Википедија

Чингиз Ајтматов

Чингиз Ајтматов (киргијски: Чыңгыз Айтматов, руски: Чинги́з Тореку́лович Айтма́тов, 12. децембар 1928 - 10. јун 2008) био је киргијски писац који је стварао на руском и киргијском. Најпознатија је особа у киргијској књижевности.[2][3][4] Чингизов отац је био Киргиз, а мајка Татарка. Обоје су били државни службеници у Шекеру. Године 1937. његов отац је оптужен за „грађански национализам” у Москви те је био ухапшен и погубљен 1938. Ајтматов је живео у време када се Киргистан претварао из једне од најудаљенијих земаља Руског царства у републику СССР. Студирао је у совјетској школи у Шекеру, те је након тога радио разне послове.

Чингиз Ајтматов
Ајтматов у 2003. години
Пуно имеÇıñğıз Аyтматов
Датум рођења(1928-12-12)12. децембар 1928.
Место рођењасело Шекер, Киргиска СССР
 Совјетски Савез
Датум смрти10. јун 2008.(2008-06-10) (79 год.)
Место смртиНирнберг
 Немачка[1]

Године 1946. је почео да студира пољопривреду у Бишкеку, али се касније пребацио на књижевност у Москви, где је живио од 1956. до 1958. Наредних осам година ради за новине Правда. На руском језику 1952. објављује две публикације „Новине дечака Џиуја” и „Ашым”. Његов први рад објављен у Киргистану је био „Ак Жаан” (Бела киша, 1954), а позната новела „Џамила”" (Jamila) објављена је 1958. Два пута је био члан жирија на Московском филмском фестивалу.[5] Године 1994. био је члан жирија на 44. Берлинском филмском фестивалу.

Ајтматов је претрпио затајење бубрега, 16. маја 2008. те је примљен у болницу у Нирнбергу, у Немачкој, где је умро од упале плућа 10. јуна 2008 у добу од 79 година. Након смрти посмртни остаци су пренети у Киргистан, где је сахрањен. Добитник је Аустријске државне награде за европску књижевност 1993. године. Био је киргистански амбасадор у Европској унији, НАТО-у, Унеску и земаља Бенелукса.

Живот уреди

Чингиз је рођен од оца Киргиза и мајке Татарке. Ајтматовљеви родитељи су били државни службеници у Шекеру. Његов отац је 1937. године у Москви оптужен за „буржоаски национализам“, ухапшен и погубљен 1938. године.[1]

Ајтматов је живео у време када се Киргистан трансформисао из једне од најудаљенијих земаља Руске империје у републику СССР. Будући аутор је студирао у совјетској школи у Шекеру. Радио је и од малих ногу. Са четрнаест година био је помоћник секретара у Сеоском совјету. Касније је радио као порезник, утоваривач, инжењерски помоћник и наставио са многим другим пословима.

Године 1946, почео је да студира на Одсеку за сточарство Киргишког пољопривредног института у Фрунзу, али је касније прешао на студије књижевности на Књижевном институту Максима Горког у Москви, где је живео од 1956-58. Следећих осам година радио је за Правду. Његове прве две публикације су се појавиле 1952. на руском језику: „Новински дјечак Џиуио“ и „Ашим“. Његово прво дело објављено на киргиском је „Ак Жаан” (Бела киша, 1954), а познато дело „Џамила” појавило се 1958. Године 1961, био је члан жирија 2. Московског међународног филмског фестивала.[5] Године 1971, он је био члан жирија на 7. Московском међународном филмском фестивалу.[6]

Године 1980. је објављен његов први роман Дан траје више од сто година; његов следећи значајан роман, Место лобање, објављен је 1987. Дан траје више од сто година и други списи су преведени на неколико језика.

Године 1994, био је члан жирија на 44. Берлинском међународном филмском фестивалу.[7] Године 2002, био је председник жирија на 24. Московском међународном филмском фестивалу.[8]

Ајтматов је доживео затајење бубрега и 16. маја 2008. примљен је у болницу у Нирнбергу, Немачка, где је 10. јуна 2008. умро од упале плућа у 79. години.[1] Након његове смрти, Ајтматови посмртни остаци пренети су авионом у Киргистан, где су одржане бројне церемоније пре него што је сахрањен на гробљу Ата-Бејит, чије је оснивање сам помогао[9] и где је највероватније сахрањен његов отац,[10] у селу Кој-Таш, округ Аламудун, регион Чуј, Киргистан.

Његова читуља у Њујорк Тајмсу га је окарактерисала као „комунистичког писца чији су романи и драме пре распада Совјетског Савеза давали глас народу удаљене совјетске републике Киргизије“ и додаје да је „касније постао дипломата, пријатељ и саветник совјетског вође Михаила Горбачова.“[11]

Рад уреди

 
Ајтматов 2007. године

Чингиз Ајтматов припадао је послератној генерацији писаца. Његов рад пре Џамиле[12] није био значајан, неколико кратких прича и кратки роман под називом Лицем у лице. Али Џамила је била та књига која је показала ауторов потенцијал. Гледано очима адолесцентног дечака, она прича о томе како се Џамила, сељанка, коју је рат раздвојио од мужа војника, заљубљује у војног инвалида који је остао у њиховом селу док сви раде на довозу и транспорту жита. усев. Ајтматовљева репрезентативна дела су и кратки романи Збогом, Гулсари!,[13] Бела лађа, Дан траје више од сто година,[14] и Место лобање.

