Епигенија или епигенетска долина је речна долина усечена у виши део терена, који је изграђен од отпорнијих стена (нпр. гранит), упркос томе што се у непосредној близини налази терен изграђен од мекших стена (нпр. лес)[1].

Епигенетска долина: Аусецање у мекше стене; Бречни ток је дошао до чвртсих стена; Цдолина је усечена у више отпорније стене, а мекше стене су у повлати

Настанак епигеније

уреди

Настајање епигеније је дуг и спор процес, који пролази кроз неколико фаза. На почетку река се усеца у суседне мекше стене које су у повлати, све док их не пробије. Након тога, у другој фази речни ток еродира чвршће стене у подини, али много мањим интензитетом, док у исто време наставља спирање и денудацију мање отпорних стена на боковима. На крају долази до све већег спуштања површине у повлати, тако да она постаје нижа од подинске. На први поглед у рељефу настаје необјашњива појава — речни ток је усечен у тврђе и више стене, уместо у ниже и мекше[2].

Типови епигеније

уреди

Епигенетска долина може настати на неколико начина, па према томе издвајамо следеће типове:

Види још

уреди

Референце

уреди
  1. ^ Мастило, Н, стр. 81.
  2. ^ Петровић, Д, Манојловић, П, стр. 241-242.
  3. ^ а б в Петровић, Д, Манојловић, П, стр. 243.

Литература

уреди
  • Мастило, Н. (2005): Речник савремене српске географске терминологије, Географски факултет, Београд. ISBN 978-86-82657-55-2
  • Петровић, Д, Манојловић, П. (2003): Геоморфологија, Географски факултет, Београд. ISBN 978-86-82657-32-3