Борислава Перић

српска стонотенисерка и параолимпијка

Борислава Перић Ранковић (Бечеј, 16. јун 1972) српска је стонотенисерка и параолимпијка. Игра десном руком, а на Параолимпијским играма 2008. у Пекингу и Параолимпијским играма 2012. у Лондону је освојила сребрну медаљу.На параолимпијским играма у Рију 2016-те, Борислава осваја златну медаљу и сребрну са Надом Матић у екипном такмичењу.[1] На Параолимпијским играма 2024. одржаним у Паризу, у пару са Надом Матић освојила је сребрну медаљу, пошто су у финалу поражене од Кинескиња Гу Шаодан и Пан Јиамин резултатом 3:1 у сетовима.[2]

Борислава Перић
Борислава Перић Ранковић
Лични подаци
Пуно имеБорислава Перић Ранковић
Датум рођења(1972-06-16)16. јун 1972.(52 год.)
Место рођењаБечеј, Југославија
ДржављанствоСрбија
Спортске информације
СпортСтони тенис
Награде и медаље
Представљајући Србија Србију
Стони тенис
Параолимпијске игре
Сребрна медаља — друго место 2008. Пекинг Појединачно (4)
Сребрна медаља — друго место 2012. Лондон Појединачно (4)
Златна медаља — прво место 2016. Рио Појединачно (4)
Сребрна медаља — друго место 2016. Рио Екипно (4)
Сребрна медаља — друго место 2024. Париз Екипно (4)
Светско првенство
Сребрна медаља — друго место 2010. Гванжу Екипно (4)
Бронзана медаља — треће место 2010. Гванжу Појединачно (4)
Златна медаља — прво место 2014. Пекинг Екипно (4)
Бронзана медаља — треће место 2014. Пекинг Појединачно (4)
Европско првенство
Златна медаља — прво место 2007. Крањска Гора Појединачно (4)
Сребрна медаља — друго место 2007. Крањска Гора Екипно (4)
Златна медаља — прво место 2009. Ђенова Појединачно (4)
Бронзана медаља — треће место 2009. Ђенова Појединачно (колица)
Бронзана медаља — треће место 2009. Ђенова Екипно (4)
Златна медаља — прво место 2011. Сплит Екипно (4)
Сребрна медаља — друго место 2011. Сплит Појединачно (4)
Златна медаља — прво место 2013. Лињано Појединачно (4)
Златна медаља — прво место 2015. Вејле Појединачно (4)
Сребрна медаља — друго место 2015. Вејле Екипно (4)

Похађала је основну и средњу (трговачку) школу у свом родном месту. Након завршене средње школе почиње да ради, прво у својој струци. Године 1992. уписује Вишу школу за информатику, ванредно и после прве године запошљава се у столарској, приватној фирми. 1994. године приликом повреде на раду постаје особа са инвалидитетом и остаје у колицима. Године 2001. почиње да се бавим спортом, рекреативно, за удружење и да тренира кошарку у колицима. Крајем 2002. године на наговор пријатеља Златко Кеслер узима рекет у руке само да би пробала како јој иде, а уједно и да се такмичи за удружење на републичком такмичењу. 2003. године почиње да тренирам стони тенис у СТК „Спин“, заједно са Надом и Зораном Матић. Године 2015. је проглашена за најбољу стонотенисерку са инвалидитетом на свету.

У области спорта председник Србије Александар Вучић одликовао је Сретењским орденом најбољу српску спортисткињу са инвалидитетом, стонотенисерку Бориславу Перић Ранковић.[3]

Референце

уреди
  1. ^ „Zlato za Borislavu u Riju!”. b92 sport. 4. 9. 2016. Приступљено 12. 9. 2016. 
  2. ^ Честитке на освојеној медаљи
  3. ^ „Сретењски орден Борислави Перић Ранковић”. Параолимпијски комитет Србије. Архивирано из оригинала 07. 06. 2019. г. Приступљено 6. 6. 2019. 

Награде

уреди

Друге награде

уреди

Спољашње везе

уреди