Билирубин (раније и хематоидин) је жучни пигмент,[3] жути распадни продукт нормалог хем катаболизма. Распадни је продукт полу-хемног хемоглобина и других хемопротеина, као што су цитохроми, каталазе, пероксидазе и триптофан пиролазе, као и мање количине слободног хема. Настао је разградњом еритроцитног хема, као и других хем пигмената.

Билирубин
Називи
Други називи
Феофитин
Идентификација
3Д модел (Jmol)
ChEBI
ChemSpider
ECHA InfoCard 100.010.218
UNII
  • InChI=1S/C33H36N4O6/c1-7-20-19(6)32(42)37-27(20)14-25-18(5)23(10-12-31(40)41)29(35-25)15-28-22(9-11-30(38)39)17(4)24(34-28)13-26-16(3)21(8-2)33(43)36-26/h7-8,13-14,34-35H,1-2,9-12,15H2,3-6H3,(H,36,43)(H,37,42)(H,38,39)(H,40,41)/b26-13-,27-14- ДаY
    Кључ: BPYKTIZUTYGOLE-IFADSCNNSA-N ДаY
  • InChI=1/C33H36N4O6/c1-7-20-19(6)32(42)37-27(20)14-25-18(5)23(10-12-31(40)41)29(35-25)15-28-22(9-11-30(38)39)17(4)24(34-28)13-26-16(3)21(8-2)33(43)36-26/h7-8,13-14,34-35H,1-2,9-12,15H2,3-6H3,(H,36,43)(H,37,42)(H,38,39)(H,40,41)/b26-13-,27-14-
    Кључ: BPYKTIZUTYGOLE-IFADSCNNBS
  • O=C4/C(=C(/C=C)\C(=C\c1c(c(c(n1)Cc3c(c(c(/C=C2/C(=C(/C=C)C(=O)N2)C)n3)C)CCC(=O)O)CCC(=O)O)C)N4)C
  • Cc1c(c([nH]c1/C=C\2/C(=C(C(=O)N2)C=C)C)Cc3c(c(c([nH]3)/C=C\4/C(=C(C(=O)N4)C)C=C)C)CCC(=O)O)CCC(=O)O
Својства
C33H36N4O6
Моларна маса 584,67 g·mol−1
Уколико није другачије напоменуто, подаци се односе на стандардно стање материјала (на 25°C [77°F], 100 kPa).
ДаY верификуј (шта је ДаYНеН ?)
Референце инфокутије

Код људи, 250-400 mg билирубина се произведе дневно, од којих се око 20% произведу из нехемоглобинских извора.[4] Око 80% билирубина из хемоглобина настаје разградњом еритроцита (након 120 дана животног века еритроцита у крви) у ретикулоендотелном систему. Преосталих 20% дневно створеног билирубина из претходника еритроцита настаје у коштаној сржи и другим хем протеинима (миоглобин, цитохромима, каталаза). Билирубин се из организма елиминише путем фецеса, и делимично је одговоран за боју столице.[5]

Такође је пронађен и код неких биљака.[6]

Медицинска биохемија

уреди

Референтне вредности билирубина у серуму крећу се од 6,8 до 20,5 mmol/L.[3] Повишена вредност може да се јави код екстрахепатичне опструкције, хемолизе, гилбертове болести и других обољења. Такозвана физиолошка хипербилирубинемија јавља се код новорођенчета услед различитих узрока.[3]

Референце

уреди
  1. ^ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today. 15 (23-24): 1052—7. PMID 20970519. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003.  уреди
  2. ^ Evan E. Bolton; Yanli Wang; Paul A. Thiessen; Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry. 4: 217—241. doi:10.1016/S1574-1400(08)00012-1. 
  3. ^ а б в “Укупни билирубин”, Лекар инфо
  4. ^ Namita Roy-Chowdhury, Yang Lu and Jayanta Roy-Chowdhury. METABLISM 165. 2.3.5 “Bilirubin metabolism” 2.3
  5. ^ Pope, John; Thomas Emmett Francoeur (13. 5. 2010). „Bilirubin”. WebMD. WebMD, LLC. стр. 1. Приступљено 17. 3. 2012. 
  6. ^ Pirone, C; Quirke, JME; Priestap, HA; Lee, DW (2009). „The Animal Pigment Bilirubin Discovered in Plants”. Journal of the American Chemical Society. 131 (8): 2830. PMC 2880647 . PMID 19206232. doi:10.1021/ja809065g. 

Литература

уреди

Спољашње везе

уреди