Википедија

Шафија

Имам Шафија (арапски : ابو عبدالله محمد بن إدريس الشافعيّ; латински: Abū ʿAbdullāh Muhammad ibn Idrīs al-Shafiʿī; 767 - 820) био је исламски учењак, познат као оснивач шафијског мезхеба, једне од четири велике правне школе у сунитском исламу.[1][2] Он је био најпроминентнији студент имама Малик ибн Анаса, и служио је као гувернер Најар.[3]

Абду Менаф је заједнички предак Алаховог посланика, Мухамеда, и имама Шафије, па отуда за Шафију кажу да је био нећак пророка Мухамеда. Назван је eš-Šafi по свом прадеди Шафију, који се убраја у генерацију младих асхаба, с обзиром да је Алаховог посланика сусрео када је имао десетак година. Отац његовог прадеде Шафија ес-Саиб прешао је на ислам на дан битке на Бедру. Мајка му је пореклом из племена ел-Езд.

Рођење и детињство

уреди

Сви аутори спомињу да је Имам Шафија роден 767.[4][5] оне године када је умро велики исламски правник Ебу Ханифа. У неким изворима се наводи чак да је рођен исте ноћи у којој је умро Ебу Ханифа. Када је у питању место његова рођења, постоје извјесна разилажења. Тако се спомињу: Газа, Јемен и др. Међутим, већина аутора, очито је, преферира Газу у Палестини, цитирајући самог имама Шафију, који је изјавио: „Рођен сам у Гази, 150. год. Када сам имао две године, мајка ме је пренела у Меку.” Иначе, његов отац је умро млад, па је Имам Шафија одрастао без оца.

Од самог рођења могло се приметити да има потенцијал да постане значајна личност у исламском свету, што потврђује и сан његове мајке који бележе бројни исламски извори, у коме се каже да је она, рађајуци Шафију, видела како се рађа звезда која је пала на Мисир, након чега су се њезини делови распршили и на остала подручја. То су тумачи снова протумачили тако што су рекли да је рођен велики учењак, чије ће учење изузетно деловати на Египат, али ће његово знање допрети и до свих осталих подручја.

Имам Шафија се интелектуално развија и одгаја у периоду Абасидске доминације, у времену процвата бројних научних дисциплина, настанка различитих идејних усмерења и изузетног пораста превођења различитих дела са других језика.[6] Врло рано је постао хафиз Курана. Неки извори бележе да је тада имао само седам година. Након тога је почео да изучава хадис. Са десет година је научио напамет Маликово дело Ел-Мувета, а онда се дао на изучавање шеријатскоправних наука. Након тога, извесно време учи арапски језик и песништво, у чему је постао изузетно познат.

Уз изучавање науке, његов омиљени хоби био је гађање стрелом у чему је постигао максимум. Од десет покушаја гађања стрелом имао би девет или свих десет погодака, што је било недостижно за његове савременике.

Иначе, Имам Шафија је прво учио у Меки, где је имао бројне учитеље и где је стекао много знања. Усавршавање је наставио у Медини, углавном, слушајући имама Малика, од кога је доста научио и са њим је остао све до његове смрти 179. год. по Хиџри, повремено обилазећи своју мајку која је остала у Меки.

Веза са породицом Мухамеда

уреди

Године 814, Шафија је одлучио да напусти Багдад и упути се у Египат. Тачни разлози његовог одласка из Ирака су неизвесни, али је у Египту срео другог учитеља, Сајиду Нафису бинт Ел-Хасан, која је такође финансијски подржала његове студије,[7][8][9] и где је он диктирао ученицима своја животна дела. Неколико његових водећих ученика је записивало оно што је Шафија говорио, а затим им је налагао да то прочитају наглас како би се могле извршити исправке. Сви биографи Шафије се слажу да је наслеђе дела под његовим именом резултат тих сеанси са његовим ученицима.[6]

Нафиса је била Мухамедов потомак, преко његовог унука Хасана ибн Алија, која се удала за још једног Мухамедовог потомка, то је Ишак ел-Мутамин, сина имама Џафара ал-Садик, који је наводно био учитељ Малик ибн Анаса[10][11]‍:121 и Ебу Ханифа.[7][8][9] Тако су сва четири велика имама сунитског фикха (Ебу Ханиф, Малик, његов ученик Шафија и његов ученик Ибн Ханбал) повезани са Имам Џафаром из Бајт (домаћинства) Мухамеда, било директно или индиректно.[12]

