Будистичка медитација
Будистичка медитација означава низ техника којима се развијају свесност, концентрација, мирноћа и увид. Једна од главних је мотрење.
По будистичком схватању, медитација представија делатност којом човек настоји да превазиђе дискурзивно размишљање, да отклони или спречи неповољна стања ума, те зачне или утврди повољна.[1] Суштина будистичке медитације је у сабраности пажње и свесности, пажљивости и посматрању. Циљ медитације је "дивна тишина, мирноћа и јасноћа ума."[2]
Основни алати будистичке медитације су позитивни ментални квалитети као енергија, свесност, концентрација и разумевање.[3]
Будисти упражњавају медитацију као део пута ка пробуђењу, нирвани.
Етимологија уреди
Латинска реч медитација (размишљање) се произвољно користи као обједињујући термин за будистичке технике развоја ума. У санскритским и пали изворницима се користе речи bhavana (развој, настајање) и jhāna (мотрење).[4][5][6]
Медитативне технике уреди
Сабраност на дах уреди
Један од најпознатијих техника будистичке медитације је сабраност на дах. Састоји се у томе да човек буде свестан сваког удаха и издаха. Буда је управо ову технику препоручивао као главно средство постизање будности.[7]
Монаси, једна ствар када је негована и често практикована доноси велики плод и корист. Која је то ствар? Сабраност пажње на дах.[8]
Он сабраност на дах назива „Татагатино боравиште”, јер ју је често практиковао и после пробуђења, боравећи у изолацији, дубоко у шуми.[7]
Подсећање смрти уреди
Будистичка медитација о смрти се односи на често подсећање, сваке вечери и зоре, на многобројне погибељи којима обилује људски живот, услед чега смрт може да наступи изненада. Монах тада мора да преиспита рђава стања у себи која није превазишао, а која би могла да изазову продужену будућу патњу у случају напрасне смрти.[1]
Сам Буда је својим монасима саветовао мотрење тела у распадању:
Гледајући тело један дан после смрти, два дана после смрти или три дана после смрти, надуто и помодрело, из којег цури гној, бачено на место за спаљивање, монах тада то тело упоређује са својим овако: ‘Заиста, и ово тело је исто по својој природи, и оно ће постати овакво и томе не може умаћи’.[9]
Ова врста предмета служи првенствено развијању гађења, једног од животних расположења песимизма и одрођавања којима Буда придаје посебну пажњу.[10]
Развијање љубави уреди
Медитација о свеопштој љубави (metta-bhavana) је једна од најпопуларнијих медитација у будизму.[11]
Референце уреди
- ^ а б Trevor O. Ling, Rečnik budizma, Geopoetika, Beograd 1998.
- ^ Ađan Brahmavamso, Osnovni metod meditacije
- ^ Bhikkhu Bodhi, Pročišćenje uma
- ^ Epstein 1995, стр. 105.
- ^ Fischer-Schreiber 1991, стр. 20
- ^ Kapleau 1989, стр. 385.
- ^ а б Kovačević 2014, стр. 235.
- ^ „Jedna stvar”. Архивирано из оригинала 27. 10. 2009. г. Приступљено 07. 01. 2011.
- ^ Kovačević 2014, стр. 252.
- ^ Čedomil Veljačić, Ðhanam - apstraktna umjetnost buddhističke kontemplacije I
- ^ Čedomil Veljačić, Ðhanam - apstraktna umjetnost buddhističke kontemplacije II
Литература уреди
- E. Conze, Buddhist Meditation, 1960.
- Fischer-Schreiber, Ingrid, Franz-Karl Ehrhard, Michael S. Diener & Michael H. Kohn. Dictionnaire de la Sagesse Orientale. Paris: Robert Laffont. 1989. ISBN 978-2-221-05611-0..)
- Epstein, Mark (1995). Thoughts Without a Thinker: Psychotherapy from a Buddhist Perspective. BasicBooks. ISBN 978-0-465-03931-9.
- Kapleau, Phillip (1989). The Three Pillars of Zen: Teaching, Practice and Enlightenment. NY: Anchor Books. ISBN 978-0-385-26093-0..
- Trevor O. Ling, Rečnik budizma, Geopoetika, Beograd 1998.
- Kovačević, Branislav (2014). Ovako sam čuo: Budino učenje na osnovu izvora u Pali kanonu. Novi Sad–Beograd.
Види још уреди
Спољашње везе уреди
- O sabranosti pažnje na dah (ānāpānasati sutta)
- Sabranost pažnje na telo (kāyagatāsati sutta)
- Ñāṇaponika Thera, Suština budističke meditacije
- Ađan Brahmavamso, Osnovni metod meditacije