Жива(I) сулфат
Жива(I) сулфат (меркуро сулфат) је хемијско једињење Hg2SO4.[4]
sulfate.svg)
| |
| |
| Називи | |
|---|---|
| IUPAC назив
Živa(I) sulfat
| |
| Други називи
Живин сулфат
| |
| Идентификација | |
| ECHA InfoCard | 100.029.084 |
| EC број | 231-993-0 |
| Својства | |
| Hg2SO4 | |
| Моларна маса | 497,24 g/mol |
| Агрегатно стање | бело-жути кристали |
| Густина | 7,56 g/cm3 |
| 0,051 g/100 mL (25°C) 0,09 g/100 mL (100°C) | |
| Растворљивост | растворан у разблаженој азотној киселини |
| Структура | |
| Геометрија молекула | моноклинична |
| Термохемија | |
| Специфични топлотни капацитет, C | 132 J·mol-1·K-1[3] |
| Стандардна моларна ентропија S |
200,7 J·mol-1·K-1 |
Стд енталпија
формирања (ΔfH⦵298) |
-743,1 kJ·mol-1 |
| Сродна једињења | |
Други ањони
|
Жива(I) флуорид Жива(I) хлорид Жива(I) бромид Жива(I) јодид |
Други катјони
|
Жива(II) сулфат Кадмијум сулфат Талијум(I) сулфат |
Уколико није другачије напоменуто, подаци се односе на стандардно стање материјала (на 25 °C [77 °F], 100 kPa). | |
 верификуј (шта је   ?)
| |
| Референце инфокутије | |
Припрема
уредиЖива(I) сулфат се може произвести реакцијом жива(I) нитрата са извором сулфатних јона[5]:
- Hg2(NO3)2 + SO42- → Hg2SO4 + 2 NO3-
Она се такође може припремити реаговањем вишка живе са концентрованом сумпорном киселином[5]:
- 2 Hg + 2 H2SO4 → Hg2SO4 + 2 H2O + SO2
Референце
уреди- ^ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today. 15 (23-24): 1052—7. PMID 20970519. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003.
- ^ Evan E. Bolton; Yanli Wang; Paul A. Thiessen; Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry. 4: 217—241. doi:10.1016/S1574-1400(08)00012-1.
- ^ Lide, David R. (1998), Handbook of Chemistry and Physics (87 изд.), Boca Raton, FL: CRC Press, стр. 5—19, ISBN 978-0-8493-0594-8
- ^ Intermediate Inorganic Chemistry by J. W. Mellor, published by Longmans, Green and Company, London. 1941. стр. 388.
- ^ а б Sneed, Mayce Cannon (1958). Comprehensive Inorganic Chemistry: Zinc, cadmium, and mercury, by H. M. Cyr and the editors. Scandium, yttrium, and the lanthanide series, by T. D. O'Brien and the editors. Van Nostrand.
Literatura
уреди- Sneed, Mayce Cannon (1958). Comprehensive Inorganic Chemistry: Zinc, cadmium, and mercury, by H. M. Cyr and the editors. Scandium, yttrium, and the lanthanide series, by T. D. O'Brien and the editors. Van Nostrand.
