Војислав Кузмановић
Војислав Кузмановић (1883−1967) из Котраже био је драгачевски каменорезац и цењени занатлија, одликован Орденом Карађорђеве звезде за војничке заслуге током ослободилачких ратова од 1912. до 1918. године.[1]
| Војислав Кузмановић | |
|---|---|
| Лични подаци | |
| Датум рођења | 1883. |
| Место рођења | Котража, Краљевина Србија |
| Датум смрти | 1967. (83/84 год.) |
| Место смрти | Котража, СФР Југославија |
| Уметнички рад | |
| Поље | Клесарство |
| Правац | Каменорезаштво западне Србије |
Надгробна обележја изгинулим саборцима израђивао је без икакве накнаде, уверен да их тако чува „за незаборав”.[2]
Живот
уредиРођен је у Котражи, где је завршио основну школу. Био је цењен сваковрсни мајстор, превасходно као пинтер и клесар надгробних споменика.
Учесник Балканских и Првог светског рата у чину артиљеријског наредника. За исказану храброст и пожртвовање одликован Карађорђевом звездом и другим ордењем.[2]
Надгробнике и крајпуташе израђивао је на ширем простору Котраже, Миросаљаца, Церове, Виче, Лисе, Ртију, Горње Краварице, Криваче, Белог Камена, Луке, Осонице и Горњег Дубца.[1]
Умро је 1967. године. На споменик му је уклесано:
- ВОЈИСЛАВ КУЗМАНОВИЋ
- из Котраже
- као храбар борац одликован је
- Карађорђевом звездом
- и другим ордењем
- као арт[иљеријски] наредник
- у рату бијо од 1912-1918. године.
- Био је каменорезац и пинтор.
- Рођен је 1883 г. умро 1967 г.
- Бог да му душу прсти.
- Спомен му подижу синови
- Владимир Милорад Милоје и Љубиша.[2]
Дело
уредиНадгробнике од пешчара вешто је украшавао крстима и чирацима, стилизованим цвећем, представама голубова који зобљу грожђе, као и разноврсним предметима (кључ, чутура, амрел, преслица) који ближе одређују пол, узраст и друштвени положај покојника.[3] Војницима је урезивао ратничка обележја: пушке, сабље, реденике и ордење.[1]
Епитафи
уредиЕпитафи, клесани правилним дубоким словима, садрже обиље биографских података:
Споменик Средоју Павловићу (†1932) (Котража – Чакаревићи)
- СРЕДОЈЕ Љ. ПАВЛОВИЋ
- из котраже
- он поживи часно 31 год.
- А погибе на правди Бога
- од убице: Јерослава Кузмановића
- 3. сеп 1932. г.
- Бог да му душу опрости
- Спомен му подиже отац Љубо
- писо Вој[ислав] Куз[мановић].[4]
Извори
уреди- ^ а б в Маринковић, Радован М.; Маринковић, Зоран (2010). Писци из Драгачева : [лексикон]. Гуча: Библиотека Општине Лучани. ISBN 978-86-88197-01-4.
- ^ а б в Маринковић, Радован М.; Стојић, Никола; Славковић, Јовиша М.; Маринковић, Зоран (2017). Драгачевци овенчани Карађорђевом звездом. Гуча: Гуча : Библиотека општине Лучани. ISBN 978-86-88197-31-1.
- ^ Николић, Радојко (1998). Каменоресци народног образа: каменорезаштво и каменоресци западне Србије. Чачак: „Литопапир”.
- ^ Стојић, Никола Ника (2011). Драгачевски епитафи : записи са надгробника и крајпуташа (2. допуњено изд.). Чачак: Међуопштински историјски архив. ISBN 978-86-80609-45-4.
Литература
уреди- Маринковић, Радован М (1985). Драгачевски занати и занимања. Чачак: Литопапир.
- Дудић, Никола (1995). Стара гробља и надгробни белези у Србији. Београд: Републички завод за заштиту споменика културе; Просвета. ISBN 978-86-80879-07-9.
- Маринковић, Радован М.; Маринковић, Зоран (2010). Писци из Драгачева : [лексикон]. Гуча: Библиотека Општине Лучани. ISBN 978-86-88197-01-4.
- Стојић, Никола Ника (2011). Драгачевски епитафи : записи са надгробника и крајпуташа (2. допуњено изд.). Чачак: Међуопштински историјски архив. ISBN 978-86-80609-45-4.
- Маринковић, Радован М.; Стојић, Никола; Славковић, Јовиша М.; Маринковић, Зоран (2017). Драгачевци овенчани Карађорђевом звездом. Гуча: Гуча : Библиотека општине Лучани. ISBN 978-86-88197-31-1.
- Николић, Радојко (2018). Камена књига предака : о натписима са надгробних споменика западне Србије (2, допуњено изд.). Чачак: Народни музеј. ISBN 978-86-84067-63-2.