Билирубин
Билирубин (раније и хематоидин) је жучни пигмент,[3] жути распадни продукт нормалог хем катаболизма. Распадни је продукт полу-хемног хемоглобина и других хемопротеина, као што су цитохроми, каталазе, пероксидазе и триптофан пиролазе, као и мање количине слободног хема. Настао је разградњом еритроцитног хема, као и других хем пигмената.
Називи | |
---|---|
Други називи
Феофитин
| |
Идентификација | |
3Д модел (Jmol)
|
|
ChEBI | |
ChemSpider | |
ECHA InfoCard | 100.010.218 |
UNII | |
| |
| |
Својства | |
C33H36N4O6 | |
Моларна маса | 584,67 g·mol−1 |
Уколико није другачије напоменуто, подаци се односе на стандардно стање материјала (на 25°C [77°F], 100 kPa). | |
верификуј (шта је ?) | |
Референце инфокутије | |
Код људи, 250-400 mg билирубина се произведе дневно, од којих се око 20% произведу из нехемоглобинских извора.[4] Око 80% билирубина из хемоглобина настаје разградњом еритроцита (након 120 дана животног века еритроцита у крви) у ретикулоендотелном систему. Преосталих 20% дневно створеног билирубина из претходника еритроцита настаје у коштаној сржи и другим хем протеинима (миоглобин, цитохромима, каталаза). Билирубин се из организма елиминише путем фецеса, и делимично је одговоран за боју столице.[5]
Такође је пронађен и код неких биљака.[6]
Медицинска биохемија
уредиРеферентне вредности билирубина у серуму крећу се од 6,8 до 20,5 mmol/L.[3] Повишена вредност може да се јави код екстрахепатичне опструкције, хемолизе, гилбертове болести и других обољења. Такозвана физиолошка хипербилирубинемија јавља се код новорођенчета услед различитих узрока.[3]
Референце
уреди- ^ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today. 15 (23-24): 1052—7. PMID 20970519. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003.
- ^ Evan E. Bolton; Yanli Wang; Paul A. Thiessen; Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry. 4: 217—241. doi:10.1016/S1574-1400(08)00012-1.
- ^ а б в “Укупни билирубин”, Лекар инфо
- ^ Namita Roy-Chowdhury, Yang Lu and Jayanta Roy-Chowdhury. METABLISM 165. 2.3.5 “Bilirubin metabolism” 2.3
- ^ Pope, John; Thomas Emmett Francoeur (13. 5. 2010). „Bilirubin”. WebMD. WebMD, LLC. стр. 1. Приступљено 17. 3. 2012.
- ^ Pirone, C; Quirke, JME; Priestap, HA; Lee, DW (2009). „The Animal Pigment Bilirubin Discovered in Plants”. Journal of the American Chemical Society. 131 (8): 2830. PMC 2880647 . PMID 19206232. doi:10.1021/ja809065g.
Литература
уреди- Метаболизам билирубина
- Укупни билирубин, Лекар инфо
- Релевантне лабораторијске анализе које се користе у испитивању хепатобилијарног система на Stetoskop.info