Будистичка медитација

Будистичка медитација означава низ техника којима се развијају свесност, концентрација, мирноћа и увид. Једна од главних је мотрење.

По будистичком схватању, медитација представија делатност којом човек настоји да превазиђе дискурзивно размишљање, да отклони или спречи неповољна стања ума, те зачне или утврди повољна.[1] Суштина будистичке медитације је у сабраности пажње и свесности, пажљивости и посматрању. Циљ медитације је "дивна тишина, мирноћа и јасноћа ума."[2]

Основни алати будистичке медитације су позитивни ментални квалитети као енергија, свесност, концентрација и разумевање.[3]

Будисти упражњавају медитацију као део пута ка пробуђењу, нирвани.

Етимологија уреди

Латинска реч медитација (размишљање) се произвољно користи као обједињујући термин за будистичке технике развоја ума. У санскритским и пали изворницима се користе речи bhavana (развој, настајање) и jhāna (мотрење).[4][5][6]

Медитативне технике уреди

Сабраност на дах уреди

 
Монах медитира на Тајланду.

Један од најпознатијих техника будистичке медитације је сабраност на дах. Састоји се у томе да човек буде свестан сваког удаха и издаха. Буда је управо ову технику препоручивао као главно средство постизање будности.[7]

Монаси, једна ствар када је негована и често практикована доноси велики плод и корист. Која је то ствар? Сабраност пажње на дах.[8]

Он сабраност на дах назива „Татагатино боравиште”, јер ју је често практиковао и после пробуђења, боравећи у изолацији, дубоко у шуми.[7]

Подсећање смрти уреди

Будистичка медитација о смрти се односи на често подсећање, сваке вечери и зоре, на многобројне погибељи којима обилује људски живот, услед чега смрт може да наступи изненада. Монах тада мора да преиспита рђава стања у себи која није превазишао, а која би могла да изазову продужену будућу патњу у случају напрасне смрти.[1]

Сам Буда је својим монасима саветовао мотрење тела у распадању:

Гледајући тело један дан после смрти, два дана после смрти или три дана после смрти, надуто и помодрело, из којег цури гној, бачено на место за спаљивање, монах тада то тело упоређује са својим овако: ‘Заиста, и ово тело је исто по својој природи, и оно ће постати овакво и томе не може умаћи’.[9]

Ова врста предмета служи првенствено развијању гађења, једног од животних расположења песимизма и одрођавања којима Буда придаје посебну пажњу.[10]

Развијање љубави уреди

Медитација о свеопштој љубави (metta-bhavana) је једна од најпопуларнијих медитација у будизму.[11]

Референце уреди

  1. ^ а б Trevor O. Ling, Rečnik budizma, Geopoetika, Beograd 1998.
  2. ^ Ađan Brahmavamso, Osnovni metod meditacije
  3. ^ Bhikkhu Bodhi, Pročišćenje uma
  4. ^ Epstein 1995, стр. 105.
  5. ^ Fischer-Schreiber 1991, стр. 20
  6. ^ Kapleau 1989, стр. 385.
  7. ^ а б Kovačević 2014, стр. 235.
  8. ^ „Jedna stvar”. Архивирано из оригинала 27. 10. 2009. г. Приступљено 07. 01. 2011. 
  9. ^ Kovačević 2014, стр. 252.
  10. ^ Čedomil Veljačić, Ðhanam - apstraktna umjetnost buddhističke kontemplacije I
  11. ^ Čedomil Veljačić, Ðhanam - apstraktna umjetnost buddhističke kontemplacije II

Литература уреди


Види још уреди

Спољашње везе уреди