Ајтматов је 1963. године награђен Лењиновом наградом за Приче о планинама и степама (компилацији која укључује Јамилу, Први учитељ и Збогом, Гулсари!), а касније му је додељена Државна награда за Збогом, Гулсари! Уметност Ајтматова величали су његови поштоваоци.[15] Чак су и критичари Ајтматова помињали висок квалитет његових романа.[16]

Главна дела уреди

(Руска имена у заградама)

  • А Диффицулт Пассаге ("Трудная переправа", 1956)
  • Фаце то Фаце ("Лицом к лицу", 1957)
  • Јамила[17] ("Джамиля", 1958)
  • Тхе Фирст Теацхер ("Первый учитель", 1962)
  • Талес оф тхе Моунтаинс анд Степпес ("Повести гор и степей", 1963)
  • Фареwелл, Гулсарy![18]("Прощай, Гульсары", 1966)
  • Тхе Wхите Стеамбоат ("Белый пароход", 1970)
  • Тхе Асцент оф Мт. Фуји ("Восхождение на Фудзияму", 1973)
  • Споттед Дог Руннинг Он Сеасхоре ("Пегий пес, бегущий краем моря", 1977)
  • Цранес Флy Еарлy (Ранние журавли, 1979)
  • Тхе Даy Ластс Море Тхан а Хундред Yеарс ("И дольше века длится день", 1980)
  • Тхе Сцаффолд ("Плаха", 1986)
  • Цассандра'с Бранд ("Тавро Кассандры", 1996)
  • Wхен Тхе Моунтаинс Фалл ("Когда горы падают", 2006)

Енглески преводи

  • Схорт Новелс, Прогресс Публисхерс (1964).
  • Фареwелл Гул'сарy, Ходдер & Стоугхтон Лтд. 1970. ISBN 978-0-340-12864-0.
  • Wхите Стеамсхип, Ходдер & Стоугхтон Лтд. 1972. ISBN 978-0-340-15996-5.
  • The White Ship, Crown Publishing Group; (November 1972). (1st изд.). ISBN 978-0-517-50074-3. 
  • Талес оф тхе Моунтаинс анд тхе Степпес, Фиребирд Пубнс; Сецонд Принтинг едитион (Јуне 1973). ISBN 978-0-8285-0937-4.
  • Асцент оф Моунт Фуји, Ноондаy Пресс (Јуне 1975). ISBN 978-0-374-51215-6.
  • Цранес Флy Еарлy, Импортед Пубн (Јуне 1983). ISBN 978-0-8285-2639-5.
  • The Day Lasts More Than a Hundred Years. . Indiana University Press. 1988. ISBN 978-0-253-20482-0. 
  • Тхе Плаце оф тхе Скулл, Грове Пр; (Марцх 1989). (1st изд.). ISBN 978-0-8021-1000-8. 
  • Тхе плаце оф тхе скулл: Новел, Интернатионал Ацадемy оф Сциенцес, Индустрy, Едуцатион & Артс (УСА). 2000. ISBN 978-5-7261-0062-3.
  • Тиме то Спеак, Интернатионал Публисхерс (Маy 1989). ISBN 978-0-7178-0669-0.
  • Тхе тиме то спеак оут (Либрарy оф Руссиан анд Совиет литерарy јоурналисм), Прогресс Публисхерс. 1988. ISBN 978-5-01-000495-8.
  • Mother Earth and Other Stories. . Faber and Faber. 1990. ISBN 978-0-571-15237-7. 
  • Јамила. . Telegram Books. 2008. ISBN 978-1-84659-032-0. 

