Вјачеслав Старшинов

Вјачеслав Иванович Старшинов (рус. Вячеслав Иванович Старшинов; Москва, 6. мај 1940) некадашњи је совјетски и руски хокејаш на леду и један од најбољих светских хокејаша током 60-их година прошлог века. Двоструки је олимпијски и деветорструки светски првак са репрезентацијом Совјетског Савеза. Заслужни мајстор спорта Совјетског Савеза од 1963, члан Куће славних руског и совјетског хокеја од 2004. и члан Хокејашке куће славних ИИХФ-а од 2007. године. Носилац је олимпијског ордена од 2000. године. По окончању играчке каријере обављао је функцију председника Руске хокејашке федерације (1987−1991), а потом од 1999. до 2003. и место потпредседника и председника хокејашког клуба Спартак из Москве.

Вјачеслав Старшинов Вячеслав Старшинов
Старшинов 2011.
Лични подаци
Датум рођења	(1940-05-06)6. мај 1940.
Место рођења	Москва, СССР
Држављанство	СССР→Русија
Висина	173 цм
Маса	82 кг
Играчке информације
Позиција	нападач
Хвата/Пуца	са леве стране
Репрезентација	Совјетски Савез
Про каријера	1957−1979.
Сениорска каријера
Године	Клуб
1957−1975. 1978−1979. 1975−1978.	ХК Спартак Москва ХК Спартак Москва Оџи иглси
Награде и медаље Освојене медаље Олимпијске игре Инзбрук 1964. Гренобл 1968. Светска првенства Швајцарска 1961. Шведска 1963. Финска 1965. Југославија 1966. Аустрија 1967. Шведска 1969. Шведска 1970. Швајцарска 1971.

Године 1964. дипломирао је на Московском технолошком факултету, а 1975. постао је кандидат психолошких наука (звање степен ниже од доктора наука).

Биографија

Старшинов је играчку каријеру започео у московском Спартаку за који је дебитовао 1957. године и у ком је провео највећи део своје каријере, пуних 17 сезона. У дресу Спартака освојио је и три титуле националног првака (1962, 1967. и 1969), а на укупно одиграних 540 утакмица у совјетском првенству постигао је 405 голова. У периоду 1972−1974. радио је и као помоћни тренер у Спартаку. У Спартаку је, баш као и у дресу националног тима, играо у нападачкој линији са браћом Јевгенијем и Борисом Мајоровим, и та тројка се сматрала једном од најбољих нападачких тројки у светском хокеју 1960-их година.

Године 1975. одлази у Јапан где је наредне три сезоне провео као играч и тренер у екипи Оџи иглса. Са Иглсима је две године касније освојио и титулу националног првака Јапана.

За сениорску репрезентацију Совјетског Савеза играо је 13 сезона, од 1960. до 1972. и у том периоду одиграо је 182 утакмице и постигао 149 погодака. Са репрезентацијом је освојио две златне олимпијске медаље на ЗОИ 1964 и ЗОИ 1968, те девет узастопних титула светског првака у периоду од 1963. до 1971. године. Од 1969. до 1971. био је и капитен совјетске репрезентације. На светским првенствима и олимпијским играма одиграо је 78 утакмица и постигао 64 поготка.

Написао је и две књиге посвећене хокеју на леду: „Ја, центарфор” (1971; рус. «Я — центрфорвард») и „Хокејашка школа” (1974; рус. «Хоккейная школа»).

Види још

• Репрезентација Совјетског Савеза у хокеју на леду
• Хокеј на леду на Зимским олимпијским играма 1964.
• Хокеј на леду на Зимским олимпијским играма 1968.

Спољашње везе

• Вјачеслав Старшинов на сајту EliteProspects.com (језик: енглески)
• Вјачеслав Старшинов на сајту IHDb (језик: енглески)
• Биографија на сајту посвећеном историји совјетске репрезентације
• Олимпијска биографија на сајту sports-reference.com
• Кратка биографија на сајту московског Спартака