Бихаћка област је била једна од 33 области Краљевинe СХС. Налазила се на подручју данашње Босне и Херцеговине. Седиште јој је било у Бихаћу. Настала је 1922. када је Краљевина СХС подељена на области, постојала је до 1929. године, када је укинута, а њено подручје је укључено у састав Врбаске бановине.

Бихаћка област
1922.—1929.

Бихаћка област
Главни градБихаћ
РегијаЈугоисточна Европа
Земља Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца
Површина5.603 км2
Догађаји
СтатусБивша област
Историја 
• Успостављено
1922.
• Укинуто
1929.
Претходник
Следбеник
Бихаћки округ (Краљевина СХС)
Покрајина Босна и Херцеговина (Краљевина СХС)
Врбаска бановина (Краљевина Југославија)
Регије Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца

Историјат

уреди

Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца формирана је 1918. године и првобитно је била подељена на жупаније и округе (ова подјела је наслеђена од претходних државних управа). Створена је Уставом Видовданског из 1921. године, а административна подјела спроведена је од 26. априла 1922. године укидањем покрајина.[1] Тада је и цијела земља је подјељена на 33 области. Прије 1922. године, територија Бихаћке области била је дио Бихаћког округа. Године 1929. 33 области су административно замијењене са 9 бановина и једним округом, а територија Бихаћке области је укључена у нову Врбаску бановину.[2]

Географија

уреди

Бихаћка област обухватала је западну Босанску крајину. Дијелила је границе са Врбаском области на истоку, Травничком области на југу и Приморско-крајишком области на сјеверозападу.

Административна подела

Област је садржавала срезове:

Сви поменути градови данас су дио Босне и Херцеговине.

Демографија

уреди

Према попису становништва из 1921. године, у Бихаћкој области језички су доминирали говорници српскохрватског језика.[3]

У култури и образовању

уреди

Удружење архивских радника Републике Српске и Архив Републике Српске, уз помоћ средстава Министарства културе и информисања Републике Србије, објавили су "Школство у Босанској Крајини (Бихаћка и Врбаска област) 1918–1929: Зборник докумената", приређивача др Гојка Маловића, мр Горана Ђурана и Љубице Ећимовић. Овај Зборник је усмјерен на развој школства на територији Босанске Крајине, која је у времену 1918–1929. године обухватала Бихаћку и Врбаску област.[4]

Види још

уреди

Референце

уреди
  1. ^ ТОКОВИ ИСТОРИЈЕ Часопис Института за новију историју Србије
  2. ^ http://1900.ethnia.org/polity.php?ASK_CODE=YU__&ASK_YY=1923&ASK_MM=04&ASK_DD=12&SL=en 1900.ethnia.org
  3. ^ Istorijski atlas, Geokarta, Beograd, 1999.
  4. ^ https://arhivrs.org/index.php/2018/04/19/skolstvo-u-bosanskoj-krajini-bihacka-i-vrbaska-oblast-1918-1929/

Литература

уреди
  • Istorijski atlas, Geokarta, Beograd, 1999.
  • Istorijski atlas, Intersistem kartografija, Beograd, 2010.
  • др Гојко Маловић, мр Горан Ђуран, Љубица Ећимовић (2018). Школство у Босанској Крајини (Бихаћка и Врбаска област) 1918–1929: Зборник докумената, Удружење архивских радника Републике Српске и Архив Републике Српске, Бањалука, стр. 447