Естер Бајер
Овај чланак можда захтева чишћење и/или прерађивање како би се задовољили стандарди квалитета Википедије. Проблем: вики-синтакса. (јул 2023) |
Естер Бајер (Логор Сајмиште, 31. јануар 1942) најмлађа је преживела жртва Холокауста у Београду. Превремено рођена у логору Сајмиште, који је био под окупацијом Независне Државе Хрватске, сплетом одређених околности наставила је живот изван овог логора смрти током Другог светског рата и након ослобођења. Убрзо након рођења је остала без своје најуже породице, а њено јеврејско порекло је било скривено под именом Олгица, како су је њени заштитници назвали, штитећи је од прогона.
Естер Бајер | |
|---|---|
 Естер Бајер 2023. | |
| Друга имена | Олгица |
| Датум рођења | 31. јануар 1942. |
| Место рођења | Логор Сајмиште, НДХ |
| Родитељи | Александар Бајер Естер Албахари |
Биографија
уредиРодитељи Естер Бајер били су Естер Албахари, сефардска Јеврејка и Александар Бајер, немачки протестант чији деда је дошао у Србију послом вртлара у дворовима и летњиковцима Обреновића.[1]
Пошто су родитеље мајке Естер Бајер, који су живели на Дорћолу у Душановој улици, Немци одвели у логор Старо Сајмиште, Естер Албахари је одлучила да их посети, иако је била у поодмаклој трудноћи.[1]
Двоје своје старије деце оставила је код свекра и свекрве[2], а потом отишла у Улицу Џорџа Вашингтона где су сви Јевреји били у обавези да се пријаве. Како је била удата за Немца протестанта, а који је већ био отишао у партизане,[2] наводно су јој у канцеларији испрва рекли да оде кући, међутим, пошто се није дала одвратити, и њу су транспортовали у логор. Тамо се породила пре времена и родила је девојчицу у седмом месецу трудноће. Недоношче од 900 грама је из логора изнео рођак Драган Петковић[2], јер је у логору радио као медицински радник. Однео ју је у Центар за заштиту деце, одојчади и омладине, у Звечанску.[1]
Поступак одвођења Естер Бајер и њено одгајање је одрађено у тајности пошто су Немци стално проверавали да ли у дому има скривене јеврејске деце. Беби су дали српско име Олгица.[1]
Пар дана након што је беба Олгица прошверцована из логора, Естер Албахари, и њени родитељи, угушени су у „душегупки” у којој су транспортовани са другим Јеврејима до масовне гробнице у Јајинцима.
Олгица је у дому за незбринуту децу остала до 1945. године, када је по њу дошао њен деда са очеве стране, капетан речног брода, Вилим Бајер, а који је учествовао у спашавању Јевреја из Кладовског транспорта.[3]
У знак сећања на мајку, Олгица ће узети њено име Естер, а у захвалности према свом деди који ју је подигао, и након удаје, ће задржати презиме Бајер.[3]
Естер Бајер је данас активни члан Јеврејске општине Београда.[1] Активни је борац да се на месту озлоглашеног логора подигне меморијални центар.[4]
Смрт у душегупкама
уредиДушегупка у којој су убијени мајка, бака и деда Естер Бајер, довезена је из Берлина у Београд у фебруару 1942. године, да би се отпочело са масовним уништавањем Јевреја у Србији. То су били камиони типа „Заурер“ од пет тона који су могли да приме 50 жртава. Жртве су гушене у херметички затвореној унутрашњости камиона тако што би се издувни гасови, угљен-моноксид, спроводили у њу. То би се дешавало на путу до Јајинаца где су већ биле ископане раке. Сведоци су причали о језивим сценама које су затицали робијаши који су износили лешеве из "душегупки" у Јајинцима. Наиме, мајке и деца, читаве породице, загрљене у самртном ропцу, често није било лако одвојити.
Помоћу ових камиона-убица у периоду од почетка априла до краја маја 1942. угушено је око 8.000 Јевреја и 500 партизана у Београду. Жртве су узимане из логора Бањица и Сајмиште. Након овог масовног уништавања, генерал Лер је рекао да је јеврејско питање решено у Србији, па су се душегупке после овога повукле.[1]
Легат Естер Бајер
уредиЕстер Бајер је 2021. потписала уговор о легату са Удружењем за културу, уметност и међународну сарадњу Адлигат, којем је поклонила целу своју библиотеку и архиву, укључујући оригиналне предратне фотографије породице, као и предмете из свог стана, пре свега везаних за Јевреје у Србији.[3]
Референце
уреди- ^ а б в г д ђ „Животна прича Естер Бајер, Јеврејке рођене у логору Старо Сајмиште”. Дневник (на језику: српски). Приступљено 2023-07-06.
- ^ а б в „Rođena sam kao Estera, a preživela kao Olgica”. NOVOSTI (на језику: српски). Приступљено 2023-07-06.
- ^ а б в „Otvara se legat Ester Bajer, jedne od retkih preživelih zatočenica logora Zemun” (на језику: српски). 2021-11-10. Приступљено 2023-07-06.
- ^ „Како у Србији памтимо Други светски рат”. BBC News на српском (на језику: српски). 2019-09-24. Приступљено 2023-07-06.