Ученици

уреди

Како је имам Шафија имао бројне учитеље, број његових ученика је, такође, био велики. Од њега нису учили само ученици, већ су то чинили чак и његови учитељи од којих је он, у почетку, учио, а тађоде и његови савременици имами, са којима се дружио и расправљао о разним исламским дисциплинама. Посебно су искористили његово знање из хадиса и фикха.

Најистакнутији Шафијин ученик био је, несумњиво Ахмед ибн Ханбел.

Особине

уреди

Имам Шафија био је лепе физичке конструкције и лепога лица. Био је изузетан говорник. Бројни извори наводе да је Имам Шафија ноћ делио на три дела. Прву трећину ноћи користио је за учење, сазнавање, писање и интелектуално сазревање, другу трећину за ибадет, а трећу за сан и спавање.

Дела

уреди

Од бројних дела која је написао издвајају се:

  • Китабу-р-рисале: Дјело третира питања усули-фикха, а било је постакнуто од стране мухадиса тог времена. Дело је писао 195. године, за време боравка у Багдаду. Када је преселио у Египат написао је нову верзију тог дела. Неки тврде да је стара верзија дела изгубљена и да до данас није пронађена.
  • Китабу-л-умм : Обухвата коначну верзију његовог мезхеба. Зна се да је имам Шафија доласком у Египат и променом стања и обичаја, увелико изменио неке своје шеријатскоправне ставове, па је дело резултат тих промена. Оно садржи преко 140 поглавља.
  • Китабу-л-хуџџде
  • Китабу-с-сијер
  • Китабу-л-мебсут
  • Китабус-сунен
  • Китабу Али ве Абдулах
  • Китабу-л-менсурат
  • Ихтилафу-л-хадис
  • Џима'у-л-илми
  • Ибталу-л-истихсан
  • Ахкаму-л-Куран
  • Бејану-л-фарди
  • Сифету-л-емри вен-нехји
  • Фадаилу Курејш
  • Ихтилафу Малик веш-Шафи
  • Ихтилафу меа Мухаммед ибн Хасан
  • Ихтилафу-л-иракијјин
  • Ел-Емали-л-кубра
  • Ел-Имлау-с-сагир

Смрт

уреди

У исламској литератури се наводе различити разлози за његову смрт. Зна се да су имама Шафију спопале разне болести. Између осталих, боловао је и од хемороида, па многи аутори сматрају да је та болест била узроком његове смрти. Умро је 820.[13] у Египту, где је живио последње године живота, у 54. години.

Референце

уреди
  1. ^ Ал-Наwаwи, Тахдхиб ал-Асма wал-Лугхат, в.1, пп. 82
  2. ^ Ибн Хајар ал-Асqалани, Таwалли ал-Та`сис ли-Ма'али Мухаммад бин Идрис, пп. 26
  3. ^ Фадел, M. (2008), Тхе Труе, тхе Гоод анд тхе Реасонабле: Тхе Тхеологицал анд Етхицал Роотс оф Публиц Реасон ин Исламиц Лаw (ПДФ), Цанадиан Јоурнал оф Лаw анд Јуриспруденце, Архивирано из оригинала (ПДФ) 2010-06-10. г. 
  4. ^ 150. год. по Хиџри
  5. ^ Хаддад, Гибрил Фоуад (2007). Тхе Фоур Имамс анд Тхеир Сцхоолс. Унитед Кингдом: Муслим Ацадемиц Труст. стр. 189, 190, 193. ИСБН 978-1-902350-09-7. 
  6. ^ а б Кхаддури, Мајид (2011). Транслатион оф ал-Схāфи‘и'с Рисāла – Треатисе он тхе Фоундатионс оф Исламиц Јуриспруденце. Енгланд: Исламиц Теxтс Социетy. стр. 8, 11—16. ИСБН 978 0946621 15 6. 
  7. ^ а б „Нафиса ат-Тахира”. www.суннах.орг. Архивирано из оригинала 26. 6. 2019. г. Приступљено 19. 10. 2016. 
  8. ^ а б Заyн Кассам; Бридгет Бломфиелд (2015), „Ремемберинг Фатима анд Заyнаб: Гендер ин Перспецтиве”, Ур.: Фархад Дафторy, Тхе Схи'и Wорлд, I.Б Таурис Пресс 
  9. ^ а б Алиyах, Заинаб (2. 2. 2015). „Греат Wомен ин Исламиц Хисторy: А Форготтен Легацy”. Yоунг Муслим Дигест. Приступљено 18. 2. 2015. 
  10. ^ Дуттон, Yасин, Тхе Оригинс оф Исламиц Лаw: Тхе Qурʼан, тхе Муwаṭṭаʼ анд Мадинан ʻАмал, стр. 16 
  11. ^ Хаддад, Гибрил Ф. (2007). Тхе Фоур Имамс анд Тхеир Сцхоолс. Лондон, тхе У.К.: Муслим Ацадемиц Труст. стр. 121—194. 
  12. ^ „Имам Ја'афар ас Садиq”. Хисторy оф Ислам. Архивирано из оригинала 2015-07-21. г. Приступљено 2012-11-27. 
  13. ^ 204. године по исламском календару

