Јерихон (арап. ‏أريحا‎, грч. Ίεριχώ, хебр. יְרִיחוֹ) је једно од најстаријих утврђених насеља на свету. Налази се на Аутономној палестинској територији на западној обали реке Јордана, 15 km северозападно од Мртвог мора. Надморска висина Јерихона је 258 m испод нивоа мора, и по томе је ово најнижи град на свету.

Јерихон
арап. ‏أريحا‎/хебр. יְרִיחוֹ
Улица у данашњем Јерихону
Административни подаци
Држава Палестина
ТериторијаПалестинске територије
Основаноко 9.000 година п. н. е.
Становништво
Становништво
 — 2006.20.400
 — густина1.251,53 ст./km2
Географске карактеристике
Координате31° 51′ 20″ С; 35° 27′ 44″ И / 31.855444° С; 35.462181° И / 31.855444; 35.462181
Површина16,3 km2
Јерихон на карти Палестинских територија
Јерихон
Јерихон
Јерихон на карти Палестинских територија
Веб-сајт
www.jericho-city.org

Историја уреди

Археологија уреди

 
Рушевине на подручју Јерихона.

Сматра се да је Јерихон један од најстаријих ако не и најстарији град на свету са континуалним настањењем.[1][2][3][4] Археолошки налази су овде открили преко 20 по себи надовезујућих насеља од којих је најстарије датирано око 9000. п. н. е.[5] Археолошки радови су били организовани већ 1868. године, а најинтензивнији и савремени археолошки радови су организовани између 1952- 1958. године под руководством Кетлин Кенин која је употребила технику копања у 3Д техници. Зидине су подигнуте у 5. миленијуму п. н. е. Током времена су постојала насеља, па постоје рушевине из разних епоха.

Истоимени град са 20.400 становника (2006) се и данас налази у близини рушевина тврђаве.

Помињање у Библији уреди

Јевреји га преотимају од Ханана у току освајања Палестине, што је описано у Библији. У Библији се Јерихон назива „Градом палми“. Римљани су разорили град године 68. нове ере. У 1. Књизи о царевима пише да је у вријеме цара Ахава, Хил Ветиљанин сазидао Јерихон.[6]

Партнерски градови уреди

Види још уреди

Референце уреди

  1. ^ Bogdan Bogdanović , Urbs & Logos, Gradina 1976.
  2. ^ Gates 2003, стр. 18
  3. ^ Murphy-O'Connor, (1998). стр. 288.
  4. ^ Freedman et al., (2000). стр. 689-671.
  5. ^ "Jericho", Приступљено 4. 5. 2013.
  6. ^ Свето Писмо, 1. Књига о Царевима, 16. 34. 

Литература уреди

Спољашње везе уреди