Reference уреди

  1. ^ а б в "Kyrgyz writer, perestroika ally Aitmatov dies," Reuters UK, 10 June 2008
  2. ^ Peter Rollberg (2016). Historical Dictionary of Russian and Soviet Cinema. US: Rowman & Littlefield. стр. 35—36. ISBN 978-1442268425. 
  3. ^ Porter, Robert, ур. (18. 6. 2008). „Chingiz Aitmatov: Leading novelist of Central Asia”. The Independent. Приступљено 22. 2. 2020. 
  4. ^ „AITMATOV, Chingiz (Torekulovich)”. The World’s #1 Online Encyclopedia. Приступљено 22. 2. 2020. 
  5. ^ а б „2nd Moscow International Film Festival (1961)”. MIFF. Архивирано из оригинала 16. 1. 2013. г. Приступљено 4. 11. 2012. 
  6. ^ „7th Moscow International Film Festival (1971)”. MIFF. Архивирано из оригинала 2014-04-03. г. Приступљено 2012-12-22. 
  7. ^ „Berlinale: 1994 Juries”. berlinale.de. Приступљено 2011-06-09. 
  8. ^ „24th Moscow International Film Festival (2002)”. MIFF. Архивирано из оригинала 2013-03-28. г. Приступљено 2013-03-30. 
  9. ^ „KYRGYZSTAN: CHINGIZ AITMATOV, A MODERN HERO, DIES”. EurasiaNet. 2008-06-11. Архивирано из оригинала 2010-03-31. г. Приступљено 2009-07-26. 
  10. ^ „Chingiz Aitmatov's Lifelong Journey Toward Eternity”. Radio Free Europe, Radio Liberty. 2008-12-12. Приступљено 2009-07-26. 
  11. ^ Chingiz Aitmatov, Who Wrote of Life in U.S.S.R., Is Dead at 79 by Bruce Weber in The New York Times, 15 June 2008
  12. ^ Chingiz Aitmatov. Jamila. Translated by Fainna Glagoleva. Prepared for the Internet by Iraj Bashiri, 2002.
  13. ^ Chingiz Aitmatov. FAREWELL, GYULSARY! Translation into English by Progress Publishers, 1973
  14. ^ The Day Lasts More than a Hundred Years by Chingiz Aitmatov Архивирано 2007-08-21 на сајту Wayback Machine, боок превиеw
  15. ^ Ирај Басхири. Тхе Арт оф Цхингиз Аитматов'с Сториес (дисцуссион оф Аитматов'с цхарацтерс)
  16. ^ С.V.Каллистратова. Wе wере нот силент. Опен леттер то wритер Цхингиз Аитматов, 5 Маy 1988
  17. ^ Цхингиз Аитматов. Јамила. Транслатед бy Фаинна Глаголева. Препаред фор тхе Интернет бy Ирај Басхири, 2002. http://www.angelfire.com/rnb/bashiri/Stories/Jamila.html
  18. ^ Цхингиз Аитматов. ФАРЕWЕЛЛ, ГYУЛСАРY! Транслатион инто Енглисх бy Прогресс Публисхерс, 1973;http://www.angelfire.com/rnb/bashiri/Stories/Gyulsary.html (Теxт ин Енглисх)

Литература уреди

  • Колесникофф, Нина. Мyтх ин тхе Wоркс оф Цхингиз Аитматов. Ланхам, MD: Университy Пресс оф Америца, 1999.
  • Туманов, Владимир "Мyтхиц Цyцлес ин Цхингиз Аитматов’с Споттед Дог Руннинг Алонг тхе Сеасхоре." Цанадиан Славониц Паперс 38 (1-2 Марцх-Јуне)1996: 135-154.
  • Борис Цхлебников унд Норберт Франз: Цингиз Ајтматов. Мüнцхен: Ед. Теxт унд Критик. 1993. ISBN 978-3-88377-409-1.
  • Irmtraud Gutschke: Menschheitsfragen, Märchen, Mythen. Zum Schaffen Tschingis Aitmatows. Halle u. a. . Mitteldeutscher Verlag. 1986. ISBN 978-3-354-00091-9. 
  • Ерика Хабер: Тхе мyтх оф тхе нон-Руссиан. Искандер анд Аитматов'с магицал универсе. Ланхам, Мд. у. а. . Lexington Books. 2003. ISBN 978-0-7391-0531-3. 
  • Мицхаел Мартенс: Меин Лебенсзиел ист дас Сцхаффен. Еин Геспрäцх зур Персон унд üбер дие Зеит мит Тсцхингис Аитматоw. Wинсен/Лухе у. а.: Болдт. 1998. ISBN 978-3-928788-26-7.
  • Роберт Портер: Фоур цонтемпорарy Руссиан wритерс. Оxфорд у. а.: Берг. 1989. ISBN 978-0-85496-246-4.
  • Казак В. Лексикон русской литературы XX века = Леxикон дер руссисцхен Литератур аб 1917 / [пер. с нем.]. — М.: РИК «Культура», — XVIII, 491, [1] с. — 5000 экз. —. 1996. ISBN 978-5-8334-0019-7..
  • Кто есть кто в мировой политике / Отв. ред. Л. П. Кравченко. — М.: Политиздат, 1990. — pp. 5.
  • Исонов А., Психологизм современной прозы: На материале творчества Чингиза Айтматова, А.- А,, 1985.
  • Рыскулова Ж., Восприятие творчества Чингиза Айтматова в англоязычных странах, Фрунзе, 1987.
  • Гачев Г. Д., Чингиз Айтматов: В свете мировой культуры, Фрунзе, 1989.
  • Айтматов, Чингиз Торекулович // Казахстан. Национальная энциклопедия. — Алматы: «Қазақ энциклопедиясы», — Т. I. —. 2004. ISBN 978-9965-9389-9-3..

Спољашње везе уреди

 
Чингиз Ајтматов на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Čingiz_Ajtmatov&oldid=27674963”