Литература

уреди
  • Буртон, Јохн (1990). Тхе Соурцес оф Исламиц Лаw: Исламиц Тхеориес оф Аброгатион (ПДФ). Единбургх Университy Пресс. ИСБН 978-0-7486-0108-0. Архивирано из оригинала (ПДФ) 04. 01. 2020. г. Приступљено 21. 07. 2018. 
  • Рутхвен Малисе, Ислам ин тхе Wорлд. 3рд едитион Гранта Боокс Лондон 2006 цх. 4
  • Мајид Кхаддури (транс.), "ал-Схафи'и'с Рисала: Треатисе он тхе Фоундатион оф Исламиц Јуриспруденце". Исламиц Теxтс Социетy 1961, репринтед. 1997. ISBN 978-0-946621-15-6..
  • ал-Схафи'и, Мухаммад б. Идрис,"Тхе Боок оф тхе Амалгаматион оф Кноwледге" транслатед бy Аисха Y. Муса ин Хадитх ас Сцриптуре: Дисцуссионс он Тхе Аутхоритy Оф Пропхетиц Традитионс ин Ислам, Неw Yорк: Палграве, 2008
  • Хелал M Абу Тахер, Цхар Имам(Фоур Имамс), Исламиц Фоундатион, Дхака,1980.
  • Броwн, Јонатхан А. C. (2009). „Маṣлаḥах”. Ур.: Јохн L. Еспосито. Тхе Оxфорд Енцyцлопедиа оф тхе Исламиц Wорлд. Оxфорд: Оxфорд Университy Пресс. Архивирано из оригинала 11. 10. 2017. г. Приступљено 05. 02. 2023. 
  • Цалдер, Норман (2009). „Лаw. Легал Тхоугхт анд Јуриспруденце”. Ур.: Јохн L. Еспосито. Тхе Оxфорд Енцyцлопедиа оф тхе Исламиц Wорлд. Оxфорд: Оxфорд Университy Пресс. Архивирано из оригинала 21. 11. 2008. г. Приступљено 05. 02. 2023. 
  • Дахлéн, Асхк (2003), Исламиц Лаw, Епистемологy анд Модернитy. Легал Пхилосопхy ин Цонтемпорарy Иран, Неw Yорк: Роутледге, ИСБН 9780415945295 
  • Дудерија, Адис (2014). Адис Дудерија, ур. Цонтемпорарy Муслим Реформист Тхоугхт анд Маqāṣид цум Маṣлаḥа Аппроацхес то Исламиц Лаw: Ан Интродуцтион. Маqасид ал-Схари'а анд Цонтемпорарy Реформист Муслим Тхоугхт: Ан Еxаминатион. Спрингер. 
  • Глеаве, Р.M. (2012). „Маḳāṣид ал-Схарīʿа”. Ур.: П. Беарман; Тх. Бианqуис; C.Е. Босwортх; Е. ван Донзел; W.П. Хеинрицхс. Енцyцлопаедиа оф Ислам (2нд изд.). Брилл. дои:10.1163/1573-3912_ислам_СИМ_8809. 
  • Гленн, Х. Патрицк (2014). Легал Традитионс оф тхе Wорлд – Сустаинабле Диверситy ин Лаw (5тх едитион), Оxфорд Университy Пресс, ISBN 978-0199669837.
  • Халлаq, Wаел Б. (2009). Ан Интродуцтион то Исламиц Лаw. Цамбридге Университy Пресс. 
