је у Кини наступила неописива глад и сиромаштво, који се везују за последње деценије владавине династије Танг. Монаси су одгајали плаве псе ове расе и они су били намењени за стражу и надгледање стада. Све до 18. века Европа није знала за Чау-чауе, да би први примерци, као куриозитет, били увезени на Запад од стране морнара из компаније Еаст Индиан. Године 1780. свештеник Wхите пажљиво је описао у својој књизи `Тхе натурал хисторy анд антиqуитиес оф Селбоурне` два штенета пореклом из Цантон-а, која су припадала једном младом господину из Еаст Индиан Цомпанy: `... задње шапе су праве без икаквих кривина на коленима. Њихове очи су црне, мале и продорне; у унутрашњости уста и лабрње су исте боје, као и језик који је плав`. По свему судећи, били су то први чау-чау који су доспели у Енглеску. Нешто касније чау-чау су почели да се појављују на изложбама али под називом Цхинесе Едибле Дог [јестиви кинески пас] и Цхинесе Дог да би после та имена била замењена сада актуелним. Један од првих одгајивача-излагача био је W.К.Таунтон који је 1880. године на изложби Кеннел Цлуб-а представио јавности женку звану Цхинесе Пуззле. Међутим, ни данас се не зна да ли је то био примерак чисте расе или производ некаквог укрштања са примерцима чау-чауа поготову што је у каталогу те изложбе, уместо расе, забележено само `увоз из Кине`. Али, о пореклу и чистоти пса Цханг, којег је изложио принц дел Галлес 1881. године, више није било сумње. Године 1890. г. Темпле је започео одгој ове расе и његова одгајивачница Леyсwоод беше прва која је била у потпуности посвећена овој. Први званични стандард расе био је формулисан на бази морфологије шампиона Цхоw VIII који је оштењен 1890, а који је увезен директно из Кине од г-ђе Багсхаw. Овај пас је постао шампион 1893. г. Ускоро је г. Темпле, са групом истомишљеника, 1. јула 1895. основао и први клуб ове расе. Наредне године је Кеннел Цлуб, а поводом друге клупске изложбе, усагласио статут манифестације шампионата тако да је раса чау-чау, као и клуб њихових поклоника, убрзо били и званично признати. Тако су тамне и мистериозне године за расу чау-чау постале само ружна прошлост. Многи велики заљубљеници у псе су почели да воде рачуна о раси која је кренула да напредује и да се појављује по изложбеним ринговима широм Велике Британије. Многи одгајивачи, власници и пре свега фамозни чау-чау бележили су сваке године видне напретке расе. Међу њима свакако треба поменути Ладy Гранвилле Гордон са Блуе Блоод'-ом, који је сигурно предак свих данашњих плавих чау-чауа, затим г-ђицу Цаселла са шампионком Тиен, кћерком Сингапоре Боy-а којег је директно увезао из Кине г. Бургесс, затим г-ђу Раwсон са Бертолинаом која је парена са великим псом Цхоw VIII, Цхоw ИИИг-ђу Сцараманга која је увезла једног од првих црних чау-чауа званог Хак Кwхy, г-ђу Мооре са шампионом Ред Цразе и г. Саwтелл-а са шампионом Схyлоцк-ом. Цхоw VIII, велики шампион, угинуо је у десетој години живота. Неколико месеци касније, у магазину Кеннел Цлуб Газетте, њему у част, био је посвећен чланак. Ауторка, г-ђа Мооре, тада је написала: `Штета што није био балсамован и изложен у Кеннел Цлуб-у или у Британском музеју као узор како би један чау-чау требало да изгледа и то упркос чињеници да ни он није био идеалног типа.`

Поход на Европу

Чау-чау у Немачкој, мај 2012.

Роцхоw Драгоон После Првог светског рата за расу је наступило време великог сјаја. Неки од великих представника своје расе потврдили су своје успехе и због тога се и данас памте. Шампион Пуса оф Амwелл, одгојен код ладy Фаудел Пхиллипс, дао је велики подстрек развоју расе. Господин Сцривен постигао је изузетне резултате са својим чау-чауом у Мулфрас Кеннел-у. Између два велика рата појавио се и сјајни шампион Акбар, власништво г-ђе Пецк. Његов син, шампион Цхоонам Бриллиантине, победио је на седам шампионата у Енглеској пре него што је био извезен за Сједињене Државе. Шампион Роцхоw Драгоон, г. Роцх-а `царовао` је у ринговима добар број година са својом другарицом из одгајивачнице, такође шампионком Роцхоw Акбелла-ом.

Литература

• Wилцоx, Цхарлотте (1999). Цхоw Цхоw. Цапстоне. стр. 4—5. ИСБН 978-0-7368-0159-1. Приступљено 4. 5. 2013. 

Спољашње везе

• www.хафици.цз Архивирано на сајту Wayback Machine (3. октобар 2013) - informace o tomto plemeni