Атена Пашко
Атена Пашко (укр. Атена-Святомира Василівна Пашко; Бистрица, 10. октобар 1931 — Кијев, 20. март 2012)[1] је била украјински инжењер хемије, песник и друштвени активиста у украјинском покрету за права. Њене објављене збирке поезије укључују На перехрестях 1989,[2] На вістрі свічки 1991.[3] и Лезо моєї стежки 2007. Била је председница Уније украјинских жена 1991. године и Међународне добротворне фондације Вјачеслав Черновол 1999. Била је добитница ордена кнегиње Олге и ордена слободе.[4]
| Атена Пашко | |
|---|---|
 Атена Пашко | |
| Лични подаци | |
| Датум рођења | 10. октобар 1931. |
| Место рођења | Бистрица, Пољска |
| Датум смрти | 20. март 2012. (80 год.) |
| Место смрти | Кијев, Украјина |
| Образовање | National Forestry University |
| Уметнички рад | |
| Поље | Поезија |
| Награде | орден Слободе, Order of Princess Olga, 3rd class |
Биографија
уредиРођена је 10. октобра 1931. у Бистрици, административној јединици међуратне Пољске. Дипломирала је на Шумарском факултету.[5] Средине 1960-их је била прогањана и забрањено јој је објављивање дела због одбране потиснутих украјинских културних личности. Изречена јој је опомена на њеном радном месту и убрзо је извршен претрес у њеном стану. Године 1970. је потписала жалбу Врховном суду Украјинске Совјетске Социјалистичке Републике са захтевом да се поништи пресуда Вероники Морозовој, због чега је отпуштена. Стално је била под присмотром Комитета државне безбедности СССР. У децембру 1991. у Кијеву је одржан оснивачки конгрес Уније украјинских жена, а Пашко је изабрана за председницу. Након смрти њеног супруга Вјачеслава Черновола 25. марта 1999. у саобраћајној несрећи основала је истоимену Међународну добротворну фондацију чија је била председница. Наставила је и своју политичку мисију и називана је чуваром Народног покрета Украјине. Преминула је 20. марта 2012. у Кијеву и сахрањена је поред свог мужа.[1] Улица Атена Пашко у Бућаћу је названа по њој.[6]
Признања
уреди- Орден кнегиње Олге трећег степена за изузетан лични допринос духовном препороду Украјине, решавању проблема породице, жена и деце, професионалним и друштвеним активностима у корист украјинског народа 18. августа 1997.[7]
- Орден слободе за изузетан лични допринос одбрани националне идеје, формирању и развоју независне украјинске државе и активним политичким и друштвеним активностима 18. новембар 2009.[7]
Изабрана дела
уредиЗбирке поезије
уреди- На перехрестях, 1989.
- На вістрі свічки, 1991.
- Лезо моєї стежки, 2007.
Референце
уреди- ^ а б „Померла Атена Пашко — дружина В’ячеслава Чорновола” (на језику: украјински). Третє око. 24. 3. 2012. Архивирано из оригинала 24. 3. 2012. г. Приступљено 13. 3. 2022.
- ^ „Пашко А. На перехрестях. Том 1”. diasporiana.org.ua (на језику: украјински). Diasporiana Електронна бібліотека. Приступљено 13. 3. 2022.
- ^ „Пашко А. На вістрі свічки”. diasporiana.org.ua. Diasporiana Електронна бібліотека. Приступљено 13. 3. 2022.
- ^ „Померла Атена Пашко” (на језику: украјински). khpg.org. 2. 4. 2015. Архивирано из оригинала 2. 4. 2015. г. Приступљено 13. 3. 2022.
- ^ Melnichuk B. Pashko Atena-Svyatomira Vasylivna // Ternopil encyclopedic dictionary : in 4 volumes / editor: G. Yavorsky and others. Ternopil: Publishing and Printing Plant "Zbruch", 2010, Vol. 4: A - I (additional), p. 449. ISBN 978-966-528-318-8 (in Ukrainian)
- ^ „OneDrive”. onedrive.live.com. Приступљено 2022-03-24.
- ^ а б „Про нагородження відзнакою Президента України "Орден княгині Ольги"”. Офіційний вебпортал парламенту України (на језику: украјински). Приступљено 13. 3. 2022.
Спољашње везе
уреди
Медији везани за чланак Атена Пашко на Викимедијиној остави