  • Хуссин, Иза (2014). „Сунни Сцхоолс оф Јуриспруденце”. Ур.: Емад Ел-Дин Схахин. Тхе Оxфорд Енцyцлопедиа оф Ислам анд Политицс. Оxфорд Университy Пресс. ИСБН 9780199739356. дои:10.1093/ацреф:оисо/9780199739356.001.0001. 
  • Камали, Мохаммад Хасхим (1999). Јохн Еспосито, ур. Лаw анд Социетy. Тхе Оxфорд Хисторy оф Ислам. Оxфорд Университy Пресс (Киндле едитион). 
  • Опwис, Фелицитас (2007). Аббас Аманат; Франк Гриффел, ур. Исламиц Лаw анд Легал Цханге: Тхе Цонцепт оф Маслаха ин Цлассицал анд Цонтемпорарy Легал Тхеорy. Схари'а: Исламиц Лаw ин тхе Цонтемпорарy Цонтеxт (Киндле изд.). Станфорд Университy Пресс. 
  • Рабб, Интисар А. (2009). „Лаw. Цивил Лаw & Цоуртс”. Ур.: Јохн L. Еспосито. Тхе Оxфорд Енцyцлопедиа оф тхе Исламиц Wорлд. Оxфорд: Оxфорд Университy Пресс. Архивирано из оригинала 21. 11. 2008. г. Приступљено 05. 02. 2023. 
  • Рабб, Интисар А. (2009б). „Фиqх”. Ур.: Јохн L. Еспосито. Тхе Оxфорд Енцyцлопедиа оф тхе Исламиц Wорлд. Оxфорд: Оxфорд Университy Пресс. ИСБН 9780195305135. дои:10.1093/ацреф/9780195305135.001.0001. 
  • Рабб, Интисар А. (2009ц). „Ијтихāд”. Ур.: Јохн L. Еспосито. Тхе Оxфорд Енцyцлопедиа оф тхе Исламиц Wорлд. Оxфорд: Оxфорд Университy Пресс. ИСБН 9780195305135. дои:10.1093/ацреф/9780195305135.001.0001. 
  • Сцхнеидер, Ирене (2014). „Фиqх”. Ур.: Емад Ел-Дин Схахин. Тхе Оxфорд Енцyцлопедиа оф Ислам анд Политицс. Оxфорд Университy Пресс. ИСБН 9780199739356. дои:10.1093/ацреф:оисо/9780199739356.001.0001. 
  • Викøр, Кнут С. (2014). „Схарīʿах”. Ур.: Емад Ел-Дин Схахин. Тхе Оxфорд Енцyцлопедиа оф Ислам анд Политицс. Оxфорд Университy Пресс. Архивирано из оригинала 2. 2. 2017. г. Приступљено 3. 9. 2014. 
  • Зиадех, Фархат Ј. (2009). „Уṣūл ал-фиqх”. Ур.: Јохн L. Еспосито. Тхе Оxфорд Енцyцлопедиа оф тхе Исламиц Wорлд. Оxфорд: Оxфорд Университy Пресс. ИСБН 9780195305135. дои:10.1093/ацреф/9780195305135.001.0001. 
  • Зиадех, Фархат Ј. (2009б). „Лаw. Суннī Сцхоолс оф Лаw”. Ур.: Јохн L. Еспосито. Тхе Оxфорд Енцyцлопедиа оф тхе Исламиц Wорлд. Оxфорд: Оxфорд Университy Пресс. Архивирано из оригинала 21. 11. 2008. г. Приступљено 05. 02. 2023. 

Спољашње везе

уреди
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Šafija&oldid=28294645”